BORBA ZA DAH! SAD SAM DOBRO, DIŠEM: Reporteri Kurira u KBC Zvezdara obišli pacijente na kiseoniku

I kada je normalno stanje, radim s pacijentima koji imaju teške upale pluća. To je deo mog posla. Međutim, jedno je kada imate 30 teških pacijenata, a nešto potpuno drugo kada ih imate 360. To je 360 ljudi sa različitim tužnim pričama. Neke od njih imaju srećne završetke, a neke, nažalost, ne. Umirali su i mladi ljudi, od 40 do 50 godina. A to... to vam je starosni uzrast u kojem niko ne bi trebalo da izgubi život zbog upale pluća!

Poluintenzivna nega

Ovako za Kurir priča dr Vesna Dopuđa Pantić, koordinator kovid bolnice KBC Zvezdara, u kojoj se od 1. aprila leče pacijenti oboleli od koronavirusa, a koju je Kurir posetio i, ušavši u poluintenzivnu negu, gde leže pacijenti sa teškim pneumonijama, zavirio u potpuno drugu dimenziju stvarnosti, u kojoj je vreme stalo, a gde među bolničkim krevetima neprikosnoveno vladaju briga, tišina i strah.

Sam ulazak u bolnicu upozorava nas na ono što ćemo videti. Dezinfikujemo ruke. Oblačimo zaštitna odela. Dva para rukavica, dva para navlaka za obuću, dve zaštitne kape, dve maske i vizir, za koji su mudre sestre ustanovile da se manje magli kada se premaže sapunom. Što se slojevi više talože, postaje toplije, a raste i osećaj neprijatnosti. Dr Dopuđa Pantić to radi brzo i uigrano. Isto to je uradila na stotine puta. Ona, kao i svi zaposleni u KBC Zvezdara. Dok idemo ka odeljenju, doktorka nam objašnjava da je za osoblje problematičnije bilo u prvom talasu, jer nisu tačno znali sa čime rade.

- Drugi talas je teži, jer su teži pacijenti. Više nemamo lakše slučajeve. Najteža klinička slika jeste zbog popuštanja plućne funkcije i zbog pneumonije koja je u osnovi svega. Međutim, u ovom drugom delu imamo mnogo više komplikacija sa kardiovaskularnim sistemom, neurološke komplikacije, popuštanje jetre, bubrega... Ipak, sad smo iskusniji. Na samom početku je bilo jezivo - objašnjava ona.

Ulazimo u jedinicu poluintenzivne nege na koronarnom odeljenju. Pacijenti na kiseoniku uglavnom spavaju, ali prenu nas pogled jednog od njih. Jedva čujnim glasom, u kojem se oseća duboka zahvalnost i naklonost, pozdravlja sestre i doktore.

„Sada sam dobro“, kaže nama. „Dišem.“ Izgovorio je tu reč sa takvom ozbiljnošću u glasu da shvatamo da niko ko to nije prošao neće moći u potpunosti da shvati šta je zapravo borba za jedan običan dah. On je prošao pakao. I vratio se. Deluje kao da ni sam nije uspeo sebi da objasni pobedu koju je izvojevao.

- Ovo ni najmanje nisam očekivao. Nisam mogao da zamislim da ću se jednog dana naći sa ove strane zida. Sve je počelo sa temperaturom. Imao sam 38,6, pa 39,4. Bio sam potpuno smlaćen, a onda je postalo još gore. Sve me je bolelo i mnogo sam kašljao - kaže.

Dr Milan Grujić nam objašnjava da je on sada stabilno i dosta dobro, kao i još jedan pacijent kojeg nam pokazuje. Skrećemo pogled ka starijem čoveku koji zatvorenih očiju leži na stomaku.

Nije bezopasno

- Taj položaj na stomaku je dosta dobar. Pomaže pacijentu da lakše diše. On je bio u veoma teškom stanju, ali se dosta poboljšao. Na maloj je dozi kiseonika i nadamo se da će uskoro ići kući. To je jedna velika pobeda, kao i svaki pacijent koji ode kući - kaže dr Grujić.

Na ovom odeljenju leži i kardiolog iz Vršca. Disciplinovan je, hrabar i strpljiv.

- Bio sam jako loše. Ugrožavao me je nedostatak vazduha. Dosta teška klinička slika. Moram da kažem... Korona apsolutno nije bezopasna. Imam 50 godina i od pridruženih bolesti samo hipertenziju, a nisam prošao dobro. Ljudi, čuvajte se...

Odlazimo. Za nama ostaje pištavi zvuk kiseonika, požrtvovano medicinsko osoblje koje užurbano i nečujno kruži oko pacijenata i ona neopipljiva, ali tako osetna, borba života i smrti.

SVAKOG DANA NEKA TUŽNA PRIČA

Žena izašla iz bolnice, ali suprug preminuo

Dr Vesna Dopuđa Pantić kaže i da su zdravstveni radnici samo ljudi i da im, iako imaju ogromno iskustvo, nije bilo lako da se izbore sa svim stvarima koje su videli tokom epidemije.

- U nekom trenutku dobili smo obaveštenje da je naša psihijatrija otvorila ambulantu za osoblje. Prvo smo se smejali i rekli „šta će to nama“, ali, kako vreme prolazi, shvatite da vam je veoma bitno da imate podršku, da možete s nekim da razmenite tužne misli. Vidite, pre nekoliko dana smo ispratili ženu koja je preživela, ali istovremeno joj je muž preminuo. To je samo jedna sudbina. U svakom danu možete da nađete neku tužnu priču koju ćete zapamtiti - kaže dr Dopuđa Pantić.

NAJVIŠE UPLAŠENI MLAĐI I INFORMISANI

Za koronu je teško dati prognoze

Pacijenti koji dođu u kovid bolnicu uglavnom su uplašeni. Posebno, kako kaže dr Vesna Dopuđa Pantić, oni mlađi koji su bolje informisani:

- Pitaju: „Kuda to idem, šta će biti dalje?“ A to su teška pitanja na koja ne možete da date konkretan odgovor. U regularnoj medicini imate kliničku sliku koja ima svoj uobičajeni tok, a ovde je sve drugačije - kaže ona.

DR MILAN GRUJIĆ

Nadamo se da će svi početi da se štite

U KBC Zvezdara je prošle nedelje bilo smešteno oko 150 pacijenata, od čega je oko 20 bilo na intenzivnoj nezi. Broj je osetno manji u odnosu na prethodne nedelje kada su svi kapaciteti bolnice, od oko 450 mesta, bili puni.

- U drugom naletu, pored toga što su teži pacijenti, i mi smo izloženi mnogo većim naporima i gorim vremenskim uslovima, pa je sveukupno teže raditi. Izdržavamo, nadajući se da će i oni koji to ne rade početi da se štite adekvatno. Ljude se ne štite dovoljno. Često u prolazu čujete neke da govore da su pozitivni ili da imaju nekog ko je pozitivan, a neće da se izoluju. A mi zbog toga imamo dosta teške pacijente, i mlade i stare, za koje se dosta trudimo da ih vratimo na pravi put - kaže dr Milan Grujić i dodaje da će tek kada svest bude veća, zdravstveni radnici moći da razmišljaju o godišnjem odmoru.

Kurir.rs/ Ružica Kantar Foto: Zorana Jevtić