Lukašenko je odvojen od stvarnosti, a za to je kriva ŽENA OGROMNE MOĆI: Natalija je zadužena da beloruski lider uvek bude SREĆAN
Za šest godina koliko radi kao portparolka beloruskog predsednika, Natalija Ejsmont postala je jedna od njegovih najbližih saradnika. Mnogi protivnici Aleksandra Lukašenka, kao i nekoliko njegovih bivših pristalica, kažu da je Ejsmontova glavni krivac za to što je predsednik "odvojen od stvarnosti".
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Iako niko nije mogao da objasni zašto je baš ona imenovana na tako bitnu poziciju, uspela je da stekne moć toliku da se njene odluke sprovode kao da ih je naredio Lukašenko lično.
"Svetu je potrebno više diktature"
Već poznati snimci Lukašenka kako nadleće Minsk noseći automatsko oružje, u pratnji svog sina Nikolaja, takođe naoružanog, prvi put su objavljeni na kanalu Telegram Pul Pervogo. Novinari širom sveta oslanjaju se na taj kanal kao na glavni izvor informacija o Lukašenkovim stavovima i postupcima usred neviđenih političkih nemira. Svi beloruski novinari sa kojima je razgovarala ruska "Meduza" tvrde da je upravo portparolka, 36-godišnja Natalija Ejsmont, lično odgovorna za sav sadržaj koji se deli na toj televiziji.
- Diktatura je sada naš brend. Ne znam da li ćete se složiti sa mnom, ali danas, 2019. godine, reč "diktatura“ dobija određenu pozitivnu konotaciju. Vidimo šta se dešava oko nas. Vidimo haos i nerede. Možda ću reći nešto paradoksalno ili iznenađujuće, ali ponekad mi se čini da će se uskoro u svetu javiti potreba za više diktature. Jer kada danas razmišljamo o diktaturi, vidimo disciplinu i apsolutno normalan, miran život - ponudila je Ejsmontova opsežnu odbranu autoritarizma u jednom od intervjua koje je dala kao predsednikova portparolka.
To što je nazivan autokratom očigledno ne smeta Lukašenku. Tokom sastanka sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom u februaru, našalio se da se beloruska diktatura "razlikuje po tome što svi odmaraju vikendom, ali predsednik radi". Кada je velika nezgoda prekinula snabdevanje vodom u Minsku u junu, Lukašenko je odgovorio: "Diktatura je loša, ali dobra je kada preko noći rešimo ogroman problem".
Takve primedbe o autoritarizmu deo su strategije svesne promocije koju je pokrenula Ejsmontova, koja priznaje da je sve što ona kaže i uradi "ispitano pod mikroskopom“.
Predajnik predsednikove volje
Iako se to na prvi pogled ne bi zaključio, Lukašenko uopšte ne uživa u odnosim sa javnošću, tvrdi Ejsmontova. Na njenu sreću, dodaje, on je vrsta lidera kome uopšte ne treba inscenirani publicitet.
- Malo ko bi pretpostavio koliko ideja dolazi direktno od predsednika - kaže ona.
Beloruski politički analitičar Artiom Šrajbman rekao je da je to u suštini tačno - Lukašenku nije potreban portparol u "tradicionalnom smislu“. On je navikao ne samo da održava direktan kontakt, već i svest o radu, pa čak i privatnom životu novinara koji izveštavaju o njegovoj administraciji. Na primer, dokumentarni film objavljen prošlog meseca od strane državne televizije sadrži brojne scene u kojima se Lukašenko obraća novinarima tokom zvaničnih događaja i čestita im na nedavnim venčanjima i porođajima.
U stvari, Aleksandar Lukašenko je više od decenije bio bez formalnog portparola. Ejsmontina prethodnica Natalija Petkevič napustila je 2003. mesto zamenika zaduženog za "državnu ideologiju“ i medije. Lukašenko 11 godina uopšte nije imao sekratara za štampu. Njegova kancelarija imala je pres službu, ali se ona uglavnom bavila tehničkim i logističkim zadacima.
Lukašenku, dakle, nije trebao još jedan portparol kada je zaposlio Ejsmontovu 2014. godine.
- Bio mu je potreban neko ko će njegove želje preneti medijima - neka vrsta predajnika - kaže izvor Meduze.
