Dostupni linkovi

Covtakt - srpska korona aplikacija uskoro na mobilnim telefonima


Korona aplikacija u Irskoj, ilustrativna fotografija
Korona aplikacija u Irskoj, ilustrativna fotografija

Srbija će uskoro imati takozvanu korona aplikaciju koja će korisnike upozoravati na moguće kontakte sa osobama inficiranim korona virusom. U toku je njena priprema pod radnim nazivom Covtakt. Uoči puštanja u rad tog informacionog sistema najvažnija pitanja za građane su njegova bezbednost i efikasnost.

„Da li je ona potrebna ili ne, to epidemiolozi najbolje znaju. Logično je da aplikacija ne može biti svrsishodna ukoliko je ne instalira veliki procenat stanovništva“, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Andrej Petrovski, direktor SHARE fondacije čija delatnost je digitalna bezbednost.

Ovakvu procenu Petrovski bazira na činjenici da dosadašnje šture vesti o novoj „korona aplikaciji“ ukazuju da njeno korišćenje ne bi bilo obavezno, već na dobrovoljnoj bazi, i da su takvi pokušaji u nekim zemljama već propali.

Da se na tom projektu uveliko radi, nakon inicijalne izjave iz republičkog Kriznog štaba za borbu protiv COVID-19 početkom avgusta, govori informacija koju je Radio Slobodna Evropa (RSE) pre pet dana dobio iz Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

„Povodom namere uspostavljanja i korišćenja jedinstvenog i centralizovanog softverskog rešenja za mobilne uređaje – Informacioni sistem Covtakt, 13. jula održan je sastanak predstavnika Poverenika sa predstavnicima Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije“, saopšteno je za RSE iz kancelarije Poverenika.

Šta kaže Poverenik?

Kako se navodi, tom prilikom predstavnici Poverenika konstatovali su da, s obzirom da predloženo informatičko rešenje između ostalog podrazumeva i obradu podataka o zdravstvenom stanju, ona mora biti usklađena sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

U tom smislu, saopštio je Poverenik, predstavnici Kancelarije Vlade obavešteni su da je neophodno utvrditi da li za nameravanu obradu postoji adekvatan pravni osnov, odrediti konkretnu i opravdanu svrhu obrade, utvrditi ko je rukovalac, ko su drugi učesnici u obradi podataka i koju ulogu imaju i njihov odnos urediti obavezujućim pravnim aktom.

Potrebno je, dodao je, predvideti način na koji će biti osigurana tačnost podataka i rokovi njihovog čuvanja, kao i izraditi procene uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti.

U međuvremenu je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović najavio da bi Srbija tokom avgusta trebalo da dobije aplikaciju za praćenje kontakata.

Prethodno je Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo, saopštio da IT grupa Vlade i Kriznog štaba radi na razvoju domaće korona aplikacije.

„Apsolutno pratimo sve trendove. Te aplikacije već dugo rade u zemljama Azije i pokazale su se veoma dobro u ovakvim situacijama“, naveo je Gojković.

Nadležni ćute

Nakon ove najave teško je bilo doći do bilo kakvog detalja u vezi sa tim informatičkim projektom, a na pitanja, poruke i telefonske pozive Radija Slobodna Evropa nisu odgovorili Vlada Srbije, Ministarstvo zdravlja, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije i članovi Kriznog štaba.

Jedna od najvažnijih nedoumica je šta u stvari podrazumeva ta aplikacija, da li centralizovanu kontrolu zdravstvenog stanja korisnika ili registraciju mogućih susreta sa zaraženima korona virusom, kao i koji će podaci i kome tako biti dostupni.

Iako, s obzirom i na zatvorenost vlasti po ovom pitanju, smatra da „korona aplikacija“ u Srbiji neće zaživeti, Andrej Petrovski, iz SHARE-a, kaže da je njen rad u Srbiji verovatno zamišljen po principu blutut (bluetooth) veze na mobilnim telefonima koji bi vlasnike upozoravali na kontakte sa inficiranim osobama.

„Na osnovu konekcije sa drugim uređajima, aplikacija određuje koliko ste vremena i na kojoj razdaljini proveli sa drugim korisnicima. Ako je neko od njih pozitivan na korona virus dobićete obaveštenje da ste bili u kontaktu sa osobom koja je zaražena i poziv da se testirate“, objašnjava Petrovski.

Kako sistem praćenja funkcioniše u Kini?

Korišćenje integrisanog sistema za praćenje korona virusa preko mobilnih telefona najrazvijenije i najmasovnije je u Kini, jednoj od azijskih zemalja koje kao primer pominju vlasti u Srbiji, gde ga upotrebljava skoro dve milijarde ljudi, i to po principu zelenog kartona – niste zaraženi, žutog – koji signalizira da je korisnik bio u kontaktu sa inficiranim i da treba u izolaciji da bude dve nedelje, dok crveni pokazuje da neko ima simptome korona virusa.

Očitavanje podataka sa tih aplikacija od građana u Kini zahteva se po nekoliko puta dnevno, pri ulasku na najrazličitija mesta, od parkova, prodavnica, restorana, do tržnih centara.

Rešenje planirano za Srbiju drugačije je, najsličnije aplikacijama u susednoj Mađarskoj i Severnoj Makedoniji, jer ne podrazumeva centralizovani sistem, već se podaci sa blututa o kretanju korisnika čuvaju na telefonu.

“Kod ovakvih aplikacija veoma je bitno da se isključi mogućnost da saznate ime zaraženog sa kojim ste bili u kontaktu, jer lični podaci moraju biti zaštićeni. To može da bude neki slučajni prolaznik u tržnom centru ili supermarketu, ali i neko od vaših ukućana ili prijatelja”, kaže Andrej Petrovski.

SZO: Virus se prenosi i vazduhom
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:49 0:00

U Nemačkoj problem sa funkcijama

Aplikacija upozorenja na koronu, slična onoj kakva se planira u Srbiji, koristi se u Nemačkoj.

Kako je u junu, nakon lansiranja aplikacije izvestio nemački Deutsche Welle, aplikacija ne beleži boravište pojedinaca, što znači da vlasti ne mogu da špijuniraju korisnike. Prepoznaje samo koji su drugi korisnici aplikacija trenutno u blizini. Razmenu podataka između uređaja omogućava blutut.

U izveštaju se navodi da su zvaničnici apelovali na građane da instaliraju aplikaciju i prijave se za servis, jer u suprotnom ona neće imati efekta, što je ujedno i najveća briga vlasti u Berlinu. Međutim, kako je u julu izvestio DeutscheWelle, u praksi se pokazalo da ima propuste i da ne funkcioniše na svim tipovima telefona.

Kako je izvestio Financial Times, Nemačka je aplikaciju trebalo da predstavi u aprilu, međutim to je odloženo zbog kritika na račun privatnosti.

Na novoj verziji radilo je 160 stručnjaka, a aplikacija je izrađena uz pomoć softverskog giganta SAP i nemačkog Telekoma. Koristi je 16 miliona ljudi, od ukupno 83 miliona stanovnika Nemačke, i koštala je 20 miliona evra.

XS
SM
MD
LG