"Oluja" se ne stišava, a 25 godina je prošlo: Epizoda ratnog vihora koju nikada nećemo zaboraviti
Prošlo je 25 godina od tada. Četvrt veka, ali kao da smo ostali zarobljeni u toj nekoj vremenkoj kapsuli.
"HOĆU DA ZNAM KUDA VODI OVAJ PUT MENE" Posle 25 godina, prvi put imam snage da PROČITAM SVOJ DNEVNIK IZ KOLONE
"Ne čuje se reč, plač deteta, ni uzdah, TIŠINA" Fotografija Gorana Vesića iz "Oluje" koju nikada niste videli (FOTO)
(UŽIVO) Jutro koje je naslutilo krv i smrt: Na Blagu Mariju počeo je progon Srba (FOTO/VIDEO)
Ni dan danas, kao nijednom za prethodnih 25 godina nismo čuli izvinjenje, neku reč utehe, niti doživeli neki gest kojim bi neko pokazao bar malo poštovanja, dostojanstva, empatije za one koji su tih prvih dana avgusta 1995. zauvek otišli sa svojih vekovnih ognjišta, ostavivši sve iza sebe. Otišli su mnogi, ali neki nisi bili ni te "sreće". Nisu im dali. Ubili su ih i tako odlučili umesto njih šta će dalje sa svojim životima.
Ono što je konstanta za proteklih 25 godina to su dijametralno suprotni stavovi Srba i Hrvata. Dok je za nas to bio genocid koji je pratio proterivanje nehrvatskog stanovništva, za Hrvate je to Dan domovinskog rata i branitelja (veterana). I dok se od 2015. godine u Srbiji svakog 4. avgusta održava opelo stradalima u kolonama od 280.000 izbeglih duša, u Hrvatskoj, po već ustaljenoj praksi, sponzorisan i podržan od najvišeg Hrvatskog političkog vrha, peva profašista Tompson.
U vazduhu provejava pitanje – koliko će još vremena proći pre nego što se neko udostoji i proba da izusti koju reč nekim pomirljivijim tonom. Kada će iko ponuditi običnim ljudima ono "izvinite, žao nam je zbog svega" sa početka ovog teksta. Izgleda da će još mnogo vode proteći ispod mosta dok se to ne dogodi.
Razlika u shvatanju hrvatske vojno-policijske akcije je verovatno najveća, ali ne i jedina stvar oko koje imamo sporenja. Broj nestalih za kojima se i dalje traga takođe se razlikuje ako uporedite srpske i hrvatske podatke o ovim licima.
Iz jednog zanimljivog teksta, koji je ovaj nemili događaj sagledao iz druge perspetive, pročitao sam prisećanja ljudi koji su tih dana bili u toj koloni unesrećenih. Tako je jedan dečak poneo svoju omiljenu igračku, metalni autić, koju i danas čuva. Brat i sestra i dalje čuvaju tetris i gejmboj koji su tada poneli sa sobom, iako odavno ne rade. Bilo je tu ponetih stolica, radio kasetofona, omiljenih ćebadi, mnoštvo foto-albuma... Svako je poneo ono što mu se u tom zlom trenutku učinilo kao najvažnije na svetu. Mnogi od njih verujući da će se ubrzo vratiti svojim kućama i vratiti tada ponete stvari na njihovo staro mesto.
Iako je bilo onih koji su se godinama kasnije vratili, mnogo više je onih koji su zbog institucionalnih prepreka ostali samo na pustoj želji da to i učine. Oni koji su se vratili kažu da njihove naseobine više ne liče na sebe, onako kakve su im ostale u sećanjima. Nema naroda, nema mladih, nema dece koja su nekada u manjem ili većem broju živela u tim sredinama.
Malo je redova ovde da se pomenu svi ljudi, sve njihove sudbine, sva neslaganja koja danas imamo sa Hrvatskom a u vezi sa Olujom. Ostaje nada da će nova vremena i generacije koje budu stasavale znati da preseku čvor mržnje na ovim prostorima i krenu u neku bolju, svetliju budućnost. Do tada, neka je večna slava svima koji su izgubili živote u ovoj epizodi ratnog vihora.
Pakao je počeo u zoru, a godinama Srbe peku suze: "Oluja" je prolila krv i odnela živote, a šta donosi budućnost?
Zbog čega je važna Sremska Rača? Zašto se tamo obeležava 25 godina od zločinačke akcije "Oluje"?
VIHOR ZLOČINAČKE "OLUJE" DUVA 25. PUT: Sećanje na žrtve NAJVEĆEG POGROMA u modernoj istoriji nikada neće izbledeti
Nakon 25 godina, osvanuće još jedan DAN TUGE I SEĆANJA: "Oluja" i dalje ostavlja NEREŠENA PITANJA
OD STARČEVIĆA, PAVELIĆA, DO TUĐMANA: Kako nam se dogodila "Oluja" i koji su njeni koreni? Detaljan plan KONAČNOG REŠENJA