„Razgovori o nestalima i raseljenima nastavljaju se sledeće srede na tehničkom nivou“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Briselu nakon sastanka sa premijerom Kosova Avdulahom (Avdullah) Hotijem, kojim je moderirao izaslanik EU u ovom dijalogu Miroslav Lajčak.
Nakon skoro dve godine zastoja, u Briselu je, sastankom Vučića i Hotija, nastavljen dijalog političkih predstavnika Srbije i Kosova sa ciljem normalizacije odnosa. Naredni susret dvojice visokih političkih lidera će, prema Vučićevim rečima, biti održan za dve nedelje.
Vučić i Hoti su, u obraćanjima nakon sastanka, potvrdili da su u četvrtak u Briselu razgovarali o nestalima, raseljenima i o ekonomskim pitanjima.
„Spremni smo da odgovorimo na svaki zahtev Albanaca. Gde god pomisle da mogu da pokažu na mapi mesto gde im se čini ili gde misle da je moguće da postoji bilo kakvo grobno mesto Albanaca, mi smo spremni zajedno sa njima i uz evropsko prisustvo da pokažemo da li ima nešto ili nema. Ali smo tražili isto pravo za nas. Zato što mi do sada nismo imali pristup Lapušniku, Dojnicama, Đakovici, Košarama, istoku i nekim drugim lokacijama”, izjavio je predsednik Srbije.
Osvrćući se na ekonomske teme oko kojih se raspravljalo, Vučić je ocenio da je druga strana imala drugačiji pristup prema toj temi.
„Nisu svi razumeli temu ekonomije, neki su došli da pričaju o ratnoj odšteti. Odbio sam sa indignacijom. Rekao sam nema smisla da o tome razgovaramo. Ne možemo da govorimo o preprekama, a zalažemo se za ukidanje svih barijera”, rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je ocenio da razgovor nije bio lak. "Nismo očekivali da nam bude lakše u Briselu. U sredu se nastavlja ovde i onda ćemo videti kako će to da teče", izjavio je Vučić.
„Mislim da smo bili ozbiljni, odgovorni i da se tokom dijaloga videlo da smo zaista došli da razgovaramo i da napravimo napredak. Neka procenjuju Evropljani kako je tome pristupila druga strana“, rekao je Vučić u obraćanju novinarima posle sastanka.
Od septembra će se, kako je rekao, razgovarati i o temi imovine, ocenivši da je to "ubedljivo najteža tema za obe strane jer dolazimo sa dijametralno razlicitim stavovima".
Vučić je rekao da je u Briselu tražio da se razgovara i o Zajednici / Asocijaciji srpskih opština (ZSO), ali da će se videti kada će ta tema doći na dnevni red.
On je naveo i da je Kosovo, tokom sastanka, tražilo da se otvore policijske arhive Srbije, a da je Srbija tražila da Kosovo otvori arhive Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).
Premijer Kosova Avdulah Hoti je naglasio da se radilo o “zaista teškom susretu”. On je ponovio da se radi o finalnoj fazi gde treba da se okončaju sva otvorena pitanja sa Srbijom.
On je naglasio i da su se strane dogovorile o koracima u narednim nedeljama i mesecima. “Vi znate da je ovo proces koji treba da se završi unutar nekoliko sedmica ili meseci. Ne više od toga. Ja sam uveren da imamo mogućnosti da učinimo naredak jer imamo podršku ključnih država EU i posrednika (Miroslava) Lajčaka”, rekao je Hoti istakavši da je najvažnije da postoji politička volja da se okonča ovaj proces u predstojećem periodu.
Sastanak Vučića i Hotija završen je nešto posle 19 časova, a sastanku dvojice lidera - prvom fizičkom susretu u okviru procesa dijaloga nakon 20 meseci pauze - prethodili su bilateralni susreti šefa dve delegacije sa zvaničnicima EU - šefom evropske diplomatije Žozepom Boreljom (Jospeh Borell) i posrednikom u dijalogu Miroslavom Lajčakom.
