Na sajtu državne agencije nalazi se 46 dokumenata, kao i fotografije, ilustracije i video-hronike posvećene misiji.
„Predloženi tehničko-organizacioni pravac radova pružiće realne mogućnosti za stvaranje prve na svetu lunarne opservatorije već 1968-1969. godina. Takva opservatorija će postati prototip za buduće lunarne stanice, namenjene obavljanju trajne i sveobuhvatne službe Sunca, Zemlje (za meteorologiju i druge svrhe), planeta i zvezda“, navedeno je u dokumentu, koji je potpisao direktor Centralnog naučno-istraživački instituta za mašinstvo Jurij Mozžorin 1967. godine.
Takođe je istaknuto da je Mesec prirodna prilično stabilna platforma za astro-teleskopske sisteme, kao i da se sa njega može posmatrati bilo koji objekat u svemiru tokom skoro 14 dana. On omogućava da se sprovode astrofizička istraživanja bez uticaja atmosfere.
Astronomska opservatorija trebalo je da bude napravljena na bazi lunarnog modula E-8 i lansirana na Mesec pomoću rakete-nosača „Proton-K“.
Prema deklasifikovanim dokumentima, planirano je da prva sovjetska lunarna baza, koja je trebalo da bude raspoređena 70-ih godina, omogući boravak za tri kosmonauta tokom 20 dana.
„Težina lunarne stanice je osam tona, vreme boravka na Mesecu – 20 dana, broj kosmonauta-istraživača – tri“, navedeno je u dokumentu.
Prema dokumentu, prva lansiranja u sklopu formiranja lunarne baze trebalo je da se dogode 1973. godine. Međutim, planovima nije bilo suđeno da se ostvare. U periodu od 1969-1972. godine, sva četiri lansiranja superteške rakete-nosača N-1 s kosmodroma Bajkonur završila su se nezgodom, usled čega je sovjetski lunarni program zatvoren.
Kurir.rs/Sputnjik Srbija
NE PROPUSTITE
