Voda do grla pred Veneciju

U odnosu na izdanja ekipe pod vođstvom Andree Trinkijerija, a u dobrom delu utakmice od Borca iz Čačka koju su crno-beli izgubili 78:87, igra nije ličila- ni na šta.

Svaka čast ekipi Borca sa trenerom Markom Marinovićem, bili su hladni u glavi, a vrele ruke, ali je sve viđeno u novobeogradskoj hali „Ranko Žeravica“ izgledalo kao da su „zamenjeni dresovi“. (Ne)opravdano se očekivalo da će Partizan pokazati razliku u kvalitetu, i u suštinski istom rosteru kao lane dokazati da klupske ambicije nisu mrtvo slovo na papiru.

Od prvog minuta crno-beli su izgledali kao da su bez kapi krvi, videlo se to i na izrazima lica igrača, ali i u potpunoj ravnodušnosti dok su kola nezadrživo išla nizbrdo. Tolika gomila amaterskih grešaka na obe polovine parketa dugo nije viđena, ali je upečatljiva bila i potpuna rašrafljenost ekipe i u napadu i u odbrani, posebno u ovom drugom. Probijali su igrači Borca „jedan na jedan“ kao od šale ceo meč, kažnjavali su sva trapava preuzimanja i šetkanja ispod bloka. Ne dešava se često da se i desetak minuta pre kraja sa desetak razlike za protivnika, već jasno vidi da ne postoji način da se to dostigne.

„Ne tražim alibi u povredama, putovanjima… Ako ne poštuješ sebe, ne možeš ni druge. Svako mora da krene od sebe, da li poštuje sebe, da na ovakav način bude ponižen. Bio sam igrač i znam kako je to.

Videćemo našu reakciju, svi imamo dozu odgovornosti. Kada se izgubi utakmica nema tu nekih velikih komentara. Posle nesrećnog poraza u Badaloni, kada pomislite da ste došli do neke igre, spustite se na zemlju. Bolje je da se ovakve stvari dese odmah na početku, nego kasnije.

Svima nam je jasno u kakvom smo stanju i ritmu i potpuno mi je jasno na kojim stvarima treba da se radi i koje stvari treba da se poprave. Treba da se stavi prst na čelo i mora da se krene drugim pravcem. Ovaj pravac se pokazao da nije dobar, što znači da moramo da krenemo drugim pravcem, i tako će i da bude“, rekao je posle meča trener crno-belih Vlado Šćepanović.

S obzirom da zbog pandemije nije bilo klasične konferencije za novinare pa to nije ni pitan, Šćepanović je ostao dužan odgovore na mnoga pitanja, ali da pomenemo samo neka ključna.

Zašto je najveće pojačanje Kodi Miler Mekintajer igrao samo 12 minuta, a i u Badaloni ga nije bilo na parketu u ključnim minutima?

Ako je u pitanju povreda to treba jasno da se kaže. Zašto ekipa ne igra ni individualnu, ni timsku odbranu, zašto ne postoji „pomoć“ i elementarno zagrađivanje ispod svog obruča? Kako to da tri centra Partizana imaju ukupno devet skokova, a dvojica rivala 17?

Čime je to Mozli zaslužio minimalnu minutažu kad je od svih „petica“ u najboljoj formi? Kako pravda 28 minuta Dangubića u igri bez ikakvog ofanzivnog učinka i bledog defanzivnog? Zašto Angola igra pleja u trenucima kad se juri rezultat, pored Mekintajera, Gordića, Jaramaza? Iako se momak nije obrukao, otkud takva uloga igraču koji ni u pripremnom periodu nije imao nikakvu minutažu.

Zašto se ne prave pozicije za Pejdža?

Partizan već sutra igra vrlo važnu utakmicu u Evrokupu na domaćem parketu protiv Venecije, vrlo ozbiljnog protivnika koji je u prvom kolu lako savladao Uniks. Samo 24 sata posle potopa sa Borcem iz Čačka, i samo 24 sata pre te utakmice ne deluje baš realno da se toliko stvari može promeniti na bolje.

Ostaje da vidimo kako će igrači reagovati na „poniženje“, i koji je to drugi pravac Vlada Šćepanovića.