Kako je naveo Atlantski savet, sporazum će pokazati posvećenost lidera da podstiču ekonomski rast ostvarivanjem slobodnog kretanja roba, ljudi i usluga preko granica regiona, a ta mera će pokrenuti i značajan plan za privlačenje stranih investicija i ubrzanje efikasnog korišćenja sredstava za oporavak od virusa.

Lideri zapadnobalkanske šestorke obavezali su se da će olakšati i promovisati konkretne korake ka regionalnom ekonomskom razvoju kako bi se podstakao ekonomski oporavak nakon krize izazvane koronavirusom, objavljeno je na sajtu organizatora skupa - vašingtonskog Atlanskog saveta.

Tako će, kako se navodi, biti podstaknuta dugoročna konkurentnost regiona i pojačana njegova privlačnost za investitore.

Lideri su naglasili da bi svi građani na zapadnom Balkanu uskoro trebalo da vide opipljiv napredak, jer su zbog pandemije drastično smanjene ekonomske aktivnosti u regionu, dok regionalna ekonomska integracija, prema Međunarodnom monetarnom fondu i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD), može da poveća BDP za više od 10 odsto.

Da bi se rezultati pokazali odmah i kako bi se ojačali procesi koji su u toku, lideri su najavili da će se njihov pristup u regionalnim inicijativama graditi na nekoliko stubova.

Kao prvi, ističe se primenjivanje četiri slobode kretanja unutar EU - robe, usluga, kapitala i ljudi, što je srce evropskih integracija.

U skladu s tim, lideri su se složili da nastave produbljivanje regionalne ekonomske integracije, nadograđujući ih pravilima i standardima EU i na taj način približe region i njegove kompanije unutrašnjem tržištu EU. Da bi to učinili, lideri su zadužili svoje institucije da, u koordinaciji s regionalnim organizacijama, pripreme akcioni plan strukturiran oko četiri slobode, za usvajanje na samitu u Sofiji planiranom za novembar u okviru Berlinskog procesa.

Kao drugi stub, u zaključcima danšnjeg samita navodi se brzo pokretanje investicionih projekata.

Lideri su ponovo naglasili da bi građani uskoro trebalo da vide investicije, posebno u infrastrukturu.

U tom cilju, oni se obavezuju da će stvoriti potrebne uslove za maksimiziranje uticaja investicija koje su deo oporavka, kao i da će pomoći identifikovanju projekata sa regionalnim uticajem, da stvore uslove potrebne regionalnim inicijativama i da ostanu angažovani kako bi se sredstva isplatila brzo, transparentno i sa najvećim uticajem. Ovo će osigurati da građani regiona vide da se ekonomska aktivnost odvija brzo.

Treći i poslednji stub je praćenje primene - ljudi bi trebalo da znaju da zapadnobalkanska šestorka radi ono što obećavaju njeni lideri. Lideri su se složili da na najtransparentniji, efikasniji i inkluzivniji način primene potrebne mere kako bi se olakšalo slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i osoba i privukle investicije.

Veće za regionalnu saradnju (RCC) ima posebnu ulogu u pružanju okvira za napredak i pripreme za samit u Sofiji zakazan za novembar, kaže se u zaključima Samita.

Vučić: Ne bi trebalo da potcenjujemo sopstvene snage

"Duboko smo zahvalni na finansijskoj podršci Evropske unije, ali to ne sme da bude opravdanje da mi sami ne doprinesemo više jačanju naših ekonomija", poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na video samitu lidera zapadnog Balkana, u organizaciji vašingtonskog Atlantskog saveta.

"Ne bi trebalo da potcenjujemo sopstvene snage, snagu svega onoga što je u našim rukama u regionu, već treba da učinimo sve što možemo da izgradimo istinsko poverenje u regionu", rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je primetio da svi učesnici samita govore o evropskom investicionom paketu, na kojem je naša zemlja, kao i ostale, kako ističe, duboko zahvalna Evropi, ali je istakao i da mi sami možemo da doprinesemo jačanju svojih ekonomija.

