Ova 2020. godina promenila je svet kakav smo poznavali.
Dok se korona virus širi planetom, uništavajući zdravlje i ekonomiju mnogih zemalja, neravnopravnost, socijalna nepravda i dugoročne posledice sistemskog rasizma postali su vidljiviji nego ikad.
Mnogi ljudi su se pobunili – od pokreta „Crni životi su važni“ do premošćavanja rodnog jaza.
- Da li ćemo zbog korona virusa raditi manje, ali kvalitetnije
- Kako maske za lice utiču na našu komunikaciju
- Sinofobija: Kako je korona virus pojačao rasizam protiv Kineza
Mogu li onda ljudi da preokrenu stvar i izgrade bolje društvo na ruševinama pandemije?
Istoričar i senzacija društvenih mreža Rutger Bregman misli da nam je ovo najbolja prilika za to.
„Glupave filantropske šeme“
Bregmanove knjige – pogotovo „Utopija za realiste“ i „Čovečanstvo“ – prevedene su na više od 30 jezika i čitaju ih milioni ljudi širom sveta.
Postao je slavan koristeći istoriju da bi raskrinkao mit o mizantropu – ideju da bi ljudi, kad bi im se ukazala prilika, uvek po svojoj prirodi odabrali da budu sebični i podli.
Umesto toga, zalaže se da dobrota postane nova ključna vrednost čovečanstva.
- Novi Pazar i Tutin u paklu korone: „Svako malo čuješ umro ovaj, umro onaj“
- Ko su devojke iz Novog Pazara koje su skupile 36.000 evra pomoći za jedan dan
- Užice i Kragujevac, dva nova žarišta: Motka, protesti i pitanje ima li testova
Ipak, mnogi su za njega čuli tek kada je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu okupljenim milijarderima poručio da prekinu sa licemerjem, postaviši zbog toga preko noći svetska senzacija.
„1.500 privatnih aviona doletelo je da bi slušalo prirodnjaka ser Dejvida Atenboroa kako govori o tome da uništavamo planetu“, rekao je on zbunjeno.
U nastavku im je poručio da prekinu sa pričom o „glupim filantropskim šemama“ i da se umesto toga usredsrede na „prave probleme kao što su utaja poreza i činjenica da bogati ne plaćaju ono što bi trebalo.“
Svaka kriza ima prekretnicu
„Istoričari odavno znaju da krize mogu da posluže kao prekretnice za društva“, kaže Bregman za BBC.
Govoreći preko Zuma iz svog doma u Holandiji, on za početak ne zvuči previše optimistično.
„Veoma je lako zamisliti kako korona kriza može da nas odvede veoma mračnim putem, istorija nam govori da oni na vlasti umeju da zloupotrebe krize.“
„Samo pogledajte veći deo 20. veka: spaljivanje Rahjstaga u Nemačkoj i uspon Hitlera… Pomislite na 11. septembar, koji je za posledicu imao dva ilegalna rata, a potom i masovno nadziranje građana od njihove rođene vlade…“
Ali postoje i dobri razlozi za nadanje, budući da ideje koje bi se pre samo nekoliko godina smatrala radikalnim sada „prelaze u glavni tok“.
Stvari kao što su „viši porezi za bogate, novi zeleni sporazum koji bi rešio klimatske promene ili uvođenje univerzalnog osnovnog prihoda kako bi se iskorenilo siromaštvo…“
„Pre pet godina, nijedna od tih tema ne bi bila na dnevnom redu“, kaže on, a sada se „o njima priča među donosiocima odluka i političarima širom sveta.“
Iskorenjivanje rasizma, neravnopravnosti i siromaštva
Bregman kaže da je to neka vrsta paradoksa, ali često kad mislimo da su stvari gore nego ikad, to je zato što su one već krenula nabolje.
