Koliko kiše i agrotehnike, toliko i prinosa. Tako bi se u jednoj rečenici mogli opisati plodovi žetve na području Subotice.

S obzirom da su kiše uglavnom padale lokalno, tako i prinosi variraju. Kod ječma od četiri do preko osam tona po hektaru, jedan zapeta pet do četiri i po tone kod uljane repice, i tri i po do čak osam tona po hektaru pšenice. Kvalitet je na zadovoljavajućem nivou.

"U odnosu na to kakva su bila očekivanja u maju mesecu i početkom juna, situacija je ipak nešto bolja. Ove junske kiše su donekle popravile situaciju, međutim, evo poslednjih par dana, pšenica je zrela, a ove padavine malo umanjuju prinos i kvalitet", kaže direktor Poljoprivredne stručne službe Subotica Damir Varga.

Poljoprivrednici ocenjuju da na ječmu neće zaraditi. Naprotiv. Što se pšenice tiče, mnogo toga će zavisiti od konačnog prinosa, s tim da prve cene od osamnaest do osamnaest dinara i četrdeset para za kilogram ovogodišnjeg roda nisu obećavajuće.

"Sa tom cenom, uz neki prosečan prinos koji će biti, bar mislim tu u subotičkom ataru između četiri i po i pet tona – mislim da neće, u stvari, siguran sam da ne mogu pokriti troškove proizvodnje koji su između sto deset is to petnaest hiljada dinara. Otprilike, cena bi trebalo da bude dvadeset i po do dvadeset i jedan dinar, da bi se troškovi proizvodnje pokrili, a dobro bi bilo da se nešto i zaradi, jer ne radimo mi da bi pokreili troškove proizvodnje, nego da bi nešto i zaradili", smatra poljoprivrednik iz Subotice Pavle Kujundžić.

I ove godine je najveću zaradu donela uljana repica, ali samo na onim poljima na kojima je ostvaren dobar prinos.