U prilog tome naveo da je su kamioni čekali na unutrašnjim granicama 26 miliona sati na godišnjem nivou, a da iz toga može da se zaključi da sedam odsto troškova poslovanja možemo da smanjimo ako se uklone birokratske procedure.

"Zaključak je da možemo da uštedimo više novca, nego što ćemo dobiti od bilo koga u Evropi", rekao je Vučić.

Ukazao je da svi učestvuju na svim događajima kako ne bi bili označeni kao crne ovce, ali je dodao da skupovi treba da imaju i smisla i rezultata.

Vučić je kazao da je dobra ideja da se održi samit jednom mesečno, jer bi tako mogli pratiti implementaciju svega što je dogovoreno.

Podsetio je da je, pre šest ili sedam godina, nemačka kancelarka Angela Merkel pokrenula ideju izgradnje autoputa Niš-Priština, ali da će tek sada krenuti sa gradnjom.

„Moramo da budemo brži. Nije Merkelova kasnila u donošenju važnih odluka u vezi uklanjanja prepreka. Radi se o nama“, kazao je on.

Izrazio je nadu da će sada doći do realizacije tog projekta, za koji kaže da je veoma bitan za Srbe i Albance, jer će upoznati njima nepoznate strane druge zemlje.

„"Mislim da time možemo napraviti bolje veze među nama. Možemo ići u Albaniju na plaže, ljudi će upoznati drugačije stvari koje nisu mogli da dožive do sada. Na drugoj strani Albanci mogu da dođu u različite delove Srbije. Naša zemlja će im se dopasti u to sam uveren"“, naglasio je Vučić.

Rekao je da bi mogle da se koriste usluge Saveta za regionu saradnju ( RCC) , ako Atlantski savet ne bude imao vremena da organizuje mesečne samite.

„"Nemam ništa protiv da nas okupi jednom mesečno, jer treba o svakom pitanju da pričamo. Znam i shvatam sve političke razlike koje postoje. Postoji bar jedna zemlja koja bi želela da pobegne iz regiona. Tu je i dobro poznati politički sukob između Beograda i Prištine. Moramo da se potrudimo da ga rešimo, iako nisam potpuni optimista"“, kazao je on.

Vučić je rekao da je za Srbiju zapadni Balkan drugo najveće tržište za izvoz, iza EU i da prihvata sve predloge koji bi pomogli uklanjanju barijera.

Kazao je da su albanski premijer Edi Rama i severnomakedonski predsednik Stevo Panderovski, zajedno sa njim najveći entuzijasti kada je reč o tešnjoj i snažnijoj saradnji, te je izrazio nadu da će to biti i drugi u regionu.

Vilson: Teška vremena zahtevaju teške odluke

Teška vremena zahtevaju teške odluke, rekao je danas izvršni potpredsednik Atlantskog saveta Dejmon Vilson otvarajući samit zapadnobalkanskih lidera i ukazao da je značajno to da lideri sada sarađuju u cilju osnivanja zajedničkog tržišta zarad dobrobiti svojih građana.

Region nije bio tržišno konkuretan, jer su tržišta bila iscepkana, primetio je Vilson, inače moderator on line samita, na kojem učestvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Pored Vučića, na video samitu koji organizuje vašingtonski Atlantski savet, učestvuju predsednik Severne Makedonije Stevo Penderovski, albanski premijer Edi Rama, ministarka ekonomije Crne Gore Dragica Sekulić, predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija, premijer privremenih kosovskih institucija Avdulah Hoti.

"Ovakav zajednički sastanak veoma je važan za Evroatlantsku budućnost regiona", rekao je Vilson.

Rama: Vreme je da završimo posao sa "malim Šengenom"

Premijer Albanije Edi Rama poručio da je vreme da se zavrŠi posao sa "malim Šengenom", u cilju regionalne integracije i saradnje, što je promovisano u formi te inicijative.

Na tom putu ne treba slušati one koji žele da politizuju taj proces, jer, kako je naveo Rama, to nikada nije pomoglo, već je bilo u cilju određenih privatnih i političkih agendi.