„Neravnopravnost, siromaštvo, rasizam… kad vidite da postoji nezadovoljstvo, to je i trenutak kad počinjemo da viđamo pomak.“
Bregman kaže da je to slučaj i sa pokretnom „Crni životi su važni“ u SAD i širom sveta: „Mi možda mislimo da je rasizam sve gori, ali sada govorimo o njemu više nego ikad.“
- Testiranje na korona virus u teoriji i praksi: Šta sve treba da znate
- Koliko je bezbedno ući u avion za vreme pandemije
- Sve krize Kriznog štaba
„Rasizam je duboko ukorenjen u našem društvu“, ali kad vidimo da ga demonstranti širom sveta osuđuju, to onda pokazuje da „postoje razlozi za nadanje: to pokazuje da možemo i treba to da promenimo.“
Isto važi i za utaju poreza.
„Sve te multinacionalne kompanije, svi ti milijarderi, koji se šetkaju po svetu i sklanjaju novac u poreskim rajevima“, kaže Bregman, „niko o njima nije govorio pre 15 godina“, ali sada sve više i više ljudi otvoreno to smatra neetičkim i neprihvatljivim, „sada sve više govorimo o tome i besni smo.“
Shvatanje ko je važan u društvu
Za Bregmana, jedan od najzanimljivijih momenata tokom pandemije bio je kada su vlade širom sveta sastavile spisak ključnih radnika.
„Pogledate te spiskove i zapitate se: ‘Hej, a gde su hedž fand menadžeri i bankari?'“, kaže on.
Bilo je to javno priznanje da su „ljudi koji su stvarno bitni đubretari, nastavnici, medicinske sestre…“
„Ljudi koji često ne dobijaju velike plate ili profesije koje se ne smatraju najprestižnijim, ispostavilo se da se bez njih ne može.“
Bregman misli i da bi ovo mogao da bude ključan trenutak za čitavu generaciju koja bira šta želi da postane kad poraste.
„Mogli bismo da preispitamo vrednost rada. Osamdesetih i devedesetih, za mnoge mlade ljude definicija uspeha možda je bila odlazak na Vol Strit ili u Silicijumsku dolinu.“
Ali danas bi mladi mogli da pomisle: „Hej, mogao da radim posao koji ostavlja neki trag. Želim da doprinesem društvu nečim vrednim.“
Fer plata i poštovanje
„Ovde govorimo o dve stvari – o preraspodeli poštovanja i preraspodeli zarade.“
A tu je i nešto drugo: „Ideja o univerzalnom osnovnom prihodu. Date svakome mesečni grant koji je dovoljan da se namire osnovne potrepštine u hrani, krovu nad glavom i odeći.“
Bregman kaže da bi to bio pravi način da se reši neravnopravnost, siromaštvo i nestabilnost poslova.
To bi i dalo inače nedovoljno plaćenim ključnim radnicima „mnogo više moći u pregovaranju“, u slučaju da osete potrebu da štrajkuju.
„Znamo iz nedavnih istraživanja da u modernim ekonomijama oko 25 odsto radne snage misli da njihov posao ne doprinosi društvu ničim vrednim.“
Često ti ljudi „imaju sjajne plate i išli su na divne univerzitete“, a opet nisu sigurni čime to oni doprinose, kaže on.
„To je pravo rasipanje koje ne smemo da priuštimo. Nadam se da bi korona kriza mogla i tu da preokrene neke stvari.“
Bregman želi da ljudi prestanu da misle: „Ne želim više da pišem izveštaje koje niko ne čita“, već da umesto toga kažu: „Mogao bih zapravo da uradim nešto sa tim svojim znanjem i talentom.“
Generacija koja će promeniti svet
„Ono čemu trenutno prisustvujemo je smena generacija“, kaže Bregman.
Današnji mladi čine „najnapredniju generaciju koju je ovaj svet ikad video“.
