Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"List Vreme je pre tačno 80 godina pisao o iseljeničkom logoru u Beogradu koji je prihvatao nemačke iseljenike tokom tadašnje velike seobe. List Pravda istog dana prenosi vest o zaveštanju raskošne „Palate Vanderbilt“.
Prema pisanju lista Vreme, iseljenički logor na levoj obali Save je vrlo aktivan. Brodovima svakodnevno pristiže imeđu 2.000 i 3.000 nemačkih iseljenika iz Besarabije i južne Bukovine.
Učesnici ovih masovnih seoba smešteni su u beogradskom logoru, kao i u logoru u Prahovu.
Pri iskrcavanju razmeštaju se po barakama i tamo dobijaju svu potrebnu negu. Obezbeđen je pregled lekara opšte prakse i lekara specijalista.
Nakon pregleda, zdravi putnici dobijaju svoje mesto u logoru i mogućnost pranja odeće u kupatilima. Oni posle jednodnevnog odmora nastavljaju svoj put.
O bolesnim putnicima se brinu lekari i sestre sve dok po njih ne dođu specijalni sanitetski vozovi kako bi ih prevezli dalje.
Boravak u logoru je dinamičan i odvija se po unapred određenom rasporedu. Raspored određuje vreme buđenja, obroka, pripremanja stvari za put i odlaska na spavanje.
Mikrofoni instalirani u prostoru olakšavaju upravljanje logorom.
Naseljenici se najčešće zadržavaju jedan do dva dana.
Celokupno izdanje može se čitati na sajtu Narodne biblioteke.
List Pravda prenosi vest o zaveštanju raskošne Vanderbilt palate. Sestričina nedavno preminulog milijardera Frederika Viliama Manderbilta, Margaret Lujza van Alen, obavestila je američko ministarstvo finansija o nasledstvu svog ujaka.
Palata Vanderbilt, koja se nalazi u njujorškom Hajd Parku, zaveštana je vladi Unije u opšte, narodne srvhe. Pored ovog luksuznog dvorca, plac obuhvata park od 300 jutara i muzej sa velikom količinom skupocenih
umetnina kojima javnost nije imala pristup.
Ovaj dvorac izgradio je arhitekta Snetford Vajt 1898. godine u korintskom stilu i nalik na raskošne palate. Izgradnja je tada koštala 2 miliona dolara.
On takođe, u jednom svom krilu, sadrži i kopiju dvorca francuske carice Žozefine u Malmezonu.
Dvorac je i dom biblioteke sa preko 100.000 knjiga, kolekcije bakroreza, kao i dvorane sa lovačkim trofejima iz celog sveta. Vrednost ćilima koji prekriva beli mermerni pod trpezarije procenjena je na najmanje 50.000 dolara.
Park, koji se smatra remek-delom baštovanstva, prostire se sve do obale Hadsona.
Iako je vest o nasledstvu oduševila Ameriku, u isto vreme je i izazvala brigu povodom visokih troškova održavanja ovog dvorca. Doneta je odluka kojom se određuje da će novac od ulaznica, koje će američkoj publici i turistima omogućiti pristup posedu, pokrivati pomenute troškove.
Planirana cena ulaznica je 50 centi. S obzirom na pokazanu zainteresovanost očekuje se ogroman prihod.
Više o tome možete pročitati na sajtu Narodne biblioteke.
„List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
