Ebola, MERS, bolest izazvana virusom zapadnog Nila i groznica riftske doline primeri su zoonotskih zaraznih bolesti, a tom trendu doprinosi uništenje životne sredine, navode UN-ova agencija za životnu sredinu (UNEP) i Međunarodni institut za istraživanja u oblasti stočarstva (ILRI).
“Iako je mnoge iznenadio COVID-19, mi koji radimo sa zoonozama, bolestima životinja, nismo. Ta pandemija bila je vrlo predvidiva", kaže Delia Randolf, epidemiolog u oblasti veterine iz ILRI i vodeći autor izveštaja.
Randolf je opisala "vrlo jasan trend" otkako su tridesete godine pokazale da 75 odsto novih bolesti potiče iz divljine.
COVID-19, na primer, najverovatnije potiče od slepih miševa, navode UNEP i ILRI.
U izveštaju je identifikovano sedam trendova odgovornih za prevalenciju zoonoza, a među njima su povećana potražnja za životinjskim proteinom, rast intenzivne i neodržive poljoprivrede, rast korišćenja i eksploatacije područja na kojima obitavaju divlje vrste i klimatske promene.
“Nauka jasno kaže da ako nastavimo da eksploatišemo divljinu i uništavamo naše ekosisteme, tada možemo u godinama koje su pred nama da očekujemo i stalan rast tih bolesti koje sa životinja prelaze na ljude", kaže izvršna direktorka UNEP-a Inger Andersen.
"Nove bolesti pojaviće se ako vlade ne poduzmu aktivne mere za sprečavanje drugih zoonotskih bolesti da pređu na ljudsku populaciju".
Zaštita životne sredine može da pomogne da se zaštite ljudi od dugotrajne globalne pandemije kao što je COVID-19 jer često upravo ljudska aktivnost ruši prirodne barijere koje su nekada štitile ljude od patogena", navodi UNEP.
Svake godine oko dva miliona ljudi, uglavnom u državama sa niskim i srednjim primanja, umire od zanemarenih zoonoza, kaže se u izveštaju.
Samo u poslednjih dvadeset godina, zoonotske bolesti izazvale su državne gubitke veće od 100 milijardi dolara, a tu nije uključen gubitak izazvan novim koronavirusom za koji se očekuje da će dosegnuti devet biliona dolara u idućih nekoliko godina, kaže UN.
Afričke zemlje, a brojne među njima uspešno su rešile zoonotske pandemije, imaju potencijal da iskoriste to iskustvo za buduće pandemije.
“Iskustvom stečenim u epidemiji ebole i drugih novih bolesti, afričke zemlje pokazuju proaktivne načine kako se treba nositi s pandemijama", kaže generalni direktor ILRI Džimi Smit.
Afričke zemlje kombinuju javno zdravlje, veterinare i stručnjake za životnu sredinu i oni zajedno rade kako bi brzo odgovorili na epidemiju zoonoza.
Drugi važni aspekti su nadzor i rano otkrivanjei samim tim i rani odgovor.
“Ako se pandemija otkrije u samom početku, studije su to pokazale, troškovi se mogu smanjiti za 90 odsto”, kaže Randolf.
Komentari 4
Dutchman
D. A. Virusolog
Јое
Значи ако пандемију откријемо док још није пандемија? Па како да је откријемо ако није пандемија. Пандемија је само ако се зарази велики број људи и ако се прошири на великој територији земљине кугле, у супротном није пандемија.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar