Dostupni linkovi

Ruski komentari na proteste u Srbiji: 'Obojena revolucija'


Sukobi demonstranata i policije ispred ulaza u Skupštinu Srbije u Beogradu, 8. jula 2020.
Sukobi demonstranata i policije ispred ulaza u Skupštinu Srbije u Beogradu, 8. jula 2020.

Antivladini protesti u Beogradu bili su važna tema za brojne ruske medije u proteklih nekoliko dana, i to s naglaskom na “ruski” ili “američki” trag u “pokušaju svrgavanja vlasti”.

Bilo je dramatičnih snimaka i naslova poput “Srbi su se pobunili”, “Beograd je u plamenu”, ali najčešće se nije ulazilo u duboku analizu događaja.

Gotovi svi mediji su naveli da je povod za demonstracije bila najava ponovnog uvođenja policijskog časa i drugih, strogih mera protiv širenja korona virusa.

Navodi se i to da su demonstranti bili ogorčeni zbog “laži vlasti”, koje su, kako bi pobedile na nedavnim parlamentarnim izborima, privremeno prekinuli borbu protiv korone.

Mada protesti nisu imali jasno vođstvo, neki ruski posmatrači govore o “pokušaju državnog udara” u interesu Zapada, “obojenoj revoluciji” ili “Majdanu” (tražeći analogiju s načinom svrgavanja vlasti u Ukrajini 2013. godine).

Prokremaljski politikolozi iskoristili su beogradske proteste kako bi za sve okrivili “Zapad”, naglašavajući u isto vreme da je Srbija “glavni saveznik Rusije u Evropi”.

Kao neku vrstu dokaza o umešanosti stranih službi u proteste, ruski vladini mediji koriste informacije srpskih izvora o hapšenju dvojice stranih državljana (Izraela i Kirgizije) zbog nereda, te navode o učešću plaćenika američke privatne vojne kompanije „Blackwater”, koji su se ranije borili u istočnoj Ukrajini na strani ukrajinskih oružanih snaga.

U Moskvi ovih dana bilo je poziva da se što strože kazne učesnike okršaja, jer video snimci sa beogradskih ulica su podsetili neke ruske analitičare na svrgavanje Slobodana Miloševića. Bilo je i kritika na račun predsednika Aleksandra Vučića, ali ne zbog načina na koji upravlja krizom nastalom usled epidemije, već zbog “izdaje” Kosova.

Državne novinske agencije, RIA Novosti i TASS, su se koncentrisali na razloge i detalje protesta, te posledice sukoba i broj povređenih (Navodi se, pored ostalog, kako protesti nisu imali zvaničnog organizatora i da su održani bez dozvole vlasti, uprkos zakonu).

Policija se obračunava sa demonstrantima ispred Narodne Skuštine Srbije 10. jula
Policija se obračunava sa demonstrantima ispred Narodne Skuštine Srbije 10. jula

Među brojnim izveštajima je izjava Aleksandra Vučića koji je odbacio navode o “ruskom tragu” u beogradskim događajima. Uz to se dodaje da je srbijanski predsednik “podjednako nesretan” zbog aktivnosti dela američkih, nemačkih i ruskih medija, među kojima, kako tvrdi, nema razlike.

Ranije je rusko Ministarstvo spoljnih poslova kritikovalo medijske izveštaje o mogućem “ruskom tragu”.

“Cilj svega je da se baci senka na rusko-srpsko partnerstvo”, piše u saopštenju MSP-a.

Iako konkrentne osobe ili zemlje u ovom saopštenju nisu navedene, Moskva pripisuje odgovornost za širenje dezinformacija nekim “sponzorima” koji svuda traže “ruku Moskve”.

Liberalni moskovski list “Komersant” stavio je antivladine proteste u kontekst dijaloga s Prištinom, jer su građani u Beogradu protestovali, između ostalog, protiv “predaje Kosova”. Što se “ruskog traga” tiče, prema pisanju “Komersanta”, ove navode su objavili “mediji bliski srpskim vlastima”.

No, regionalni stručnjaci na ovu priču gledaju kao na političku igru predsednika Srbije u kontekstu razgovora o Kosovu. Međutim, ova Vučićeva igra, kada uverava Zapad da on štiti Srbiju od ruskog uticaja, a Rusija - da bez njega Srbija bi bila u NATO-u, je već veoma potrošena”, piše Komersant.

Deo medija objavio je izjavu člana odbora Državne dume za međunarodne poslove Antona Morozova koji za sve krivi Sjedinjene Države. Vašington je umoran od proruske države na Balkanu, smatra Morozov, pa zapadni establišment nastoji na sve načine da promeni situaciju, uključujući i preko američkih plaćenika kako bi se izazvali neredi.

Prema njegovim rečima, članice NATO-a nastoje da stvore zonu neprijateljskih teritorija oko Rusije u pokušaju da oslabe Rusku Federaciju. Međutim, Srbija ometa realizaciju ovog plana, tvrdi ruski parlamentarac.

Profesorica MGIMO-a Jelena Ponomarjova smatra da bi srpske vlasti trebale da iskorene svaki pokušaj destabilizacije u zemlji i preuzimanja vlasti.

„Obojeni državni udar је kompleks unutrašnih i spoljašnih faktora. Stoga je potrebno proveriti kakve su sastanke imali organizatori nereda i preko kojih NVO-a su finansirani”, savetuje Ponomarjova.

Kako je navela “postoji samo jedan način borbe s tim ljudima, a to je odlučno stati na put krivičnih dela”. Smatra takođe da opozicija koja nije učestvovala na izborima ne može da se žali na falsifikovanje glasanja.

Doktor političkih nauka, gostujući profesor na MGIMO-u, Stevan Gajić nazvao je protest u Srbiji pokušajem odupiranja "silovanju" zemlje". Smatra da Vučić svoju politiku od samog početka vodi na skandalozan način, a njegova lična moć se temelji ne na ustavnim ovlašćenjima već na njegovoj neformalnoj snazi.

Gajić smatra da Evropska unija i NATO traže da se postigne sporazum između Srbije i Kosova po svaku cenu, što bi i omogućilo pristupanje Beograda prvo Evropskoj uniji, a potom i NATO-u.

„Međutim, malo je verovatno da će to uspeti, jer priznanje Kosova će izazvati nove proteste”, kaze Gajić za ruske medije.

XS
SM
MD
LG