Četiri dana uoči današnjeg ličnog susreta, održana je video-konferencija dvojice lidera.
Borelj: EU se vratila 'za volan' procesa
„Danas (u četvrtak 16. jula) očekujem konstruktivnu diskusiju o prvim elementima naših razgovora koji će doprineti normalizaciji odnosa Kosova i Srbije. Ohrabrujem obe strane da današnjim razgovorima pristupe u duhu kompromisa i pragmatizma i sa razmišljanjem o evropskoj budućnosti građana Srbije i Kosova“, rekao je šef evropske diplomatije Žozep Borelj (Jospeh Borell) koji je u Briselu dočekao predstavnike Beograda i Prištine. "Drago mi je da se EU vratila 'za volan' ovog procesa", istakao je Borelj.
Borelj je, uoči početka razgovora, podsetio da se razgovori nastavljaju posle 20 meseci zastoja, što je ocenio dugačkim periodom. Zvaničnik EU je istakao i da su dvojica lidera, time što se susreću drugi put u nedelju dana – prvo video linkom, a danas i lično – pokazala čvrstu posvećenost dijalogu u kome posreduje EU.
Proces dijaloga Srbije i Kosova je posle zastoja dugog 20 meseci ponovo pokrenut video-konferencijom održanom 12. jula, tokom koje su strane dogovorile agendu za današnji sastanak, a oba lider su, u izjavama koje su davali, najavili da će se, između ostalog, razgovarati o nestalima.Zvaničnici EU koji su uključeni u dijalog nisu međutim potvrdili ove navode istakavši jedino da “postoji utvrđena agenda razgovora”.
Današnji susret u Briselu je, takođe i prvi sastanak u kojem ne učestvuje donedavni glavni briselski sagovornik iz Prištine - predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci).
Dok se u Briselu odvija runda dijaloga Tači u susednoj Holandiji nastavlja sa davanjem iskaza pred specijalnim tužilaštvom u Hagu, koje ga tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
U svetlu najavljene optužnice protiv kosovskog predsednika, zvaničnici EU su prekinuli komunikaciju sa njim, i pažnju premestili na kosovkog premijera Hotija. On je u ime Kosova učestvovao i nizu susreta na visokom nivou koji su organizovani u proteklim nedeljama.
Šta treba znati o Briselskom dijalogu
Briselski dijalog je počeo u martu 2011, sa idejom da se razgovara o tehničkim pitanjima koja bi olakšala svakodnevni život građana Kosova i Srbije.
U oktobu 2012. godine, proces je unapređen na politički nivo tako što su u ime Beograda i Prištine pregovarali tadašnji premijeri, Ivica Dačić i Hašim Tači. Prvi sporazum u ovom procesu je postignut između dva premijera, u aprilu 2013. godine.
Kasnije, proces je podignut na nivo predsednika. Tako, u ime Prištine je pregovarao Tači a u ime Beograda, predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Dok je trajao brisleski dijalog Srbija je nastavila da vodi kampanju povlačenja priznanja Kosova i spreči članstvo zemlje u raznim međunarodnim organizacijama. Prema rečima beogradskih zvaničnickia, 15 država sveta je povuklo priznanje Kosovske nezavisnosti.
Nakon neuspeha da se Kosovo primi u UNESCO, u novembru 2018 godine, tadašnja kosvska vlada na čelu sa Ramušom Haradinajem (Ramush) uvela je taksu od 100 odsto na uvoznu robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine, uslovljavajući povlačenje ove odluke sa prinznajem kosvske nezavisnosti od strane srpske države.
Ova odluka je izazvala zastoj u pregovaračkom procesu, jer je zvanični Beograd odbio da se vrati u Brisel dok je na snazi odluka o taksama.
