Iako je iz sela bilo angažovano stotinak statista on se, kaže, izdvojio, jer mu je dodeljena uloga mladoženje za koga udaju fatalnu Tisu.

Međutim moglo se, ističe, desiti da ostane bez uloge, jer njegova majka nije dozvolila da joj se sin tako mlad ženi. Dozvolu je, kako kaže, dobio tek kada joj je objašnjeno da to nije prava ženidba.

"Igrali smo se na ulici, decembar je bio. Pozvali su me i rekli - ideš sa nama snimati film. Nisam ni znao šta je film, tek smo u naselju bili dobili struju", priseća se prvog sureta sa ekipom filma "Skupljači perja".

Snimanje je trajalo mesec dana, a Petrović je za angažman bio plaćen i to dobro.

"Mogao sam u ono vreme za taj novac kupiti fiću. Koliko je novca bilo ne mogu sada kazati. Moji su imali konje i za zarađeni novac mogao sam kupiti dva konja i kola", kaže.

Prvi put film "Skupljači perja" Marko Petrović video je u somborskom bioskopu. Prva reakcija je bila - ja na filmu?

"Mi smo iz Monoštora svi zajedno išli u bioskop da bi videli film. Dolazili su na autobusku stanicu, tražili autogram, a ja ne znam šta hoće, nisam znao ni pisati", priča.

Film na traci i dalje čuva i ponekad ga pogleda. Nakon filma "Skupljači perja" imao je ponudu za snimanje filma u Rumuniji, ali ovoga puta nije dobio dozvolu roditelja i tako je završila njegova kratka filmska karijera.

"Da sam otišao danas bih bio pravi čovek. Oni su me hteli školovati", kaže.

Seća se Marko i Olivere Katarine sa snimanja filma i kasnijih susreta. Kaže poslednji put sreli su se u Monoštoru.