Vladimir Gligorov: Improvizacije

Ako ne znate ništa više od onoga što izvešavaju novinari, Grenelov poziv na sastanak gospode Vučića i Tačija u Beloj kući izgleda kao improvizacija. Računam da je američkom ministarstvu spoljnih poslova i ambasadama u Prištini i u Beogradu bilo poznato da je gospodin Tači pod optužnicom koja je u postupku. Tako da im je moralo biti jasno da ni on niti gospodin Hoti ne mogu ništa da potpišu na sastanku u Vašingtonu. Svakako ništa što je dalekosežno, a ni nešto što nije, a trebalo bi sprovesti. Mogu da razumem da gospoda Vučić (koji sigurno takođe nije bio neupućen), Tači i Hoti nisu hteli da kažu gospodinu Grenelu da nema smisla da se sastaju kada je kosovska strana toliko hendikepirana, ali je onda optužnica objavljena i muka je prekraćena. Neverovatno je da je do ove improvizovane diplomatske akcije uopšte došlo.

Opet, ako ne znate ništa više od onoga što pišu novine, potpuno je nejasno na čemu se zasnivaju očekivanja Brisela i posebno gospodina Lajčaka da će do sporazuma između srpskih i kosovskih vlasti doći. Da će se razgovarati, čim se razjasni ko može ovlašćeno da razgovara, razgovaraće se. Ali šta bi trebalo da je sadržaj dogovora?

Brisel, koliko mogu da vidim po izjavama, i dalje veruje da je dogovor moguć zato što su srpske vlasti, a i narod, o Kosovu da i ne govorimo, životno zainteresovani da svoje zemlje učlane u EU. Gospodin Vučić kaže do 2026. To može da izgleda kao veoma brzo, ali je zapravo reč o sledećih šest godina pregovaranja i odlučivanja, što je kao da se kreće iz početka. Pregovori su počeli krajem 2013. Neka se računa od 2014, to je zaista dug period da se takoreći tek bude na početku.

Šta se promenilo, pa je novi rok ostvariv? Opet, ako se samo informišete iz novina, i posebno ako čitate komentare osoba koje bi trebalo da znaju šta govore, izgleda da se veruje da će sada, pošto je uspostavio ličnu vlast, gospodin Vučić hteti da normalizuje odnose s Kosovom, pa da onda uvede Srbiju u Evropsku uniju. To takođe liči na improvizaciju.

Ovde je važno podsetiti se da su svi odustali od ideje o razmeni teritorija (možda gospodin Dačić nije). Koliko je to uopšte bilo ozbiljno ponuđeno i razmatrano? Čitajući novine i prateći izjave i reakcije dvojice navodnih partnera u toj stvari, gospode Vučića i Tačija, moglo se primetiti da Tači stalno pominje Preševsku dolinu, a Vučić uglavnom na to ne reaguje. I uopšte, niko zvanično ne demantuje da bi takvo nešto uopšte bilo moguće, a bilo bi diplomatski i da se ljuti i vređa na samu pomisao. To znači niko to nije uzimao ozbiljno.

Dva su pravila ako se bavite političkom analizom u realnom vremenu. Jedno je da je potrebno izbegavati objašnjenja na osnovu događaja koji slede jedni druge kao da među njima postoji neka veza. Jer to će biti improvizacije koje mogu samo slučajno da budu smislene, a i onda su beskorisne. Drugo pravilo je da se izbegavaju informacije iz upućenih izvora i da se koriste samo one koje su svima dostupne; recimo, koje su u novinama.

Ne zato što su novinske informacije pouzdane već zato što su javne. Tako da su veći izgledi da će biti zainteresovanih izveštača koji će hteti da ih provere. To ne znači da se laž neće širiti, kao i istina, ali je obično teško dosledno lagati, posebno ako je potrebno da to čine mnogi i ponovljeno. Javnost pomaže, što ne znači da nije potrebno sumnjati i proveravati.

Ovo je i zaštita od komentatora, stručnih i vidovitih podjednako. Kod ovog poslednjeg slučaja svi su videli sukob Amerike i Evrope. Neki, naravno, u svemu vide nemačke prste. Dok, zapravo, koliko se moglo saznati od zvaničnih izjava, uglavnom je bilo nejasno šta se tačno želelo postići tim susretom u Vašingtonu. Još kada je pomenuto da bi cilj trebalo da bude uspostavljanje slobodne privredne zone, bilo je jasno da je reč o improvizaciji.

Onda opet sledi pitanje čemu sve to? I kako biva, najmanje verovatna nagađanja su najpopularnija. Trampu su potrebni uspesi u međunarodnoj politici kako bi pobedio na predstojećim izborima. Ako samo pogledate novine, jasno je s kakvim se problemima suočava američka administracija. Oni su ogromni i svi su unutrašnjepolitički. Eventualni istorijski sporazum između Srbije i Kosova, koji nije najavljen i nije se očekivao, trebalo bi sve njih da zaseni? To naprosto nema smisla, šta god da bilo ko kaže.

Kako već i biva sa improvizacijama, i ova oko susreta u Americi neslavno je prošla. Slično će, međutim, biti i sa briselskim zabludama. Ništa u podacima koji su svima dostupni ne ukazuju na suprotno.