Pirlovi izazovi u Juventusu: “Starački dom“, bušna odbrana, novi sistem, De Liht, pojačanja...

Malo ko je mogao da pretpostavi da će nepunih deset dana radnog iskustva u rezervnom timu Juventusa biti dovoljno da Andrea Pirlo dobije poziv da preuzme klupu prvog tima, ali i to se dogodilo – prvi čovek Stare dame Andrea Anjeli povukao je populistički potez i ulogu šefa struke dodelio čoveku koji je pre samo godinu dana počeo da polaže kurseve za trenersku PRO licencu.

Na stranu to koliki je trag ostavio u dresu Italije i pogotovo Juventusa, Andrea Pirlo utrčao je u nekošeno, a da verovatno ni sam nije svestan šta ga u budućnosti čeka. A, čeka ga prava horda, željna njegovog neuspeha i Juventusovog pada sa italijanskog fudbalskog trona. Jer devet Juventusovih godina na vrhu dovelo je konkurenciju do stanja potpunog očaja i zato će u Interu, Napoliju, Laciju, pa i Atalanti motivacija biti nikad veća, jer teško da će neko dobiti bolju šansu da nokautira Bjankonere nego sada kada na klupi sedi totalni početnik...

“Iskreno, ne bih se kladio ni u jedan evro da bi Andrea Pirlo mogao da postane trener“, prokomentarisao je legendarni Aleks del Pjero vest da se njegov dugogodišnji saigrač u redovima Azura opredelio da odmah upliva u vode seniorskog fudbala. “Iskreno, verovao sam da je njegov izbor da vodi ekipu igrača do 23 godine prava stvar za njega. Međutim, ovo... Ovo je veliki korak napred i zato mu želim svu sreću“.

Veliko ime, još veći rizik: Andrea Pirlo novi trener Juventusa

Na prvi pogled Andrea Pirlo ne odaje utisak čoveka spremnog da kraj aut-linije stoji, viče dok mu glasne žice ne popucaju, maše rukama i izdaje naređenja. Tačnije, Pirla danas teško da neko može da zamisli kao trenera, već mu mnogo više pristaje onaj šmekerski fazon opuštenog lika koji svakodnevno uživa u plodovima dugogodišnjeg rada dok ispija čašu najkvalitetnijeg vina...

Trendovi u trenerskom poslu su se promenili. Da ne ulazimo preterano u metodiku, dovoljno je samo pogledati na to koliko se percepcija bivših igrača prema trenerskom pozivu izmenila. Poslednjih godina sve je više klubova koji lansira svoje legende i dodeljuju im najodgovornije poslove. Pep Gvardiola, Dijego Simeone i Antonio Konte su već stara garda, svežiji primeri su Zinedin Zidan u Realu – pa i neuspeli pokušaj Santijaga Solarija – Frenk Lampard u Čelsiju, Ole Gunar Solskjer u Mančester junajtedu, Simone Inzagi u Laciju, Mikel Arteta u Arsenalu, pa eto čak i Dejan Stanković u Crvenoj zvezdi i Savo Milošević u Partizanu (pre njega Krstajić, Mirković, Tomić, Jokanović...), sve do Andree Pirla u Juventusu danas.

Andrea Pirlo (©Reuters)

Mocart, kako su ga od milošte zvali u vreme kada je delio lekcije fudbalskog romantizma širom Starog kontinenta, od Maurisija Sarija u amanet dobio je devetu uzastopnu titulu prvaka Italije i petogodišnji ciklus sa samo jednim finalom Lige šampiona, plus izgubljena finala nacionalnog Kupa i Superkupa, gde je počela da se nazire Juventusova slabost. Dok vreme prolazi, ulaganja postaju sve veća, a pritisak na Staru damu da napravi iskorak u fudbalskoj eliti postaje sve veći, Andrea Pirlo se trenerskog posla u svom Juventusu latio, čini se, u pogrešno vreme.

Jer Maurisio Sari je uz titulu i još jedan evropski kiks ostavio i sastav koji ubrzanim tempom sustižu godine, opterećen problemima u praktično svim linijiama. Pandemija virusa korona doprinela je značajno tome da se Juventusova finansijska moć umanji, a klub više posveti trampama, nego akvizicijama koja iziskuju velika ulaganja.

Zato pitanje svih pitanja u Torinu glasi – šta je to što Andrea Pirlo može da donese u situaciji koja nimalo nije jednostavna. Mnogi od drveta (čitaj: titula) ne vide šumu (čitaj: probleme) koju Pirlo mora da dovede pod konac u rekordnom roku. A šuma je poprilično velika...

