Najviše preminulih starosti od 60 do 79 godina

Ukupno su od početka epidemije od korona virusa u Srbiji preminula 482 lica.

Kako je saopšteno, na respiratorima se nalazi 190 pacijenata. 4.772 pacijenata je hospitalizovao.

Od početka epidemije u Srbiji je testirano 558.440 osoba. Ukupan broj aktivnih slučajeva COVID-19 je 6.623, rekao je Lončar.

Najviše preminulih starosti od 60 do 79 godina

Najviše preminulih od korona virusa je u starosnoj dobi od 60 do 69 godina, a zatim onih koji imaju između 70 i 79 godina, što zajedno ukupno čini više od 50 odsto preminulih, a najmanje je mladih uzrasta od 20 do 29 godina.

Prema rečima ministra zdravlja Zlatibora Lončara, preminulih uzrasta od 20 do 29 godina je 0,72 odsto, a deceniju starijih od 30 do 39 godina 1,08 odsto.

Ljudi srednje generacije, od 40 do 49 godina, među preminulima je 8,6 odsto, a od 50 do 59 - 14,34 procenata.

Najviše preminulih je u dobi od 60 do 69 godina - 28,67 odsto, a zatim od 70 do 79 godina - 27,96 procenata. Stariji od 80 godina čine 18,64 procenata preminulih.

Među preminulima je 64,84 odsto muškaraca, a 35,16 odsto žena.

Država će obezbediti vakcinu, kada se ona pojavi

Ministar zdravlja poručio je da će država obezbediti vakcinu, kada se bude pojavila, kako bi bila dostupna svim građanima.

Lončar je na pitanje koja grupa građana Srbije će imati prioritet za primanje vakcinu za virus Covid-19, kada se ona bila pojavila, Lončar je naglasio da još nema vakcine koja je registrovana za upotrebu, odnosno da je prošla sve testove i studije, te da je ceo svet u jednoj vrsti, kako je kazao, borbe kako bi se izvršila provera vakcine i učinila dostupna građanima.

"Bitna je bezbednost i efikasnost, struka je ta koja određuje da li će neka vakcina biti obavezna ili ne u zavisnosti od toga kakva će ona biti", rekao je Lončar i naglasio da će se vakcina sigurno preporučivati visoko rizičnim grupma - zdrastvenim radnicima, građanima koje su u stalnoj komunikaciji sa drugima, hroničnim bolesnicima.

Istakao je da će država obezbediti količine kako bi vakcina bila dostupna svima

"Postoji Institut za javno zdravlje Batut i on sabira sva mišljenja lekara svih specijalnosti u zavisnosti od tema o kojoj se radi. Na osnovu njihovog mišljenja će biti doneta mišljenja o primeni vakcine", kaže Lončar i dodaje da je donošenje te odluke donose regulisano zakonom i ustavom.

Na pitanje koja je preporuka struke kada je reč o boravku građana Srbije u hotelima i korišćenju spa centara i bazena, Lončar kaže da je prioritet bezbednost odnosno da se ispoštuju sve mere.

Direktorka Batut Verica Jovanović je na isto pitanje rekla da su sva pravila, kada je u pitanju prevencija, već preporučena i dostupna preko hotelijerskih udružena,a kako kaže bitan je odgovarajući prostor koji stoji na raspolaganju jednom čoveku, higijena vode, vazduha.

Stručnjaci koji su zaduženi za kontrolu kvaliteta vode, prostora, vazduha doneli su preporuke koje su dostupne i koje se primenjuju u radu hotela", zaključila je Jovanović.

Još stižu novozaraženi, kao posledice protesta

Još uvek imamo posledice protesta, kada je reč o broju novozaraženih, kaže ministar zdravlja.

"Nadao sam se da će se do danas završiti sa prijavljivanjem ljudi koji su u anketama navodi da su bili na protestima. Nažalost, još dolaze ti ljudi, odnosno oni koji su bili u kontaktu sa njima, to još nije završeno", rekao je Lončar, uz obećanje da će javnost o njihovom broju biti saopštena.

On je tako odgovorio na konstataciju novinara da je u petak rekao da će saopštiti broj pacijenata koji su kovid pozitivni, a koji su u anketama kod epidemiologa označili da su bili na protestima ili su članovi porodice onih koji su bili na protestima

"Možda sam se ja previše nadao, ali nije se završilo. Još uvek imamo posledice protesta, nažalost, a to je nešto što smo možda mogli da sprečimo", dodao je Lončar.

Nema zajedničke karakteristike virusa vezano za starosnu dob

Ne postoji zajednička karakteristika virusa koja bi se izdvajala za neku starosnu grupu, rekao je danas dirketor Infektivne klinike Goran Stevanović odgovarajući na pitanje da li je otkrivena zajednička osobina manifestovanja bolesti među mladima kod kojih je došlo do naglog pogoršanja zdravstene slike.

