„NOVOSTI” NA LICU MESTA: U Vatrenom oku opakom virusu staju na put

- Kapacitet naše laboratorije je oko 2.000 uzoraka dnevno. Pretprošle nedelje je bilo mnogo manje uzoraka, a od ponedeljka obrađujemo i više od 2.500 dnevno. Uzorci pristižu iz Beograda, Vojvodine, ali i iz ostatka Srbije. Najčešće me pitaju koliko dugo se čekaju rezultati pi-si-ar testova.

Kod nas u laboratoriji se obrade za 24 ili 48 sati, ali postoji niz faktora koji nisu tehničke prirode, a utiču na to koliko će se čekati rezultati - govori nam dr Snežana Jovanović, direktor službe za mikrobiologiju Kliničkog centra Srbije, dočekujući nas ispred moderno opremljene laboratorije koju je Srbiji poklonila Kina.

Ulazimo u "Vatreno oko". Kroz staklo posmatramo lekare u skafanderima koji obazrivo rade sa osetljivim materijalom. Čini nam se da smo na snimanju naučnofantastičnog filma. Čak i lekari koji su unutra kažu da je sistem rada drugačiji od uobičajenog. Navikli su da u laboratoriji imaju potpunu slobodu, a ovo je automatizovan sistem i postoje striktni protokoli koje moraju da poštuju. Proces obrade ima tri faze, prva je prijem uzoraka, posle čega se vrši inaktivacija virusa toplotom kada se kesice sa uzorcima stavljaju u pećnicu zagrejanu na 74 stepena.

- U prijemnoj sobi uzorci se vade iz kesica i ređaju na stalke koji se prebacuju u posebnu laborotariju i ubacuju u robote koji izoluju RNK iz virusa. Čim se unesu prskaju se alkoholom ili varikinom radi zaštite. Ova soba je najopasnija u laboratoriji jer se u njoj obavlja motivacija virusa i priprema za dalju analizu. Uzorak se posle pripreme šalje u sobu broj tri gde se čuva u frižideru na četiri stepena Celzijusa sve dok ne dođe na red za analizu - objašnjava nam direktorka Jovanović. - U njoj se vrši ekstrakcija nukleinske kiseline.

Foto N. Skenderija

Kroz staklo gledamo dvoje lekara u skafanderima kako obazrivo prinose reagense zavijene u aluminijumsku foliju robotima koji podsećaju na velike mikrotalasne rerne. U jednom robotu su dve ploče sa po 96 uzoraka, dok je u drugom jedna. U isto vreme dodaju se reagensi tamo gde je potrebno, i u zapremini koja je potrebna. Po završetku te analize lekari ploče stavljaju na žuti stalak, koji lepe folijama i šalju u sledeću sobu, u kojoj se obavlja reakcija lančanog umnožavanja, odnosno pi-si-ar. Od trenutka ulaska uzorka do njegovog rezultata prođe osam do deset sati, a ponekad reakcije lančanog umnožavanja moraju da se ponove, što zavisi od protokola i dobijenog rezultata.

- Rezultati testa zavise od raznih faktora, pre svega od uzorka koji stiže na analizu - objašnjava direktorka službe za mikrobiologiju KCS. - Da li će neki rezultat izaći i u kom vremenskom periodu ne zavisi samo od našeg kapaciteta, već i kakav je uzorak. Zavisi kako je uzet, zatim od transporta, načina čuvanja do ulaska u laboratoriju. Za sve analize postoje određeni protokoli i može da se dogodi da se neke analize ponavljaju i da se zahteva novo uzorkovanje brisa.

Doktorka Jovanović kaže da rezultat zavisi i od faze infekcije u kojoj se pacijent nalazi, da li je u trenutku uzimanja brisa infektivan ili nije:

- Kod infekcije kovidom 19 virus kratko boravi u gornjim respiratornim putevima i spušta se ka plućima. Uzimanjem brisa iz nosa i iz guše dešava se da je pi-si-ar negativan, jer je virus već otišao u donje disajne puteve i ne može da se detektuje. To ne znači da pacijent nije oboleo. Upravo zbog toga se pacijent leči na osnovu sveukupne kliničke slike, a ne rezultata bilo kog testa.