„Oni su za demokratiju, oni žele promene, oni su svesni opasnosti klimatske krize, oni su veoma besni zbog sve veće neravnopravnosti.“
Bregman kaže da kad bi samo ljudima mlađim od 40 bilo dozvoljeno da glasaju, imali bismo veoma drugačiju sortu svetskih lidera na vlasti.
„U Velikoj Britaniji, Laburisti bi pobedili svuda. U SAD, Berni Sanders bi bio predsednički kandidat koji bi najverovatnije pobedio na izborima u novembru.“
„Bilo da ste levičar ili desničar, ovo je činjenica: ta nova generacija stiže i ona će promeniti sve.“
„Opstanak besramnih“
Ono što potpiruje mladu generaciju, kaže Bregman, jeste reakcija protiv aktuelne elite i njenog neprihvatljivog ponašanja.
„Elita smišlja pravila za ostale, ali ta pravila kao da ne važe za njih.“
Ima nekoliko primera, kaže Bregman.
„Pogledajte samo šta se desilo u Velikoj Britaniji sa glavnim vladinim savetnikom Dominikom Kamingsom. On je očigledno kršio pravila izolacije. Ali je nekako uspeo da se izvuče bez ostavke.“
„To je ono što mislim da može da se nazove opstankom besramnih“, kaže Bregman.
On kaže da je jedna od najfascinantnijih stvari u vezi sa ljudima njihova sposobnost da „potencijalno osete sramotu. To je nešto veoma važno što održava naša društva na okupu.“
„Mi smo jedna od retkih vrsta u čitavom životinjskom carstvu koja ima sposobnost da pocrveni. Veoma, veoma je važno što možemo to da radimo, jer nam to pomaže da verujemo jedni drugima i da sarađujemo“, kaže Bregman.
„Ali kad malo bolje razmislite o tome, kad ste poslednji put videli nekoga kao što je Boris Džonson, Donald Tramp ili Žair Bolsonaro da pocrvene u javnosti?“, kaže Bregman.
„Mislim da je veoma zabrinjavajuće što smo izgradili političke sisteme u kojima dopuštamo taj ‘opstanak besramnih’. Nismo više veoma dobri u kontrolisanju onih na vlasti“, kaže Bregman.
„Ima mnogo toga da se uradi na tom planu.“
Zaboravite optimizam, suština je u nadi
Ukoliko bi Bregman želeo da posavetuje nekog zabrinutog petnaestogodišnjaka, taj savet bi glasio ovako: „Ne moraš da budeš optimista. Optimizam je oblik samozadovoljstva.“
On želi da mladi ne veruju u poruku da će „sve biti u redu“.
„To očigledno nije tako“, kaže on.
„Dešavaju se neke veoma, veoma zabrinjavajuće stvari: klimatske promene, izumiranje vrsta…“
I čeka nas mnogo posla.
„Moraćemo da uradimo ono što se do sada nikad nije radilo u mirnodopskim uslovima: moramo da izvršimo revoluciju u našoj ekonomiji i da je potpuno transformišemo za svega par decenija“, kaže Bregman.
Šta, onda, možemo da radimo?
„Mislim da smemo da se nadamo. A nada je nešto veoma drugačije od optimizma.“
„Njena suština je mogućnost promene. Ona te nagoni na delanje i da postaneš deo rešenja“, kaže Bregman.
„A ima mnogo razloga za nadanje: samo pogledajte poslednjih pet godina. Šta smo sve videli? Videli smo najveći pokret za klimatsku pravdu u istoriju, koji je pokrenula 16-godišnja Šveđanka. Videli smo ogromne proteste zbog rasizma u SAD, najveće koje sam video u svom životnom veku…“
„Cajtgajst se menja i mi ulazimo u drugačiju eru, i u nauci i u društvu“, kaže on.
„Naša tajna supermoć kao vrste je saradnja“, kaže Bregman, „a to je ono što se upravo dešava.“
„Cinizam više nije u modi. Nada jeste.“
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