Stevanović je, na konferenciji za štampu, kazao da je i situacija u martu, aprilu, maju i sada, pokazala da postoje dva perioda kada se očekuje pogoršanje stanja kod kovid pacijenata, kraj prve i kraj druge nedelje bolesti.

Naglo pogoršanje, u okviru nekoliko sati, važi, kako kaže, za svaku uzrasnu grupu, i to je karakteristika upale pluća.

"Zajednička karakteristika je da su inicijalno imali tešku kliničku sliku", podvukao je on.

Stevanović je kazao da se prate i drugi laboratorijski parametri I podsetio da veće šanse za naglo pogoršanja zdravstvenog stanja imaju oni koji imaju hronične bolesti.

Beograd prednjači, više od trećine zaraženih u prestonici

Ministar Lončar je saopštio da Beograd prednjači po broju zaraženih od virusa korona, te da je 37,91 procenat zaraženih iz glavnog grada.

Lončar je dodao da su to podaci od 13. jula do danas, 20. jula.

Prema tim podacima, broj zaraženih u Šapcu čini 5,3 odsto, u Novom Sadu 5,29 odsto, u Kraljevu 4,13, a u Kragujevcu 3,67 odsto od ukupnog broja.

U Valjevu je 2,79 odsto od ukupnog broja potvrđenih slučajeva, u Užicu 2,08 odsto, u Vranju 1,68, u Loznici 1,5, a u Nišu 1.46 procenata, rekao je Lončar na pres konferenciji na pitanje o broju zaraženih po gradovima.

Upitan o neslaganju u brojevima, Lončar je rekao da do toga dolazi zbog načina evidencije testiranja, pa je naveći broj onih koji se testiraju nakon izlaska iz bolnice ili kućne izolacije, postoji jedan broj onih koji se nekoliko puta dnevno testiraju, uz određen broj onih koji su na ponovljenom testu pozitivni.

"Suština našeg posla su pacijenti. Bavićemo se ljudima koji su u ambulantama, bolnici, kojima su potrebni lečenje, lekovi, oprema", rekao je on uz opasku da niko ne treba da brine da podaci ne mogu da nestanu, već vremenom mogu da budu samo ažurniji.

Direktorka Instituta "Batut" Verica Jovanović rekla je da se sajt kovid19 dobar alat koji je služio da ukaže na različite pokazatelje, za praćenje epidemiološke situacije.

"On je pokazatelj koliko je ljudi pod infekcijom virusa, koliko ostali treba da vode računa i zaustavljanju širenja epidemije. Mi imamo ovde zajedničku misiju, ali tražimo podršku da se odavde prenese poruka da je najvažnija mera korišćenje lične zaštite opreme i distance, koje će pomoći da se podaci iz ove baze promene", rekla je Jovanović.

Kako je rekla, razlike se mogu desiti iz brojeva, koji su dostupni javnosti, što znači da nisu sakriveni.

"Sabiranje podataka iz lokalnih samouprava za juče, daje veći broj od saopštenog, ali mora se znati da su to sumarni podaci, koji se u jednom momentu, i zbog zastoja koji su bili u prethodnom periodu, dogodio na teritoriji jednog okruga. Ne radi se o podacima koji su u jednom danu, sa tim datumom, registrovani, već su uvećani sa testovima koji su se čekali od prethodnih dana", rekla je Jovanović.

Osim Beograda, žarišta su Šabac, Čačak i Kraljevo

Posle Beograda najveći broj zaraženih virusom korona je u Šapcu, Čačku i Kraljevu, a imamo i informaciju da je Vrnjačka Banja potencijalno novo žarište, jer sve više građana iz ovih mesta koja su žarišta odlaze u Vrnjačku Banju radi zabave, izjavio je danas ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

"Apelujemo na sve koji se nalaze u tom području da strogo obrate pažnju na ponašanje i da se pridržavaju mera, apelujem i na lokalnu samoupravu u Vrnjačkoj Banji da na vreme preduzmu sve mere kako ne bi bili novo žarište", rekao je Lončar novinarima na konferenciji Kriznog štaba.

Prema njegovim rečima, danas će deo pacijenata iz bolnica u Šapcu, Čačku i Kraljevu biti prebačen u Beograd, te dodao se uporno radi na tome da u Beogradu i ostalim mestima ima dovoljno slobodnih bolničkih kreveta.

Naveo je da trenutno ekipa u Šapcu radi na uspostavljanju privremene bolnice.

Više umiru muškarci, nego žene

Na pitanje da li je tačna informacija da gojazni ljudi češće razvijaju težu kliničku sliku, direktor Infektivne klinike KCS Goran Stevanović je potvrdio tu informaciju i dodao da je gojaznost samo jedan od faktora rizika.

Ponovio je i da od virusa korona više umiru muškarci, nego žene, navodeći da je na globalnom nivou taj odnos 60 prema 40, na strani muškog pola.

U Srbiji je, dodaje, procenat smrtnosti muškaraca 64,8 odsto, a žena 35,16