PODZEMNA PALATA! Resavska pećina spada u najlepše pećine u zemlji

Ukras Srbije i obavezno odredište đačkih ekskurzija - Resavska pećina - nalazi se u odabranom društvu koje čini samo sto njenih „sestara” iz celog sveta - učlanjena je u Međunarodnu asocijaciju turističkih pećina (ISCA).

Među uslovima za prijem u ovo udruženje je određen - ne mali! - broj posetilaca, ali i preporuka nekog ko je već član, i sad tu postaje zanimljivo: Resavsku pećinu je preporučila Postojinska jama, nekada najpoznatija pećina u SFRJ, a sada u nezavisnoj Sloveniji.

Babina glava

Slovencima, naravno, čast i čest, ali nisu se ni oni iz čista mira tako poneli - Resavska pećina pleni lepotom svog nakita otkad je prvi savremeni čovek kročio u nju 1962. godine. Kažemo „savremeni” jer su u jednoj od odaja pećine pronađeni ostaci pračoveka i njegovi alati - vrh kamenog koplja i sekira, kao i lobanja polarne lisice.

Nalazi se na 20 kilometara od Despotovca, u krečnjačkom brdu Babina glava, i po svim kriterijumima spada u najlepše pećine u našoj zemlji. Čitavih deset godina radilo se na njenom uređenju da bi 22. aprila 1972. bila otvorena zo posetioce, za koje je uređeno 800 od ukupno 2.830 istraženih metara. Cela je, inače, dugačka 4,5 km i u njoj je stalno sedam stepeni Celzijusovih, pa posetioci na ulazu mogu da iznajme i jakne, bez kojih je boravak pod svodovima praktično nemoguć.

Unutrašnjost pećine obiluje brojnim i raznovrsnim dvoranama, kanalima, galerijama, stubovima, stalaktitima, stalagmitima, draperijama i okamenjenim vodopadima. Nakit je nastao rastvaranjem kalcijum-karbonata tokom poslednjih 45 miliona godina i ima ga u crvenoj, žutoj i beloj boji, što zavisi od minerala kroz koji je voda prethodno prošla.

Osvetljenje

Rasveta u pećini, inače, mnogo je složenija stvar nego što na prvi pogled izgleda: pod običnim, „toplim” svetlom, koje je u pećini funkcionisalo preko 35 godina, u pećini se razvijao biljni svet koji je prekrivao i praktično uništavao nakit. Sada su u pećini kompletno zamenjene električne instalacije i postavljeno posebno „hladno” svetlo, koje omogućava optimalne uslove za formiranje pećinskog nakita, što je u direktnoj vezi s potrebom da se pećina zaštiti od spoljašnjih uticaja i sačuva za generacije koje dolaze.

Tri najpopularnije destinacije

1. Đavolja varoš

Skup zemljanih glavutaka ili kula s kamenim kapama jedinstven je spomenik prirode. Prema legendi, nastao je u sukobu đavola i jedne dobre vile. Vila se, da bi sprečila venčanje brata i sestre, molila bogu, koji joj je uslišio molitvu pretvorivši mladence i čitavu svadbenu povorku u kamen.

2. Uvačko jezero

Pogled na jedinstvene spojene meandre ove reke smeštene između severnih padina Zlatara i južnih ogranaka Zlatiborskog planinskog masiva svakog ostavlja bez daha. Ova prirodna lepota jugozapadne Srbije specifična je i po tome što predstavlja jedino stanište beloglavih supova.

3. Đerdapsko jezero

Najduža i najveća klisura probojnica u Evropi je pravi prirodni fenomen. Čine je četiri manje klisure i tri kotline - Golubačka klisura, Ljupkovska kotlina, klisura Gospođin vir, Donjomilanovačka kotlina, klisure Mali i Veliki kazan, Oršavska kotlina i na kraju Sipska klisura.

Kurir/Momčilo Petrović/Printscreen