Vladajuću koaliciju “Odlučno za Crnu Goru DPS - Milo Đukanović” podržava 35,3 odsto građana a “Savez za budućnost Crne Gore”, koji predvodi opozicioni Demokratski front (DF), ima podršku 24,7 odsto birača, pokazuje istraživanje nevladine organizacije Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM).
Istraživanje „Političko javno mnjenje Crne Gore“ sprovedeno je od 5. do 12. avgusta, a u njemu je učestvovalo 1.037 ispitanika.
Prema nalazima istraživanja, koaliciju “Mir je naša nacija” na čelu sa Demokratama Alekse Bečića podžava 16,5 odsto birača, a koaliciju „Crno na bijelo“, koju predvodi Građanski pokret Ujedinjena reformaska akcija (URA) Dritana Abazovića, 6,6 odsto birača.
Slijede Socijaldemokrate sa 5,3 odsto podrške, Bošnjačka stranka sa 4,8, a listu Socijaldemokratske partije podržava 4,2 odsto glasača. Albansku listu Genci Nimanegu - Nik Đeljošaj podržava 1,9 odsto, a albansku koalicija "Jednoglasno" 0,4 odsto birača. Hrvatska reforska snaga ima podršku 0,3 odsto birača.
Na pitanje kakav je stav o ponudi Vlade Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC), preko 40% građana ne zna ili ne može da procijeni ponudu, a skoro isti procenat smatra da ponuda nije bila iskrena. Svega 11,2% smatra je ponuda trebala biti prihvaćena.
Naime, pregovori Vlade Crne Gore i SPC u Crnoj Gori okončani su 21. jula bez dogovora o promjeni Zakona o slobodi vjeroispovijesti, jer su predstavnici srpske crkve odbili da registruju mitropoliju SPC u Crnoj Gori. Otvoreni sukob između državnih institucija i SPC je nastao usvajanjem Zakona o slobodi vjeroispovijesti (27. decembra 2019.) u Skupštini Crne Gore. SPC smatra da će zakon donesen kako bi im vlasti oduzele crkvenu imovinu.
Usvajanje Zakona izazvalo je u Crnoj Gori političke tenzije i sukobe između SPC i državnih institucija što je uzrokovalo višemjesečne protestne litije vjernika SPC.
Kada je u pitanju ocjena rada Nacionalnog koordinacinog tijela (NKT) za zarazne bolesti, samo 11,8 odsto smatra da NKT radi veoma dobro, dok 44,8 odsto smatra da rade uglavnom ili veoma loše.
54 odsto građana podržava članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji, 24 odsto ne podržava, a 22 odsto građana nema određeno mišljenje po tom pitanju. To je nastavak pada trenda podrške EU, od marta 2018. godine, kada je 67,9 odsto građana podržavalo učlanjenje.
Na pitanje na koga Crna Gora treba da se oslanja u spoljnoj politici, svaki četvrti građanin odgovorio je EU, odnosno 26,1 odsto, dok svaki peti smatra da treba da se oslanja na Rusiju, odnosno 19,5. Da Crna Gora u spoljnoj politici treba da se oslanja na Sjedinjene Američke Države smatra 17,2 odsto ispitanika.
Članstvo Crne Gore u NATO podržava 38 odsto građana a 41 je protiv. Stav nema 21 odsto građana.
Parlamentarni izbori, koji će biti održani 30. avgusta, biće jedanaesti od uvođenja višepartijskog sistema u Crnoj Gori, a peti nakon sticanja nezavisnosti.
