KAKO KINA KUPUJE ĆUTNJU ERDOGANA Sultan se zalagao za prava muslimana, ali čim se našao u problemu - IZDAO IH JE
Milion Ujgura ali i drugih muslimanskih etničkih manjina zatvoreno je u kampovima širom istočne Kine, procenjuje se u izveštaju Kongresa Sjedinjenih Američkih Država.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Dok pojedine države, stručnjaci Ujedinjenih nacija i organizacija za zaštitu ljudskih prava tvrde da je reč o masovnom hapšenju i zatvaranju Ujgura i drugih muslimana, Kina tvrdi da je to “veoma uspešan program deradikalizacije” koji se odvija u “centrima za stručno osposobljavanje koje lokalni 'studenti' rado pohađaju”, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Veće za spoljne poslove navodi da se Ujguri hapse zbog odlaska u džamiju ili slanja poruka s citatima iz Kurana, što kineske vlasti negiraju. Kina je organizovala posetu stranih diplomata i novinara jednom od kampova, a Rojters piše da su oni, između ostalog, svedočili predavanju na kojem je “nastavnik” na mandarinskom jeziku podučavao “učenike” da je zabrana pevanja ili plesanja na svadbenim svečanostima ili plakanja na sahranama ekstremizam.
Takođe, “učenici” su na engleskom pevali dečju pesmicu “Kad si srećan”, navodi RSE.
Kineski zvaničnici su tvrdili kako je pokrajina Sinkjang, koju Ujguri zovi Istočni Turkestan, “ličila na ratnu zonu”, usled bombaških i drugih napada 2014. i 2015, ali da se situacija sad drastično popravila te da bi Zapad mogao učiti od Kine kako da pobediti ekstremizam”.
Turska je otvorila vrata hiljadama Ujgura koji su tu masovno prebegli. Aktuelni predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je 2009. godine nemira u Sinkjangu u kojima je, prema različitim izveštajima, stradalo više stotina i ranjeno na hiljade Ujgura i etničkih Han Kineza, intervenciju kineskih vlasti nazvao “genocidom”.
- Ti incidenti u Kini su, jednostavno rečeno, genocid. Nema smisla to drukčije interpretirati - kazao je Erdogan, koji je tad bio turski premijer.
Poslednjih godina su turske vlasti prilično su tihe kad je reč o dešavanjima u Sinkjangu iako se Erdogan predstavlja kao borac za prava muslimana širom sveta, od Rohindži u Mjanmaru preko muslimana u Kašmiru do Palestinaca.
Turska i Kina potpisale su 2017. sporazum kojim se dopušta izručenje čak i ako je navodno krivično delo nezakonito u samo u jednoj od dve zemlje. Od početka 2019. Turska je uhapsila stotine Ujgura pod različitim optužbama - uključujući i onima za terorizam - i poslala ih u deportacione centre.
Hapšenja zbog "terorizma"
Kineska vlada mnoge pripadnike ujgurske nacionalne manjine smatra “teroristima” i “separatistima”. Masovno su ih zatvarali, pa su mnogi Ujguri pobegli u Tursku, na koju su tradicionalno gledali kao na utočište i zagovornicu svojih prava. Sada mnogi Ujguri u Turskoj kažu da se boje da Kina vrši pritisak na Tursku, koja im je ranije izdavala boravišne dozvole.
Međutim, nakon 2014. i dolaska novog vala Ujgura iz Kine u Tursku, mnogi imaju problema sa dobivanjem boravišnih dozvola.
- Mnogima ističu kineski pasoši, a imaju problem s dobijanjem boravišne dozvole. Ako pokušaju da obnove pasoš u kineskom konzulatu, tamo im ga ponište i oduzmu. Potom im izdaju putni dokument s kojim mogu jednosmerno da odu u Kinu. Nakon tih nacističkih kampova u Sinkjangu niko ne želi da se vrati – priča Ismail Čengiz, Ujgur rođen u Turskoj.
Pročitajte još
Do 2019. u Turskoj su se često održavali veliki ujgurski protesti protiv Kine. U decembru 2019. su hiljade ljudi koje su podržali lokalni Turci demonstrirali u Istanbulu protiv Pekinga. Krajem avgusta ove godine prijavljeno je da je turska policija hapsila ujgurske demonstrante u Ankari koji su nosili majice sa slikama svojih članova porodice, tražeći njihovo oslobađanje iz kineskih kampova, prenosi RSE.
Tvrde da su ih pustili tek nakon što su pristali da preokrenu majice kako se ne bi videle slike i natpisi.
Turske vlasti su navele da su uhapsile nekoliko Ujgura zbog povezanosti s Islamskom državom (ISIS). Advokat Ibrahim Ergin iz istanbulskog Međunarodnog udruženja za prava izbeglica je potvrdio da se na sudu bori protiv izručenja nekoliko istaknutih ujgurskih aktivista Kini, koja vrši snažan pritisak na turska ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova, kao i na sigurnosne službe.
Ahmet Davutoglu, bivši premijer, šef diplomacije i bivši lider stranke AKP i nekada najbliži saradnik Erdogana, je u obraćanju tokom osnivanja svoje Stranke budućnosti kazao kako se “izveštava da Turska poduzima napore kako bi poslala 50.000 naše braće i sestara Ujgura u Tadžikistan, a odatle u Kinu”.
Turske vlasti odbaciju priču o ekstradiciji preko trećih zemalja, ukazuje RSE.
U julu 2019. su 22, uglavnom zapadne zemlje, na sednici Veća za ljudska prava Ujedinjenih nacija potpisale pismo tražeći istragu o masovnim hapšenjima i zatvaranjima u Sinkjangu. Ali, 37 zemalja – među kojima su Rusija, Kuba, Belorusija, Venezuela, Severna Koreja, Saudijska Arabija, Pakistan, UAE, Kuvajt, Katar, Sirija, Nigerija, Alžir, Egipat, Sudan, Somalija, Tadžikistan, Turkmenistan, Oman, Eritreja, Angola i Bahrein - su pohvalile Kinu “zbog poštovanja i promocije ljudskih prava dok se bori protiv terorizma i radikalizacije”.
Ankara se nije pridružila ni pismu osude ni pismu podrške.
U julu 2020. opozicione stranke su podnele inicijativu u turskom parlamentu o osnivanju ad hok komisije koja bi istražila probleme turskih Ujgura koji su izloženi represiji u Kini, ali je Erdoganova vladajuća stranka AKP sa savezničkom nacionalističkom MHP strankom jednoglasno odbacila taj predlog.
Kupovina ćutnje
Turska opozicija tvrdi da je Peking prosto kupio ćutnju Erdogana i njegove stranke. Ankara se 2018. obratila Pekingu za zajmove od 3,6 milijardi dolara, uz brojna kineska ulaganja u turske državne infrastrukturne projekte i posebno dogovorenu liniju za deviznu zamenu lire za juan kako bi se ojačale iscrpljene devizne rezerve Turske.
Taj dogovor o deviznoj razmeni postignut je 2012. godine, ali je prvi put korišćen pred izbore 2019 kad je iz Kine u Tursku prebačena milijarda dolara.
Sličan dogovor Erdogan je bezuspešno pokušavao da dogovori i s centralnim bankama nekoliko zapadnih zemalja.
Kako Erdogan pooštrava kontrolu nad centralnom bankom i sudovima, devizne rezerve se smanjuju, trgovinski deficit raste, a turska lira pada.
Pročitajte još
Kina je, ukazuje RSE, sada drugi najveći uvozni partner Turske, nakon Rusije. Kina je u Tursku uložila tri milijarde dolara između 2016. i 2019. i namerava da to udvostruči do kraja sledeće godine. Kada je vrednost lire pala za više od 40 posto 2018, kineska državna Industrijska i komercijalna banka Kine (ICBC) osigurala je turskoj vladi 3,6 milijardi dolara kredita.
Peking sada dozvoljava turskim kompanijama da koriste kineski juan za obavljanje trgovinskih plaćanja, omogućujući im lakši pristup kineskoj likvidnosti – što je još jedan korak u finansijskoj saradnji. Na svom Putu pojasa ili novom "putu svile" kineski konzorcij kupio je 65 posto trećeg najvećeg kontejnerskog terminala u Turskoj, terminala Kumport u Istanbulu. Kineski investitori takođe su pomogli u spašavanju Erdoganovih vlastitih, loše vođenih megaprojekata.
Izbegavanje MMF-a i Zapada
Kineski novac pomaže Erdoganu da izbegne traženje pomoći od institucija kojima dominira Zapad, poput Međunarodnog monetarnog fonda, što bi od njega zahtevalo da se obaveže na reforme i druge mere koje bi mogle potkopati njegovu kontrolu nad ekonomijom.
Ujgurski aktivisti kažu da je finansijska pomoć došla po cenu njihove bezbednosti: turske vlasti ih privode i preti im deportacija.
Erdogan je u julu 2019, tokom zvaničnog poseta Kini, rekao da etničke manjine žive srećno u Sinkjangu, ali nije dao takve komentare turskim novinarima.
Pročitajte još
- Verujem da možemo pronaći rešenje za to pitanje uzimajući u obzir koliko je ono osetljivo za obe strane- istakao je on.
U međuvremenu, navodi RSE, Saudijska Arabija želi da Kina uloži 10 milijardi dolara u njenu naftnu kompaniju “Aramko” i brani svoj stav iznet u pismu UN-u. Slično tome u Pakistanu, gde je kineska investicija od 62 milijarde dolara Islamabad dovela do snova da svoju obalu pretvori u sledeći Dubai, premijer Imran Kan odbio je da čak i razmotri kritikovanje kineske vlade.
I Iran je čvrsto strani Kine, 25-godišnjeg strateškog partnera u trgovini, politici, kulturi i bezbednosti.
Erdogan: Put ka moći