Lidija Pilipenko, koreograf i reditelj svetskog formata, bila je i ostala svoja i sama, darovita i maštovita, visoko inteligentna scenski, sa rafiniranim senzibilitetom savremenog pozorišnog reprezentativca sveta... Sa harizmom ličnom koju niste mogli sresti ni u jednom drugom prostoru i vremenu. Neponovljivost ovog prostora se ogledala u njenoj raskošnoj ličnosti, satkanoj od srpske vitalnosti i ruske otmenosti preko temperamenta našeg juga, sa rafinmanom (šarmom, op. nov.) koji se sticao u tadašnjem Narodnom pozorištu, gde je stasala u primabalerinu, radeći s najvećim umetnicima tog doba, i gde je postala koreograf i reditelj, i sama postala Velikan koji uči druge i vodi ih do zvezda.
Njene su predstave nezaboravne "Samson i Dalila", "Jelisaveta, kneginja crnogorska", "Maler", "Priča o konju", koju je radila s divnim i velikim profesorom Miroslavom Belovićem...
Sve ih je više tamo. Lepo kaže Ivo Vojnović: "Jedan po jedan odlaze gospoda u crnom lijesu nošeni od fakina (mangupa op. nov.)..." Moje duboko iskreno saučešće porodici i Narodnom pozorištu, i celom baletskom svetu.
/ Čast je bila raditi s gospođom Pilipenko jer je svaka proba bila mogućnost da nešto naučite od nje i o pozorištu i o umetnosti. Pa koliko je ko mogao da zahvati, toliko je i dobio... Tako je to s Velikima, koji nas sve više napuštaju... a mi sve manji! /
Kurir.rs/ Foto: Marina Lopičić
NE PROPUSTITE
