Tenzije između Srbije i BiH zbog presude za ratni zločin
8. jul 2020.
Prvostepena presuda kojom je Husein Mujanović u Beogradu osuđen na deset godina zatvora zbog ratnog zločina nad srpskim civilima u Hrasnici kod Sarajeva prouzrokovao je tenzije između BiH i Srbije – ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković uputila je protestnu notu srpskom Ministarstvu spoljnih poslova, i na hitne konsultacije pozvala ambasadorku BiH u Srbiji Aidu Smajić.
Ubrzo posle toga usledila je reakcija ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Daćića koji je pozvao ambasadora Srbije u BiH Aleksandra Đorđevića na hitne konsultacije u Beograd.
BiH: Prestati s vođenjem postupaka protiv građana BiH
Bisera Turković zatražila je od Srbije da prekine da pred svojim sudovima vodi sudske postupke za ratne zločine protiv bosanskih državljana, a na glavnog tužioca Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Serža Bramerca, visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja i evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija apelovala je da osude ovakav potez Srbije.
Reagujući na protestnu notu BiH, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je u saopštenju naveo da je „apsolutno neprihvatljivo“ mešanje u rad pravosudnih organa, a posebno u postupke koji se tiču ratnih zločina. „Ratni zločini su univerzalnog karaktera i svaka žrtva zaslužuje da počinioci budu izvedeni pred lice pravde i kažnjeni za počinjena dela“, naveo je Dačić u saopštenju. Napisao je i da se „Srbija „neće nikome izvinjavati što je osudila one koje su ubijali Srbe“, i upitao zašto BIH, „ako kaže da je to pitanje u njihovoj nadležnosti, nije do sada procesuirala Huseina Mujanovića za zločine nad Srbima“. „Da li su zločini počinjeni nad Srbima manje važni i da li treba da ostanu nekažnjeni“, napisao je srpski ministar.
Pošto je pozvao Aleksandra Đorđevića na hitne konsultacije u Beograd, Dačić je dodao da „ambasador Srbije u BIH neće biti u mogućnosti da se odazove pozivu na sastanak kod (predsedavajućeg Predsedništva BiH) Šefika Džaferovića, i da će se vratiti se u Sarajevo tek pošto se ambasadorka BIH vrati u Beograd“.
„Naše žrtve i njihovi ratni zločini“
Vest o zatezanju odnosa između Srbije i BIH zbog presude za ratni zločin objavili su brojni mediji u regionu, a portal Al Džazira preneo je izjavu osnivačice Fonda za humanitarno pravo, Nataše Kandić koja je ukazala da u regionu i dalje opstaje logika „naših žrtava i njihovih ratnih zločina“.
Univerzalna nadležnost za procesuiranje ratnih zločina
Na protestnu notu reagovalo je i Ministarstvo pravde Srbije koje je ocenilo da je protest koji je uputila Bosna i Hercegovina pokušaj politizacije borbe protiv ratnih zločina. Srbija je, navelo je Ministarstvo, svojim Ustavom i zakonima prihvatila univerzalnu nadležnost za procesuiranje ratnih zločina i njihovo nezastarevanje.
„Iz toga proističe da se u slučaju procesuiranja ratnih zločina primenjuje krivično zakonodavstvo Republike Srbije, bez obzira da li su se isti dogodili na teritoriji Republike Srbije ili na nekom drugom mestu. Na taj način onemogućeno je izbegavanje krivične odgovornosti lica osumnjičenih za ratne zločine bekstvom u neku drugu državu ili pozivanjem na teritorijalnu primenu zakona“, navelo je u saopštenju Ministarstvo pravde Srbije.
Princip univerzalne nadležnosti i ranije je omogućio je Srbiji da uhapsi državljane drugih zemalja zbog ratnih zločina. Iako je za njih formalno-pravno prihvatljiv, nevladine organizacije u Srbiji među kojima je i Fond za humanitarno pravo, su u više navrata ukazivale da svaka država bivše Jugoslavije treba primarno da procesuira sopstvene državljane za počinjene ratne zločine.
U Beogradu je nedavno počelo suđenje Osmanu Osmanovicu, državljaninu BiH, koji je uhapšen u novembru prošle godine na granici BiH i Srbije. BiH je tada tražila njegovo izručenje, ali je Srbija to odbila.
I Husein Mujanovic je uhapšen na granici Srbije i BiH 2018. godine, a suđenje mu je počelo naredne godine. Dok mu je trajalo suđenje, Viši sud u Beogradu odbio je nekoliko puta jemstvo za njegovo puštanje iz pritvora,a kao razlog naveo opasnost od njegovog bekstva.
„Ne smemo i ne možemo da se ponosimo Srebrenicom“
Na odluku Ministarstva spoljnih poslova BiH reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je na konferenciji za novinare u utorak rekao da želi dobre odnose sa BiH, ali i da „svako ko je počinio ratni zločin mora odgovarati, bilo da je Srbin ili Bošnjak“.
„Sud je nezavisan, doneo je takvu je odluku i ja tu nemam šta da dodam“, rekao je Vučić.
Uoči 25 godišnjice genocida u Srebrenici, predsednik Srbije je rekao i da Srebrenica nije nešto čime „smemo i možemo da se ponosimo“, ali je ipak dodao da postoje stvari kojima ni drugi ne mogu da se ponose.
Zatezanje odnosa između BiH i Srbije usledilo je pošto je Husein Mujanović u ponedeljak pred Višim sudom u Beogradu osuđen na deset godina zatvora jer je utvrđeno da je kao upravnik pritvora u Hrasnici kod Sarajeva 1992. nečovečno postupao prema srpskim civilima, od kojih je šest preminulo od prebijanja.