CAPUT MUNDI: Anjeli uvodi diktaturu, Pirlo je, što bi rekao Gatuzo, naj...

Pre svega, italijanski mediji su tokom prethodna dva dana veliki prostor posvetili raspodeli moći unutar kluba. Sve ukazuje na to da će Pirlo imati vrlo ograničenu moć po pitanju donošenja odluka na fudbalskoj pijaci. Pisalo se nedavno da je Pirlo direktorskom tandemu Nedved – Paratići predložio dovođenje Sandra Tonalija. Vezista prefinjenih karakteristika poput Tonalijevih potreban je Juventusu sada kada je Miralem Pjanić otišao u Barselonu. Pogotovo jer je veznom redu i te kako potrebno renoviranje. Blez Matuidi ide u Inter Majami kod gazde Dejvida Bekama, Sami Kedira je odranije precrtan, pa će u samom srcu veznog reda ostati novajlija Artur Melo, te Aron Remzi, Adrijen Rabio i Rodrigo Bentankur, od kojih je samo Urugvajac praktično imao važnu ulogu u Sarijevom sistemu. Ostali manje-više sporednu.

Pominje se i Husem Auar iz Liona, ali prvi čovek Lavova Žan Mišel Ola zapeo je za cenu od 60.000.000 evra, što je zapravo popust u odnosu na donedavnih 70.000.000 evropskih novčanica. Uz Tonalija za koga se procenjuje da bi Breša u najboljem slučaju mogla da izvuče 40.000.000 evra kao drugoligaš, to je preveliki trošak, pogotovo jer Dama mora da razreši situaciju i na drugim pozicijama...

Pirlo jeste dostavio imena igrača koja bi voleo da vidi u svom timu u najskorije vreme, ali njegova neće u skorije vreme biti i poslednja, kao što bi to verovatno bio slučaj da su Zinedin Zidan ili Mauricio Poketino došli na Alijanc stadion. To će sve biti proces Pirlove adaptacije na novu ulogu i okolnosti...

Bentankur, Iguain, Sandro, Ronaldo, Dibala, Kvadrado (©reuters)

Juventus mora da razreši i nekoliko dilema u napadu. Gonzalo Iguain je spreman za odlazak, pogotovo u situaciji kada više nije pod Sarijevom protekcijom. Šuškalo se nedeljama unazad o Arkadijušu Miliku koji još nije doneo odluku o produžetku saradnje sa Napolijem, zbog čega mu je čak prvi čovek kluba Aurelio de Laurentis pripretio... Iako je u poslednjoj godini ugovora, Napoli za Milika traži 40.000.000 evra, što je u Torinu apsolutno neprihvatljivo. Druga opcija je Duvan Zapata iz Atalante, ali i u Bergamu ne puštaju svog golgetera za ispod 50.000.000 evropskih novčanica. Ma kolika Juventusova moć na "čizmi" bila, neke stvari ipak nisu tako lako dostupne, pogotovo kada se gleda u dvorište najveće konkurencije...

Pirlo zagospodario, pa zapoveda: Dovedite mi Tonalija

Juventus je od Kristijana Ronalda u tek završenoj sezoni dobio 30 golova, ali mašina kakav je CR7 neće doveka moći da drži takav nivo, pogotovo ako u rotaciji nema adekvatnu zamenu. Juventusu je prava “devetka“ preko potrebna, a takvih je na tržištu sve manje...

Osim toga, francuska štampa danima unazad balavi na ideju Kristijanove selidbe u Pariz što je čak Frans fudbal do detalja opisao nedavno. Navodno, Kristijano je sa Pari Sen Žermenom imao dogovorene sve detalje saradnje i spremao se najveći ugovor u istoriji evropskog fudbala, ali je ambiciozne planove Nasera al Kelaifija i njegovih partnera pokvarila pandemija virusa korona, koja je dovela do globalne finansijske krize. Ronaldov izlazni transfer je i dalje ideja oko koje se pravi scenario, ali teško da će Juventus tek tako dopustiti da ode čovek koji samom pojavom donosi brdo para u klupsku kasu. Pogotovo neće dozvoliti njegov odlazak u ovim teškim vremenima.

