Iako mi je prijatelj zamerio što pišem o procesu sastavljanja postizborne nove ili stare vlade Srbije, pošto “dobro znam da će Vučić i nadalje o svemu odlučivati” i da “to više nikog ne zanima osim vrhušku Srpske napredne stranke”, smatram da je ipak zanimljivo kako će se završiti ta operacija i verujem da će njen ishod baciti bar malo svetla na buduću politiku srpske izvršne vlasti, to jest na planove “onoga koji o svemu odlučuje”.
Zbog toga privlači pažnju i izvesno “usporavanje” tog procesa “formiranja vlasti” posle parlamentarnih izbora jer je predsednik Vučić krajem prošle sedmice naprasno najavio “drugi krug konsultacija” sa vođama parlamentarnih stranaka, što je odložilo za ovu sedmicu najavljeno kompletiranje skupštinskih organa. Da li je to znak Vučićevog kolebanja ili je deo poslednjih godina već uobičajene dramaturgije koja treba da obezbedi značaj svake njegove odluke, to su samo neka od pitanja koja se sada postavljaju.
Pre će biti da predsednik Srbije i predsednik SNS-a ponovo pokazuje strah od krupnijih političkih promena, pa stalno najavljuje, ali ne donosi neke ozbiljnije strateške odluke, nego da je u pitanju puko držanje javnosti u neizvesnosti kako bi se demonstrirala navodna odgovornost onoga koji o svemu odlučuje. Zapravo, čini se da on najviše zazire od “razdvajanja gaća” od naslednika Miloševićeve ideologije i politike, okupljenih oko Ivice Dačića, predsednika nekada moćnog SPS-a, i da ga je iznenadilo što je ovaj imao petlje da najavi da će on ubuduće biti vođa poslaničkog kluba ove stranke – pre nego što mu je ovdašnji gazda odredio šta će i ko će biti u “novom istorijskom razdoblju”.
Mnogi smatraju da iza svega stoji izvesno nezadovoljstvo Moskve “izbornim rezultatima” u Srbiji (iz Skupštine ispao Šešelj) i Vučićevom tekućom spoljnom politikom (vraćanjem na evropsku retoriku i posredovanje oko Kosova, kupovinu kineskih PVO raketa, a ne famoznog ruskog S-300 sistema, itd). Iako Vučić očigledno želi da se prikaže kao vođa nezavisan od spoljnih pritisaka, verovatno mu nije lako da to pokaže i “ruskim prijateljima”, a sigurno realistično procenjuje i kakve posledice takav otklon može imati na njegovu karijeru. Zbog toga nije isključeno da se, na primer, Dačić i njegova grupa vrate u igru za sastav Vlade Srbije, mada je uočljivo da je u zvaničnom saopštenju rečeno da će se Vučić o budućoj vladajućoj koaliciji i sastavu nove vlade ponovo konsultovati sa Šapićem i “najverovatnije Ivicom Dačićem”. To bi trebalo da znači da se ovoga puta Dačić “koleba”. Međutim, ako se SPS ponovo nađe u vladi, onda će biti jasno da nikakvog osvežavanja njenog sastava u zbiljskom smislu neće ni biti i da sve ostaje po starom iako se zamor od ove “sive ekipe” nezadrživo širi.
Za našu priču nije od bitne pomoći ni upadljivo plasirana vest da je pre neki dan Vučić pozvao premijerku Anu Brnabić u “neobaveznu” posetu, to jest u baštu njegovih roditelja. S obzirom na to da je Brnabićeva prethodno rekla da je ona jedan od dva kandidata za predsednicu Vlade Srbije u novom mandatu, nekako bi logično bilo da je lansiranje ove vesti zapravo objava nove-stare mandatarke.
Međutim, treba biti oprezan, možda je forma posete namerno izabrana da bude što neformalnija (Vučić je u kratkim pantalonama) da bi joj domaćin prijateljski objasnio zašto umesto nje mora na premijersko mesto da uspne nekog drugog, mada bi njeno zadržavanje, u međunarodnom smislu, za šefa Srbije bilo najkomfornije. Uostalom, Vučić je po ko zna koji put pohvalio samog sebe, pa je nedavno izjavio da je on izabrao Brnabićevu i da se, navodno, pokazalo da ona odlično radi svoj posao, što je valjda bila poruka onima u SNS-u koji su zbog tog poteza svojevremeno gunđali.
Većina funkcionera SNS, inače, uglavnom ćuti oko pitanja sastava nove Vlade Srbije, osim što se oglasila ministarka za građevinarstvo Zorana Mihajlović, koja je jetko izjavila da će se odluke o novom mandatu tek doneti na sednici Predsedništva SNS, a na predlog predsednika stranke. Poenta njenog očiglednog nezadovoljstva razvojem situacije sakrivena je u rečima da se nada da će biti izabrana vlada “bolja nego što je ova”.
Oni među naprednjačkim funkcionerima koji se možda nadaju da će učestvovati u “kadrovskom osvežavanju” matrice moći u vladi i Skupštini Srbije, takođe uglavnom ćute. Osim što se krajem protekle nedelje oglasio potpredsednik SNS-a i novi republički poslanik Milenko Jovanov, koji je najavio novi “borbeni tim” u Nemanjinoj ulici. Pri tome nije propustio da o predlogu za šefa srpske izvršne vlasti kaže: “Predlog će dati predsednik i ja ću, kao i u slučaju Ane Brnabić pre nekoliko godina, taj predlog podržati. Siguran sam da će to biti rezultat ozbiljne analize i da je to najbolji kandidat, pre svega za Srbiju, kao i osoba koja će moći da ponese teret svih izazova koji su pred nama”. Jovanov bi, dakle, podržao Vučićevu odluku čak i kada bi on za šefa vlade predložio Miki Mausa.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR