U ZEMLJI ŠLJIVA SVE VIŠE ŽBUNOVA BOROVNICE: Tržište Amerike i EU vapi za srpskim voćem (FOTO)
Sa zdravstvene tačke posmatrano, posebno je značajan visok sadržaj kalijuma, magnezijuma i oksidanasa u ovoj voćki.
U izdanju Naučnog voćarskog društva Srbije upravo se pojavila studija "Borovnica, tehnologija gajenja, zaštite i prerade" koju potpisuju dr Aleksandar Leposavić i dr Darko Jevremović, istraživači Instituta za voćarstvo u Čačku. Na 200 stranica autori su dali jedan od najsveobuhvatnijih naučnih pogleda na položaj, svojstva i budućnost ove lekovite voćke koja osvaja sve više prostora u Srbiji odakle se 80 odsto godišnje proizvodnje izveze kao sveža roba.
Komunalni, plastični, ambalažni: Neiskorišćeno 10 miliona tona OTPADA u Srbiji, kako ga vratiti u proizvodnju?
POGLEDAJTE KAKO IZGLEDA NAJBOGATIJE SELO NA SVETU: Ni jedan stanovnik nema ispod 250.000 dolara na računu (VIDEO)
Novijih godina povećava se zanimanje srpskih voćara za podizanje zasada visokožbunaste borovnice. Trenutno, ona se u nas gaji na 2.500 hektara. Prvi uspešni koraci u tom cilju napravljeni su 2006. godine u Arilju, u sastavu projekta "Uvođenje plantažnog gajenja borovnice u opštini Arilje", kojeg je uradio i vodio dr Leposavić.
Borovnice su prve godine zasađene na 60 ari, sledeće na još 70 i danas zasad obuhvata ukupno 3,7 hektara, sve u selu Stupčevićima.
- Zahvaljujući poštovanju svih propisanih tehnoloških zahvata za pripremi i zasnivanje zasada, kao i njegovog kasnijeg održavanja, zasađene biljke u Strupčevićima za kratko vreme dostigle su izuzetnu kondicionu pripremljenost. Prosečni prinosi koji se ostvaruju u ovom zasadu su na visini svetskih rekorda i u 2019. godini iznosili su više od 28 tona po hektaru - kaže dr Leposavić.
Sa zdravstvene tačke posmatrano, posebno je značajan visok sadržaj kalijuma, magnezijuma i oksidanasa u ovoj voćki, a to dejstvo plodovi zadržavaju i tokom sušenja i drugih oblika prerade. Lekovita svojstva, koja su dokazana širom sveta, raspolažu i plod i list borovnice.
Najveći deo plodova u svežem i smrznutom stanju proguta tržište EU i SAD, preko lanaca velikih trgovinskih centara, gde se ostvaruju cene od 1,5 do čak 8 američkih dolara za kilogram, zavisno od sezone, pakovanja i tržišta.
Autori studije učinili su posebnu pažnju uzgajivačima, navodeći na kraju knjige kakva ih i kolika ulaganja očekuju, i to u evro za svaku od 30 stavki, sve za površinu od jednog hektara.
Tako je za troškove materijala, od sadnica, strugotine i mineralnog đubriva, potrebno uložiti 15.080 evra. Razne usluge - od analize zemljišta do prskanja i međuredne obrade koštaju 1.555 evra, dok je za radnu snagu potrebno 2.040. Najveći deo ulaganja odlazi za kapitalne troškove: primarnu mrežu i pumpnu stanicu (5.000), sistem kap po kap (2.500) i protivgradnu zaštitu (18.000). Sve u svemu, 44.175 evra.