Foto N. Skenderija

Zastajemo ispred vrata na kojima piše: "Ne pritiskaj crveno dugme!!! Gubi se negativan pritisak! Svi ćemo se inficirati!!! Hvala!!!!!"

- U sobama jedan i tri kolege rade u skafanderima - kaže Snežana Jovanović. - U njima je negativni pritisak, što znači da infektivni agensi ne mogu da izađu napolje. Crveni taster je takozvani panik taster, ako se pritisne gubi se negativan pritisak i infektivni agensi mogu da izađu napolje. Kad sistem normalno funkcioniše ne mogu da se otvore sledeća vrata, dok se ne postigne određeni pritisak i temperatura. Pritiskom na panik taster sve se odblokira i vrata su otključana bez obzira na pritisak.

Zaposleni pod punom opremom, u skafanderima, sa maskom, vizirom, dva para rukavica, "pod katancem" provode šest i više sati. Ukoliko moraju da izađu, u posebnoj prostoriji skidaju zaštitnu opremu, a kad se vrate oblače novu. Svlačenje traje duže nego oblačenje, a najrizičnije je skidati sa sebe kontaminiranu odeću.

- U laboratoriji je temperatura 21 stepen, ali nije prijatno biti u tom odelu sedam, osam sati - kaže doktorka Jovanović. - Niko se, na sreću, nije zarazio. Jednom nedeljno se testiramo.

Foto N. Skenderija

Pored pi-si-ar, u "Vatrenom oku" se rade i serološki testovi.

- Ne postoji sto posto senzitivan test i ne može se reći da je jedan pouzdaniji od drugog - govori Snežana Jovanović. - Različiti pi-si-ar testovi mogu da razlikuju različite gene virusa. Test koji detektuje više gena je pouzdaniji. Test koji mi koristimo napravljen je da detektuje ceo rod korona, a onda tek određene delove nukleinskih kiselina samog virusa kovid 19.

Pojedini građani ne veruju u pouzdanost testova, dok drugi tvrde da ih nema dovoljno.

- Ne verujem da se bilo gde u svetu radi toliko pi-si-ar testova kao u Srbiji - kaže Snežana Jovanović. - Pouzdanost rezultata ne zavisi od opremljenosti laboratorije, već od vrste testa koji se primenjuje i kvaliteta uzorka. Događalo se da obavimo analizu, da sve bude u redu, ali da rezultat ne možemo da pošaljemo u bazu, jer nije dobro napravljen nalog. A onda se građani žale da dugo čekaju.

Po završetku obrade testa, zaposleni u "Vatrenom oku" rezultate unose u kovid bazu RFZO.

- Svi rezultati testiranih osoba se unose u tu bazu bez obzira na to da li su pozitivni ili negativni - uverava nas Snežana Jovanović. - Mi ne znamo da li je pacijent već bio zaražen ili je radio kontrolni test. Ali, ono što mogu pouzdano da tvrdim jeste da se ove nedelje značajno povećao broj pozitivnih uzoraka u odnosu na proteklu nedelju.

SAMO DETEKTUJEMO VIRUS

- MI virus ne vidimo, već samo detektujemo njegovo prisustvo u uzorku - objašnjava direktorka Jovanović. - Ni u jednoj laboratoriji u Srbiji se ne radi sekvenciranje genoma virusa, tako da ne možemo da odredimo da li je došlo do mutacije, da li je virus postao virulentniji, da li je promenio neku karakteristiku, vezivao se za neke ćelije, a sada to radi za druge.

JAPANSKI, ITALIJANSKI, KINESKI...

DO pre mesec dana pi-si-ar testovi su se radili na odseku za virusologiju Infektivne klinike, a onda je i "Vatreno oko" pripalo ovoj službi.

- Svi misle da je uraditi pi-si-ar test jednostavno, ali nije - priznaje naša sagovornica. - U početku smo radili sa japansko-italijanskim i britanskim testovima, sada koristimo kineske. Kinezi su uradili toliko pi-si-ar testova, da nema veze ko je proizvođač. Da testovi ne valjaju, ne bi bilo toliko obolelih.