Veliko je pitanje i kako će Andrea Pirlo uklopiti Paula Dibalu. Maks Alegri je imao ozbiljnih problema da Hoji nađe pravo mesto na terenu jer nije ni klasični napadač, ni krilo, a izlaznog transfera još prošlog leta spasao ga je Maurisio Sari koji je od Argentinca napravio superzvezdu tima i nekoga ko bi potencijalno mogao da stane rame uz rame sa drugim klupskim legendama. Međutim, ako Pirlove taktičke zamisli ne budu podređene Dibalinim kvalitetima, ti planovi mogli bi da padnu u vodu. Samim tim i Juventus bi imao novih problema…

Ma koliko kvalitetan Juventusov tim bio, fudbalski kritičari u Italiji ga vide kao fudbalski “starački dom”. Sa prosekom od čak 29 godina, Juventus ima izuzetno matoru svlačionicu, u kojoj samo Matijs de Liht, Rodrigo Bentankur, Artur Melo i Merih Demiral imaju ispod 25 goidna, Adrijen Rabio je na granici, plus Federiko Bernardeski, Danijele Rugani i Paulo Dibala sa po 26 leta. Dakle, iz sastava koji je sa Sarijem uzeo titulu, tu su samo De Liht, Bentankur, Bernardeski i Dibala kao igrači s važnim ulogama.

Kristijano Ronaldo, Đorđo Kjelini, Leonardo Bonući, Gonzalo Iguain i Huan Kvadrado – svi oni bili su jako važni šrafovi i imaju preko 32 godine. Điđi Bufon je priča za sebe, ali njegova uloga je više bila vezana za održavanje dobre atmosfere u svlačionici i da bude vezivno tkivo ekipe.

Bufon i Pirlo (©AFP)

Sve ove stavke imaće značajan uticaj i na Pirlovu taktičku postavku. Maurisio Sari je tvrdoglavo išao napred sa 4-3-3 formacijom, a u ovom trenutku niko ne zna za šta će se Pirlo odlučiti. Da li će to biti varijacija sistema 4-4-2 sa dijamantom u veznom redu, ili će ići na sada već konvencionalnu 4-2-3-1 varijantu? Niko još nije video Pirla na delu, tako da je ovaj paragraf možda i najveća misterija. I ostaće tako dok se ne bude videlo s kakvim će timom ući u narednu sezonu.

Ono što je izvesno jeste da će se menjati struktura rada. Andrea Anjeli je bio veliki protivnik Sarijevih metoda, ali i samog dolaska nekadašnjeg bankara u Torino, ali u nedostatku pravih opcija i posle odluke Maksa Alegrija da ode, nije bilo mnogo izbora. Sariju se najviše zamerala fizička spremnost igrača i potenciralo se da se prečesto dešavalo da ekipa klone u završnici utakmice. Pirlo će imati obavezu da, baš kako smo naglasili ranije, šumu dovede pod konac.

To se odnosi i na odbranu koja je potpuno atipično za Juventus, prošle sezone dozvolila veliki broj golova. Juventus je uzeo skudeto i dozvolio preko 30 golova, što se nije dešavalo u ovom trijumfalnom nizu… Previše je vetrova duvalo u Sarijevoj odbrani, a poslednji put kada je Dama primila čak 30 golova na klupi je sedeo Luiđi Delneri u sezoni 2010/11. Tada je bilans primljenih golova bio na 42, a Juventus je sezonu završio na sedmom mestu.

Situacija je takva da su Kjelini i Bonući jednostavno izgubili elan koji ih je krasio godinama unazad, a De Liht je suviše često kiksao za igrača plaćenog preko 60.000.000 evra… I kao takav bio je najbolji igrač odbrane. Pirlo se sada suočava sa još jednim problemom, a to je De Lihtova povreda ramena zbog čega mora pod nož u neće biti u sastavu minimum do novembra. To znači da će u vatru biti gurnut Merih Demiral koji je prošle sezone skupio tek osam utakmica i manje od 600 minuta na terenu.

Andrea Pirlo imaće mogućnost da naklonost svlačionice dobije preko svojih prijatelja Bufona, Kjelinija i Bonućija, s kojima je delio dobro i zlo godinama. Njegova harizma neće biti dovoljna da se uspostavi ravnoteža kakvoj teži svaki trener, što ne znači automatski da će Pirlo morati da uspostavlja autokratiju, već da svojim primerom bude autoritet ekipi. Njegov pomoćnik biće Roberto Baronio, koji je svojevremeno vodio Napolijev mladi tim. Dakle, stručni štab će verovatno biti takođe bez mnogo iskustva, ali o tome će se više znati u narednim danima i sedmicama. Pirlo će ispit za PRO licencu imati u septembru, do tada će moći da vodi ekipu samo u Seriji A, pa će tehnički prvi trener u Ligi šampiona biti Baronio.

A na kraju sezone biće jasnije da li je Andrea Anjeli dobio ili izgubio u ovoj fudbalskoj kocki. Pirla svakako čeka ogroman posao…