Haradinajev naslednik, Aljbin (Albin) Kurti koji je bio na čelu kosovske vlade oko mesec i po dana je ukinuo odluku o taksama i istu zamenio merama reciprociteta. Ova odluka nije naišla na podršku međunarodne zajednice koja je od strana zatražila da se učini sve kako bi se stvorila pozitivna klima za obnovu dijaloga.
Nova Vlada Kosova, formirana u junu ove godine i čiji je šef Avdulah Hoti, je među prvim odlukama imala ukidanje recipročnih trgovinskih mera prema Srbiji, i navodila da su time otklonjene prepreke u procesu dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
Koji su ostvareni rezultati briselskog procesa?
Postignuto je više od 20 sporazuma između Kosova i Srbije.
U izveštaju Kosovskog demokratskog instituta (KDI) oznaku "sprovedeno" nose Sporazum o carinskom pečatu (postignut 2. septembra 2011.), Briselski sporazum o prikupljanju carinskih prihoda (postignut 17. januara 2013.), Uzajamni sporazum o uzajamnom priznavanju polisa osiguranja vozila (postignut 25. juna 2015.), Briselski sporazum o uzajamnom priznavanju sertifikata ADR (postignut 19. aprila 2016.).
Svi su proistekli iz tehničkog dijaloga. Oznaku "sprovedeno" ne nosi niti jedan sporazum donet u takozvanom političkom dijalogu.
No, kao ključni sporazumi ostaju dogovori koji su omogućili institucionalnu integraciju severa Kosova, većinski naseljenog Srbima, u kosovski sisttem. Reč je o dogovorima koji se tiču jedinstvenog delovanja pravosuđa i policije.
Razmena teritorija kao tema
U avgustu 2018. godine, predsednici Srbije i Kosova su nagovestili da su spremni da razgovaraju i o razmeni teritorija kako bi postigli sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa.
Nemačka je bila među prvim državama koja se suprotstavila ovoj ideji i na proleće 2019. godine pokrenula, takozvanu nemačko-francusku inicijativu kako bi se odstupilo od ideje razgraničenja.
Ova incijativa je rezultirala jednim sastankom na njavišem nivou u Berlinu, sa malo ili nimalo rezultata budući da su strane odbijale da se pomere od stajališta: Priština nije odustajala od takse a Beograd nije želeo da pregovara dok su one važeće.
U oktobru iste godine, američki predsednik Donal Tramp (Trump) je imenovao Ričarda Grebela (Richard Grenell) za specijalnog predstavnika za dijalog.
Koji su rezultati Grenelove misije?
On je posredovao u postizanju tri privredna sporazuma, koja su se ticala uspostavljanja vazdušne i železničke linije na relaciji Priština-Beograd kao i izgradnji autoputa između dva glavna grada. EU je bila potpuno isključena iz ovog procesa.
Grenel je organizovao susret na najavišem nivou u Beloj kući koji je trebao da se održi 27. juna i najavio poptisivanje sporazuma između Srbije i Kosova.
Predsednik Hašim Tači je bio na putu ka Vašingtonu kada je iz Haga potvrđeno da se tereti za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine pred Specijlanim sudom sa sedištem u holandskoj prestonici.
Ovo saopštenje je izazvalo otkazivanje sastanka u Vašingtonu, a dotadašnji ključni prištinski sagovornik Haši Tači je ostao izvan igre.
Otkazivanjem vašingtonskog procesa, Brisel je povratio ulogu u dijalogu. Bez obzira na političku nestabilnost na Kosovu, izazvanu zbog najavljene optužnice protiv kosvskog predsednika, EU je insistirala na nastavak briselkog dijaloga.
U tom sklopu je 10. jula održan samit u Parizu u okviru francusko-nemačke inicijative koja je imala za cilj da potvrdi politčku podršku procesu. Dijalog je dva dana kasnije, formalno obnovljen.
I Srbija i Kosovo teže članstvu u EU a postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa je ključni uslov da bi obe zemlje napredovale u procesu evropskih integracija.
U toku dana izveštavamo o obnavljaju pregovora u Briselu.