Da bi se izborile sa pandemijom korona virusa, bolnicama su potrebni respiratori, oprema za ličnu zaštitu i maske.
Napraviti ih brzo predstavlja ogroman izazov, dodatno zakomplikovan patentima koji legalno štite nacrte i sprečavaju druge da ih naprosto prekopiraju.
Ali mnogi ljudi iz svih krajeva sveta pokušavaju da zaobiđu dozvole praveći nacrte otvorenog koda kako bi omogućili masovnu proizvodnju.
Britanski inženjer Aleksander Džejms Filips želi da informacije o nacrtima budu svima dostupne. On je za BBC govorio kako bi ovakve inicijative mogle da se pokažu od ključne važnosti.
I dok hiljade žrtava korona virusa u različitim zemljama imaju problema sa disanjem, mnoge bolnice i zdravstvene službe ostaju bez ključne opreme koja spasava živote.
Do sada neviđeni skok u brojevima pacijenata naterao je bolnice u Italiji i Španiji da se odlučuju za to a daju respiratore samo mlađim, zdravijim pacijentima, umesto da ukažu intenzivnu negu mnogo starijim ljudima sa većom šansom za umiranje.
„Svaki respirator postaje zlata vredan", rekao je doktor Danijele Makini, lekar sa Intenzivne nege u Bergamu, u severnoj Italiji, opisujući ovu situaciju.
Kovid-19 kod najteže obolelih izaziva akutnu respiratornu insuficijenciju. U toj fazi respiratori čine razliku između života i smrti.
Italija, koja ima najveći broj smrti izazvanih ovom epidemijom, zatražila je od jedinog sopstvenog proizvođača respiratora da učetvorostruči mesečnu proizvodnju. Čak je angažovala pripadnike oružanih snaga da ubrzaju tu proizvodnju.
Nemačka je naručila dodatnih 10.000 respiratora od jedne lokalne firme.
Britanska vlada otišla je korak dalje. Ona od proizvođača traži da preusmere deo svoje proizvodne linije kako bi pravili respiratore.
Ali postoji jedan problem: autorska prava.
Respiratori u operacionim salama i jedinicama za hitnu negu razvijali su se tokom mnogo decenija, sa delovima koji se danas proizvode u celom svetu.
Ovo je visoko-specijalizovana oprema i zaštićena je autorskim pravima.
Kad bi ti nacrti postali dostupni javnosti, to bi omogućilo nezavisnim organizacijama da ih prave u mnogo masovnijem broju, kaže Filips.
„Objavljivanje informacija o tome kako radimo stvari neverovatno je važno. To će omogućiti drugim kompanijama da proizvode patentiranu tehnologiju u pravilnom odnosu (količini neophodnoj da se reši problem)."
Ovaj na Oksfordu obrazovani biohemičar i inženjer softvera pomogao je da se osnuje stručna grupa grupa na svetskom nivou - Projekat Otvoreni vazduh.
To je međunarodni trust mozgova - skup pametnih pojedinaca i poslovnih ljudi koji se nadaju da će udružiti ideje i resurse u borbi protiv pandemije.
„Razmena informacija apsolutno je nužna. A to se ne dešava", rekao je on za BBC.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) poziva zemlje da pojačaju testiranje na virus. Ali mnogima je teško da nabave dovoljno pribora za testiranje.
„Kao biohemičar voleo bih da imam protokol za pribor za izvlačenje RNK (proces testiranja na korona virus) da bi bilo koja biohemijska kompanija mogla da pretvara hemikalije u bafere", kaže Filips.
„Bafer je učena reč za vodeni rastvor koji dobijate tokom procesa testiranja. Ukoliko ih pomešate, dobijete rezultate. Ne znam koje su hemikalije unutra", dodaje on.
Jedna američka kompanija čak je otišla toliko daleko da je tužila drugu zato što je pokušala sama da proizvede pribor za testiranje.
Odustala je od tužbe nakon što je bila izložena žestokoj kritici.
Druge dve grupe stručnjaka koje su pokrenule slične inicijative udružile su snage sa Projektom Otvoreni vazduh.
„Kao grupa pokušavamo da stvorimo okruženje u kom ljudi mogu da imaju interakciju i brzo razmenjuju informacije: donose odluke, prave nacrta, otpočinju prototipove i na kraju naprave proizvode koji će pomoći ljudima da se izbore sa Kovidom-19", kaže Filips.
On smatra da mnoge biohemijske i hemijske inženjerske kompanije žele da se dočepaju oprobanih nacrta.
Na kratke staze, kaže on, oslobađanje nacrta dovelo bi do toga da još ključnih komponenti postane dostupno za već postojeće mašine.
„Kad pogledate respirator, videćete da on ima veoma komplikovan sastav, elektroniku i zaštitne mehanizme. Obično želite da imate sve to, ali može da postoji i pojednostavljena verzija. Voleo bih da je vidim uskoro."
Jedan italijanski start-ap uspeo je da proizvede neke ključne delove, što je pomoglo da preopterećeni respiratori ostanu u upotrebi. Ali to se sve trenutno nalazi u pravničkoj zavrzlami.
Filips kaže da pravila Svetske zdravstvene organizacije (SZO) omogućuju da se dozvole za intelektualnu svojinu podele u ekstremnim okolnostima.
Ovo omogućuje drugim kompanijama da proizvode zakonski zaštićenu opremu - ali ne besplatno. Originalni vlasnik dobija tantijeme.
Filips podstiče kompanije da dele svoje podatke zarad opšteg dobra.
„Kompanije mogu da zarade mnogo novca ukoliko izdaju dozvole za ovu tehnologiju. Biće nam potrebne milijarde testova dnevno. Ne milioni mesečno."
On čak pominje ideju intervencije vlade kao poslednje mere. Irska je najavila da planira da testira šest prototipova respiratora izrađenih 3D štampačem, proizvedenih uz pomoć informacija otvorenog koda.
Ali ključno pitanje je da li će lekari biti voljni da koriste opremu za spasavanje života pravljenu bez rigoroznih testiranja kojima je obično podvrgnuta?
„Zvanično, nijedan doktor sa kojim sam pričao nije rekao da će koristiti neodobreni pribor ili opremu iz domaće radinosti da se izbori sa aktuelnim pandemijom.
Međutim, postoje nezvanični izveštaji da na nekim mestima doktori koriste opremu i pribor bez sertifikata da spasu pacijente ukoliko je alternativa sigurna smrt", kaže Filips.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar