Mali: Sutra isplata trećeg minimalca, od početka krize država dala 2,3 milijarde evra

Država je privrednicima za tri minimalca do sada pomogla sa iznosom od 94 milijarde dinara, odnosno sa oko 800 miliona evra, saopšteno je iz Ministartva finansija.

Od početka krize koja je izazvana pandemijom virusa korona država je putem direktnih davanja i oslobođenja od poreskih obaveza privredi i građanima pomogla sa 278, 64 milijarde dinara, odnosno sa 2,3 milijarde evra, navedeno je u saopštenju.

"Reč je o podršci koja je ocenjena kao jedna od najvećih u regionu. Sa isplatom ovog trećeg minimalca pokrili smo period od tri meseca iako je vanredno stanje i nemogućnost poslovanja trajalo duplo kraće. Pomogli smo, nadam se i poslodavcima i zaposlenima. Poslodavci su zadržali neophodnu likvidnost i obezbedili sredstva za isplatu zarada. Sa druge strane radnici su zadržali svoje poslove. Sada nam predstoji zajednička borba – da očuvamo postojeća radna mesta", rekao je Siniša Mali.

Ministar je naveo da, kada se saberu sva dosadašnja direktna davanja i indirektni podsticaji u vidu oslobođenja poreza i doprinosa, država privredi i građanima pomogla sa oko 278,64 dinara ili oko 2,3 milijardi evra.

"Kada se saberu iznosi odloženog plaćanja poreza i doprinosa, minimalci isplaćeni privredi, kao i novac koji je država obezbedila preko Fonda za razvoj i građanima u vidu jednokratne pomoći od 100 evra, dolazi se do cifre od oko 278,64 milijardi dinara, odnosno nešto više od 2,3 milijardi evra, sa koliko je država na direktan ili indirektan način iz budžeta pomogla privredi i građanima", naveo je Mali.

Preciznije, najnoviji podatak je da je preko Fonda za razvoj do sada odobreno 1.061 kreditnih linija u ukupnom iznosu od oko 6,12 milijardi dinara ili oko 51 miliona evra. Na ovo treba dodati da je na ime odloženih poreza i doprinosa privreda relaksirana sa 105,88 milijardi dinara, odnosno sa oko 890 miliona evra kao i da je za minimalac dato oko 800 miliona evra.

Mali je podsetio da ne treba zaboraviti i garantnu šemu preko koje se odobravaju komercijalni krediti preko banaka, gde je do sada odobreno više od 6.332 kredita, ukupne vrednosti 526 miliona evra. Istovremeno, radi se na odobravanju zahteva za još 3.449 kredita ukupne vrednosti 453 miliona evra.

Ministar je dodao i da je za isplatu 100 evra građanima izdvojeno 72,5 milijardi dinara, što je dodatnih 600 miliona evra iz budžeta republike, te da je sa svim ovim zaokružen posao obezbeđivanja neophodne likvidnosti u finansijskom sistemu Republike Srbije.

Ministar finansija je istakao i da se redovno prate programi podsticaja koji se primenjuju u svetu i u regionu.

"Ovo nije samo kriza ponude već i kriza tražnje. Mi moramo da vidimo kako da podstaknemo i tražnju, jer ne vredi da države upumpavaju ogromne količine novca, ako se na drugoj strani taj novac gomila i štedi. To može dovesti do drugih ekonomskih neravnoteža i kontrakcije čitave privrede. U svetu je već primetan taj trend. Tražnja za investicionim kreditima opada. Potrebne su nam, dakle, inicijative i preduzetništvo koje će da iznađe rešenje za poslovanje u novim okolnostima. Mi smo otvoreni za sve predloge jer samo u sinergiji možemo doći do rezultata", poručio je ministar Mali.

Kako je rekao do sada smo dobro obavili posao, što je pozitivno ocenio i Međunarodni monetarni fond (MMF) ističući da je naš paket bio sveobuhvatan i brz i da je jedan od najvećih među evropskim zemljama.

"Uprkos tome što su u junu dodatno smanjili projekcije rasta na globalnom nivou za ogroman broj zemalja, za Srbiju su zadržali aprilsku projekciju zbog snažnog, pravovremenog i sveobuhvatnog odgovora na krizu. Oni očekuju da će u 2021. godini doći do ubrzanja rata na šest procenata BDP", podsetio je Mali.

Ministar je podsetio da su pohvaljene i monetarne mere - snižavanje referentne kamatne stope i ubacivanje likvidnosti u bankarski sistem, kao i uvođenje tromesečnog moratorijuma na otplate bankarskih kredita.

Mali je ocenio da su veliki izazovi pred nama jer je teško proceniti koliko će da traje zdravstvena kriza sa korona virusom, te da nije na delu samo kriza likvidnosti.

"Videćemo šta donosi jesen i predstojeći period. Ekonomiji ne preostaje ništa drugo nego da se prilagođava novonastalim okolnostima. Moramo pronaći način da funkcionišemo u novom sistemu koji nam sada nameću izmenjene okolnosti na međunarodnom tržištu. Mnogo toga se već sada menja, međunarodna robna razmena, lanci snabdevanja, a na snazi je veliko potenciranje digitalne i cirkularne ekonomije. Srbija može da bude tačka u tom koordinatnom sistemu čiji parametri pokazuju sposobnost održivog razvoja, ali na tome moramo da radimo svi. Znam da je teško, ali fleksibilnost u poslovanju, inovativnost ideje i znanje, su jedini koji vode ljudsku civilizaciju napred", naveo je on.

Prema njegovim rečima, na državi je da se posvetiti svojoj osnovnoj izvornoj funkciji koja je usmerena na unapređenju poslovnog ambijenta, uklanjanju suvišnog administriranja koje opterećeuje privredu, unapređenju javne uprave i funkcionisanju javnih preduzeća, koja značajno generišu privredni rast cele zemlje.

"Naravno, naš zadatak je i da investicije u javnu infrastrukturu zadržimo na zadovoljavajućem nivou", dodao je Mali te je stoga izgradnja putne inrastrukture, kao što je Moravski koridor apsolutni prioritet.

"Mnogi kažu da će današnje odluke opredeliti razvoj čovečanstva ne samo u narednih nekoliko godina, već narednih decenija. Velika je odgovornost na nama i moramo biti pametni, hvatati korak sa drugima, biti nova karika u tom novom uspostavljenom lancu snabdevanja, a tu pre svega vidim šansu za naše dobavljače i kooperante, našu prerađivačku i auto-industriju", zaključio je Mali.