Rama je na video samitu koji je za lidere zapadnobalkanske šestorke organizovao vašingtonski Atlantski savet započeo svoje izlaganje sentencom da su "velike stvari napravljen od niza malih stvari i malih koraka".

Kako je naveo, upravo na Zapadnom Balkanu su pokrenuti mali koraci ka ostvarenju velikog sna o regionu, koji je razvijen kroz mir i saradnju, a ti mali koraci, ističe, još važniji sada nego pre pandemije korona virusa.

"Čvrsto sam uveren da je pandemija dokaz da je potrebno da se uradi ono što mi pokušavamo poslednjih šest godina, od početka Berlinskog procesa", naglasio je Rama.

Rama je naglasio da se zbog pandemije očekuje recesija od osam odsto u našem regionu.

Prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj, Zapadni Balkan će biti u grupi najviše pogođenih regiona zbog nedovoljne saradnje, naveo je.

"Dramatično smanjenje zarade u turizmu smatram da možemo u takvim uslovima da kompenzujemo kroz više i snažnije saradnje, kroz više napredovanja i bržeg pružanja malih koraka", naglasio je Rama.

Zajednički nacrt dokumenta o ustanovljenju "malog Šengena", koji su tri zemlje regiona usvojile prošle godine u Tirani, zapravo je praktičan plan za ekonomski razvoj regiona, uveren je Rama.

Ali, istakao je albanski premijer, naši partneri treba takođe da budu brži u realizovanju ono što su nam obećali u smislu finansijske podrške.

"Ta inicijativa je komplementarna sa evropskom integracijom. Nije reč o inicijativi kao zameni za evropsku budućnost, već o inicijativi koja nas još više gura napred i čini odgovornijim, a istovremeno ukazuje nam da ne smemo da potcenjujemo potencijal regiona i naših političkih i obrazovnih kapaciteta", kaže Rama.

Kako je naveo, ko god da komplikuje taj proces - to je zasnovano na odsustvu razumevanja o tome šta znače četiri osnovne slobode EU na kojima radimo.

Suština je da budemo sposobni da isporučimo rezultate.

"Mnogo je važno da ne zaboravimo naše ljude i da pokažemo da imamo domaći know-how o tome šta treba da uradimo", kazao je Rama.

Hoti: Region ekonomski podeljen, postoji volja lidera da to promene

Premijer privremenih kosovskih institucija Avdulah Hoti izjavio je da je region zapadnog Balkana podeljen i nedovoljno ekonomski integrisan, ali, tvrdi Hoti, postoji volja među liderima da se infrastrukturne i birokratske barijere otklone, kako bi ekonomije sarađivale.

Hoti je na video samitu koji organizuje vašingtonski Atlantski savet, rekao da se mnogo radilo na integraciji regiona, ali da se mora priznati da je Zapadni Balkan u velikoj meri podeljen, kad je reč o ekonomskoj integraciji.

I dalje postoje birokratske barijere i veliki broj pitanja koje treba rešiti, posebno kad je reč o zakonodavstvu, ali i infrastrukturi i drugim tehničkim barijerama, kaže on.

"Nemamo infrastrukturne veze među našim glavnim gradovima i zemljama, region je podeljen. Ali mogu da kažem da postoji volja među liderima u regionu da rade zajedno se barijere uklone odmah i da se angažuju na velikim projektima koji će povezati naše glavne gradove i zemlje", rekao je Hoti.

On kaže da bi isti uslovi koji postoje između dve zemlje koje imaju bilateralni sporazum trebalo da budu mogući i za sve druge i da bi to pomoglo da se uklone birokratske barijere.

"Mislim da je ovo jedini način za nas da dopunjavamo jedni druge, jer su naše ekonomije individualno male kad je reč o tržištima. Ako bismo radili zajedno, možemo da dopunimo jedni druge", kazao je Hoti.

On nije pomenuo inicijativu "mali Šengen", te nespremnost Prištine da se priključi toj inicijativi, koju je podržala Albanija i Makedonija.