Sve više ljudi sumnja u vakcine, a nisu "antivakseri"

Tako je, na primer, medicinska sestra sa Floride Suzan Bejli rekla da svake godine prima vakcinu.

"Nisam antivakser. Moja deca su primila vakcine za sve, ali vakcinu protiv koronavirusa ipak još ne bih primila. Hoću prvo da vidim dovoljno studija, da vidim kako utiče na zdravlje na duži vremenski period", rekla je ona za CNN.

Sve više ljudi deli njene strahove. Oni nisu ekstremni kada je vakcinacija u pitanju, ali su zabrinuti zbog toga što uglavnom smatraju da je minimum 18 meseci potrebno da bi se testirala bezbednost, ali i efikasnost vakcine protiv koronavirusa.

Nil Džonson, naučnik sa Univerziteta Džordž Vašington, objasnio je da su najčešće ljudi zabrinuti za četiri stvari, kada su stavovi o novoj vakcini u pitanju: da li je bezbedna, da li je potrebna, koliko poverenja imaju u ustanove i farmaceutske kompanije, kao i to da li su naučnici složni u primeni.

Državni epidemiolog u SAD Entoni Fauči naglasio je još ranije kako bi šire prihvatanje vakcine moglo da okonča pandemiju. Međutim, prema istraživanjima AP/NORC, čak polovina Amerikanaca okleva kada je primanje vakcine u pitanju, a i u Velikoj Britaniji vlada slična klima.

Pitanje vakcinacije je oduvek bilo problematično u Evropi i SAD, ali se to, čini se, sada širi i na ostatak sveta. Bitanske, kineske i američke kompanije sprovode testiranja u Brazilu, a tamo se ljudi na društvenim mrežama bune. Slično je i u Južnoj Africi.

U Aziji su ranije ankete pokazivale da 95 odsto ljudi smatra da su vakcine sigurne, ali se i tamo predomišljaju. U Indoneziji, na primer, čak 15% roditelja je nevoljno prihvatilo da im se deca vakcinišu protiv zika groznice.

Zbog toga što sumnje rastu svuda po svetu, stručnjaci smatraju da su potrebne drugačije strategije pre nego što vakcine počnu da se proizvode. Unapred se mora znati ko će da ih proizvodi, ko prvi da primi, a ko da distribuira. Na kraju krajeva, nije cilj samo da se ljudi uvere da je vakcina sigurna - ona to mora i da bude.