Tokom godina razni ljudi su upravljali predsednikovom pres službom, ali Lukašenku je bio potreban neko sa kim bi mogao da radi direktno i stalno. I navodno je želeo baš ženu, jer "ne veruje mnogo muškarcima", kako tvrdi "Meduzin" izvor.
Misica kao posrednica
Ejsmontova je bila dobro poznata Belorusima i pre te 2014. Na državnoj televiziji imala je svoju autorsku emisiju o dešavanjima o Minsku. Tu je upoznala i svog sadašnjeg muža, koji je vodio sportske emisije.
Iako su njih dvoje bili "selebriti" par u Belorusiji, ipak niko nije mogao da objasni zašto je tačno baš ona izabrana za poziciju toliko blisku predsedniku. Jedan izvor pretpostavlja da bi ona svoje imenovanje mogao delimično da duguje Dariji Šmanai, bivšoj misici koja je prvi put primećena u Lukašenkovom okruženju početkom 2014. godine.
Nakon pobede na takmičenju, Šmanaijeva je postala zvaničnica protokola i pomoćnica u predsedničkoj administraciji, što je dovelo do glasina o romantičnoj vezi sa Lukašenkom. Nakon što je imenovana za portparolku, Ejsmontova je na društvenim mrežama počela da objavljuje fotografije i selfije sa Šmanaijevom.
Sa suprugom portparolkom i Ivan Ejsmont je počeo profesionalno da se uzdiže i imenovan je za direktora javnog servisa.
"Vole vas, sve je u redu"
- U početku je Ejsmontova bila stidljiva, ili se barem pretvarala da jeste, ali prilično se brzo aklimatizovala i postala bitan član kabineta. Direktori i urednici medija, ministri i svi državni zvaničnici izvršavali su njene naredbe bez pogovora. Niko se nije usudio da pita da li su uputstva njena ili Lukašenkova. Sve njene naredbe izvršavale su se kao da su njegove. Mnogi je ne vole iz tog razloga - rekao je jedan od izvora.
Drugi izvor dodaje kako veruje da je njena glavna uloga portparolke da usreći Lukašenka.
- Ona stvara iluziju predsedniku da ga ljudi vole i da je sve u redu. Stvarnost nije bitna - kaže "Meduzin" sagovornik.
Lukašenko i dalje dobija informacije od beloruske obaveštajne zajednice, ali samo Ejsmontova ima svakodnevni uticaj na njega.
- Lukašenko se zapravo nije odupirao tome da bude otrgnut od stvarnosti. Njegovi politički instikti samo su ga ponekad navodili na prave korake - kaže izvor.
Pročitajte još
Ljudi bliski Кoordinacionom savetu beloruske opozicije kažu da su Ejsmontova, predsedavajuća Gornjeg doma beloruskog parlamenta Natalija Кočanova, sa kojom je Ejsmontova bliska, kao i Darija Šmanai namerno izgradile "siguran prostor“ oko predsednika kako bi osigurale njegovo zadovoljstvo i samopouzdanje. Omamljen od sopstvenog navodnog "političkog genija" i nepogrešivosti, Lukašenko je prihvatio oblik "sultanizma“ koji je brzo srušio nade u prosvetljeni autoritarizam sa uspešanim IT sektorom, investicijama i multivektorskom spoljnom politikom.
Ejsmontova ima neku vrstu rivalstva sa Lukašenkovim sinom Nikolajem, što je i beloruski lider sam priznao. Lukašenko je prošle godine rekao kako njegov sin česo kritikuje rad portparolke, dok je ranije rekao da je Ejsmontova "najveći neprijatelj" njegovog sina, jer on često nije zadovoljan načinom na koji je predstavljen u medijima.
Anton Rodnenkov, član opozicionog Koordicionog saveta, rekao je da je Lukašenkov javni imidž ozbiljno narušen proteklih godina.
- Od sposobnog i iskusnog političara i čoveka iz naroda postao je vlasnik rezidencija odvojen od stvarnosti i ponosan na to što je diktator - kaže Rodnenkov, tvrdeći da su pokušaji Ejsmontove da modernizuje lični brend predsednika samo pogoršali situaciju.
BONUS VIDEO Lukašenko: Poslednji diktator Evrope