Brzog pristupanja EU (ne)će biti

I dok jedni sagovornici Danasa tvrde da nova metodologija u pregovorima, ukoliko postoji politička volja, može dati potrebni politički zamajac procesu proširenja, kako u EU, tako i Srbiji, drugi međutim ocenjuju da iako ta metodologija deluje kao svetlo u tunelu, osnovni problem je što se Evropska unija zadugo neće sama širiti.

Evropski pokret u Srbiji pozdravio je odluku kojom je Srbija i zvanično prihvatila novu metodologiju Evropske unije za proširenje, usvojenu u martu 2020.

Napominju da to može biti dobar zamajac procesu proširenja, ali smatraju da bi u interesu javnosti i otvorenosti bilo da Ministarstvo za evropske integracije upozna javnost sa odgovorom EU kako će prema novoj metodologiji biti vrednovan dosadašnji napredak Srbije na putu ka članstvu.

I profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić na predmetu Politički sistem Evropske unije kaže da je dosta nejasno šta će biti sa 18 poglavlja koja su već otvorena i koja pripadaju različitim grupama.

Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku objašnjava da tu nema nekih promena i da Srbija u svih šest klastera ima otvoreno po neko poglavlje.

„Ako su nam u nekom klasteru, primera radi, ostala tri poglavlja, mi ćemo istovremeno raditi da otvorimo sva tri, a ne jedno po jedno, kao do sada. Tako će biti i kod zatvaranja i to daje šansu za ubrzanje i skraćuje se rok za zatvaranje poglavlja. Do sada je moglo da se poglavlje ne zatvori godinama, a sada će moći za godinu, godinu i po dana“, ističe Grubješićeva i dodaje da je ključna novina nove metodologije u pregovorima sa EU što će biti neposrednog nagrađivanja za zatvaranje klastera.

Ona napominje da kada se zatvori jedan klaster, odnosno tematska celina, onda će Srbija moći da bude uključena u evropske politike i programe, ali i fondove iz te oblasti.

„Novom metodologijom se naglašava ekonomska dimenzija, jer je svima jasno da bez značajne finansijske podrške iz Evropske unije nećemo moći da uhvatimo korak sa zemljama članicama. To je ključna novina, a sve drugo ostaje isto. I po staroj, ali i po novoj metodologiji, zemlje članice EU mogu da blokiraju napredak. Stavlja se naglasak na korpusu vladavine prava, može da se ide i unazad, odnosno da se neko zatvoreno poglavlje ponovo otvori, ali to je moglo i do sada. Sada je data šansa za ubrzanje da ne ide jedno po jedno poglavlje, već klaster po klaster, tematska celina, pa tematska celina, objašnjava sagovornica Danasa.

Dodaje da se i nova metodologija zasniva na sistemu „štapa i šargarepe“, ali da su ovaj put podsticaji konkretniji i predvidljiviji i ogledaju se u ubrzanim integracijama, značajnom finansiranju i ulaganju, u skladu sa obavljenim sektorskim reformama, nakon zatvaranja jedne tematske celine.

Ona priznaje da proširenje EU i dalje ostaje prevashodno politički proces.

Profesor Samardžić kaže da Evropska unija može da ponudi drugu metodologiju pregovaranja, ali da suština ostaje ista, a to da se ona zadugo neće sama širiti. On tvrdi da se o tom dokumentu nisu izjasnili Evropski savet i Evropski parlament, tako da je, kako kaže, predsednik Vučić prihvatio nezvanični dokument.

Grubješićeva, međutim, navodi da je dokument usvojen još u februaru.

I pored sumnje da je predsednik prihvatio nezvanični dokument, Samardžić kaže da ta metodologija nudi određen manevarski prostor i nudi mogućnost da se poglavlja mogu otvarati, zatvarati i primenjivati, što do sada nije bio slučaj.

„Nova metodologija omogućava diferencijalno pristupanje EU, ali ne pristupanje punopravnom članstvu, što je veoma važno. Ona bi mogla Srbiji da omogući i korišćenje nekih finansijskih i socijalnih fondova, ali nema brzog pristupanja EU. To može da deluje kao svetlo u mraku, jer EU nema šta da ponudi, ali igra je prozaična i sve se vrti oko Kosova“, zaključuje Samardžić.