DA LI JE MOGUĆE? Mnogi će se složiti da je ovo OBEĆANA ZEMLJA! Imate četiri radna dana, a platu od 1.200 evra mesečno
Predsednik nemačkog sindikata industrije i metalurgije Jorg Hofman zajedno s čelnicom parlamentarne stranke Levica Katjom Kiping predlažu u procesu donošenja digitalne strategije Nemačke uvođenje četverodnevne radne nedelje, odnosno 30-satne radne nedelje kao puno radno vreme i punu platu.
UGROŽENE PČELE U SRBIJI: Prinosi meda prepolovljeni, a evo zašto može biti još GORE
POČELA KAMPANJA "NE PALI STRNJIKU": Za ovakvo delo sledi novčana kazna, posledice su OGROMNE
STIGAO ODGOVOR NA JOŠ "VRUĆE" PITANJE U SRBIJI: Evo kada kreću pregovori o povećanju minimalca
Kažu da je sadašnji model - star decenijama i utemeljen na tome da muškarac radi puno radno vreme, a žena se brine o kući i deci -pregazilo vreme i da više nema nikakve veze s realnim životom.
U modernom društvu treba nam više vremena za negu svojih roditelja i drugih starijih osoba, za brigu o deci, više vremena za kulturu, rekreaciju... obrazlažu Kiping i Hofman.
A ovih dana Nemci kreću pregovore o osnovnom ličnom dohotku - više od 100 ljudi dobiće 1.200 evra mesečno kao poklon, ne mora ništa da radi, a tako će tri godine - cilj je da vidim da li će i dalje ostati motivisani za neki posao iako imaju pokrivene osnovne životne troškova.
Hoće li Marksova utopija o radu zaista postati stvarnost? U nekim zemljama već postoji skraćena radna nedelja, a i u Nemačkoj su se još 90-ih smanjivali radni sati.
Mašino-bravari su u Nemačkoj već, istina dobrovoljno, imali 28 sati rada nedeljno uz niža primanja, a i u drugim zemljama Evrope postoje eksperimenti sa smanjivanjem radnog vremena. Taj argument će zasigurno postati odlučujući narednih godina, pogotovo s dolaskom mladih generacija koje će sve više raditi "na daljinu" i koje žele drugačije da usklade rad i privatni život.
Zapravo smanjuje se i broj radnih sati, kako bi što više ljudi moglo da radi. Raditi manje po čoveku, da bi više ljudi radilo.
Uostalom, već se od 1995. godine broj radnih sati počeo smanjivati.
U Nemačkoj je 1995. bilo 1528 radnih sati godišnje, a 2015. je broj radnih sati godišnje smanjen na 1371 sat.
U Španiji je smanjen s 1.755 sati na 1.691 sat, a u Francuskoj s 1.605 sati na 1.482 sata. I u Italiji je broj godišnjih radnih sati smanjen, i to s 1.856 na 1.725, no u Italiji radi se 354 sata više nego u Nemačkoj i 243 sata više nego u Francuskoj gde je potkraj devedesetih uvedena 35-satna radna nedelja.
Kada je 2017. došao na vlast, Emanuel Makron okomio se na 35-satnu radnu nedelju i hteo da je ukine, ali ta radna satnica ušla je preduboko u srž života da ju je gotovo nemoguće izmeniti. Istina, ima privatnih kompanija koje se ne pridržavaju te satnice i uprkos tome što francuska država godišnje izdvaja oko 12 milijardi evra za one kompanije koje su uvele 35-satnu radnu nedelju.
Premda italijanski zakon dopušta i 48-satnu radnu nedelju, gotovo nigde nije duža od 40 sati, a uglavnom je 36-satna radna nedelja.
Slično je i u Španiji, Velikoj Britaniji itd., ali će se i na nivou Evropske unije trebati menjati zakoni o radu.
U Holandiji već postoji četverodnevna radna nedelja s oko 29 radnih sati nedeljno, dok se u Norveškoj radi 33 sata nedeljno te se ima 21 dan plaćenog odmora.
Profesor sociologije rada na rimskom univerzitetu La Sapienza, Domeniko De Masi kada je radio analizu koju su zatražili iz Pokreta 5 zvezda (M5s) glede uvođenja temeljnog dohotka za nezaposlene, izračunao je da 1.800 sati rada godišnje u Italiji u odnosu na 1.482 sata u Francuskoj znači četiri miliona zaposlenih.
Odnosno kada bi u Italiji broj godišnjih radnih sati bio kao u Francuskoj, to bi značilo da bi se moglo zaposliti još četiri miliona ljudi, a kada bi se radilo kao u Nemačkoj, 1.371 sat godišnje, Italija bi dobila 6,6 miliona novozaposlenih.
"Je l' se tako ZARAĐUJE HLEB u Nemačkoj?" Hit video sa društvenih mreža pokazuje koliko su Balkanci zapravo SNALAŽLJIVI
KUKURUZ NIKAD SKUPLJI! Oboren rekord u Srbiji, evo do kada će potrajati visoka cena ove žitarice
Lepe vesti za jug Srbije: Pripadnici službi bezbednosti dobijaju krov nad glavom!
NAJVEĆI UDAR NA EKONOMIJU U ISTORIJI HRVATSKE: Korona pojela privredu i zavila komšije u crno
Ništa od letnjih popusta u Velikoj Britaniji: U julu skočila inflacija!
Ništa od letnjih popusta u Velikoj Britaniji: U julu skočila inflacija!