Hirurg Srđan Mijatović: O budućnosti laparoskopije i radu Urgentnog centra za vreme koronavirusa

Zbog epidemije koronavirusa, rad u ovoj ustanovi, koja zbrinjava ne samo Beograđane, već pacijente iz cele Srbije, malo je reorganizovan, ali zaposlene u Urgentnom centru COVID 19 nije sprečio da svoj posao obavljaju besprekorno.

Bez obzira na to što se proces rada odvija pod posebnim uslovima, jer je pandemija ta koja je "diktira" drugačiji način i organizaciju.

Kako se u toku epidemije zbrinjavaju pacijenti u Urgentnom centru, da li se prvo testiraju pa operišu ili ipak mora drugačije, da li se izvode sve hirurške intervencije, ali i da li je u toku vanrednog stanja smanjen broj saobraćajnih trauma, objasnio je za Telegraf specijalista opšte hirurgije dr Srđan Mijatović, načelnik Hirurgije 1 Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije i generalni sekretar Udruženja endoskopskih hirurga Srbije.

Foto: Depositphotos, Cancerus

Način rada se dosta izmenio od kako je pandemija počela.

"Generalno gledajući, Urgentni centar je centar za zbrinjavanje hitnih traumatskih stanja kako abdominalne, tako i grudne traume, koje ovde radimo. Takođe, u Centru za ortopedsku hirurgiju i mikrohirurgiju, koji se nalazi u sklopu Urgentnog centra, zbrinjava se traumatizam koštano-mišićnog sistema, dok Odeljenje neurohirurgije zbrinjava povrede glave i vrata. S obzirom na trend udruženih udruženih povreda, u poslednje vreme je sve veći broj pacijenata kojima je neophodno operativno lečenje od strane maksilofacijalnih hirurga, koji imaju veliki doprinos u potpunom ozdravljenju pacijenata", rekao je Mijatović.

"Naravno, takav multidisciplinarni pristup lečenju ne bi bio moguć bez izvanredne službe Centra za anesteziju i Odeljenja za radiologiju i dijagnostiku UC, sa kojima svakodnevno blisko sarađujemo. Kompletnu sliku o multidisciplinarnom pristupu lečenju upotpunjuje rad sa gastroenterološkom, kardiološkom i neurološkom službom u UC", dodao je.

"Potpuno smo kompletirani, možemo da uradimo i kompletnu dijagnostiku i da zbrinemo sve pacijente. Zato smo pravi Trauma centar u tom smislu. Pored ovoga navedenog, svakodnevno se u Centru za urgentnu hirurgiju UC zbrinjavaju akutna abdominalna stanja", kaže on.

Kako napominje, svi su se našli u čudnoj situaciji. Moraju potpuno drugačije da organizuju zbrinjavanje urgentnih pacijenata, jer nemaju svi pacijenti koji dođu rezultat testa na koronu, koji potvrđuje da su negativni ili pozitivni. Zato, pacijente kod kojih postoji sumnja ili ukazuju na postojanje infekcije COVID 19, na samom prijemno trijažnom odeljenju, hospitalizuju u posebno izolaciono odeljenje.

"U saradnji sa epidemiološkom službom rade im se serološki testovi, PCR testovi. U slučaju da je pacijent pozitivan, a neophodno je hirurško lečenje, operišu se u posebnim operacionim salama, koje su potpuno opremljene za zbrinjavanje takvih bolesnika", objašnjava.

Kako kaže, postoperativno lečenje se nastavlja u izolacionom odeljenju a nakon toga ih upućujem na dalje lečenje u kovid bolnice - KBC Zemun, KBC "Dr Dragiša Mišović", KBC "Zvezdara" i odnedavno u KBC "Bežanijska kosa".

"Procedura je takva da se hospitalizuje svako čije stanje zahteva akutno hirurško lečenje. Ako se utvrdi potreba da on mora odmah da se operiše, odmah i ide u operacionu salu, pa se posle toga radi dijagnostika na COVID 19. U slučaju da može da se odloži hirurško lečenje, prvo se pacijent testira. Na taj način štitimo i druge pacijente i osoblje, da ne bi došlo do interhospitalnog širenja infekcije, koju nismo imali ovde, na šta sam vrlo ponosan", kaže Mijatović.

Što se tiče toga da li je među pacijentima više onih koji su pozitivni ili negativni na koronavirus, ta slika se menja u zavisnosti od dužine i trajanja pandemije, zavisi od toga da li je pik epidemije, kada je došlo do naglog porasta novih zaraženih pacijenata u populaciji odnosno smanjenja broja obolelih od koronavirusa.

Foto: Depositphotos, 18percentgrey

Pacijenti se zbrinjavaju na drugačiji način nego ranije, a tu je i pitanje laparoskopije.

"S obzirom na postojanje virusa, a respiratorni trakt je jako podložan njegovom širenju, laparoskopske operacije se rade samo kod pacijenata za koje imamo test da je kovid negativan. U tom slučaju pristupamo laparoskopskim operacijama. Kod akutnih hirurških stanja, gde nemamo jasno definisanu sliku o pacijentu da li je pozitivan ili negativan na korona virus, ne radimo laparoskopske operacije, iz razloga jer postoji preporuka i evropskog Udruženja za laparaoskopsku hirurgiju sa kojom smo mi u stalnom kontaktu, da se laparoskopske operacije kod pacijenta koji su kovid pozitivni ne izvode", objasnio je Mijatović.

"Udruženje endoskopskih hirurga Srbije je organizovalo svoj Drugi kongres sa međunarodnim učešćem u novembru prošle godine u Beogradu, kojim sam lično predsedavao, a na kojem su bili prisutni svi hirurzi iz regiona, kao i vodeća evropska i svetska imena i laparoskopske i miniinvazivne hirurgije, kao što su prof. dr Selman Uranus, predsednik svetskog Udruženja za urgentnu laparoskopsku hirurgiju, prof. dr Giusto Pignjata, kod koga su danas eminentni laparoskopski hirurzi iz Srbije i celog sveta regiona bili na edukaciji. Takođe, aktivno učešće je uzeo i predsednik Evropskog udruženja laparoskopskih hirurga (EAES) prof. dr Andrea Pietrabisa, sa kojim smo u stalnom kontaktu i i razmenjujemo sadašnja iskustva u vreme pandemije COVID 19, u lečenju pacijenata minimalno invazivnom tehnikom zbog njege specifičnosti", dodaje.

Kako još kaže, Udruženje endoskopskih hirurga Srbije (UEHS) je u proteklih godinu dana održalo više bazičnih kurseva za laparoskopsku hirurgiju, i to uz učešće predavača koji su vodeći stručnjaci iz svih oblasti laparoskopske hirurgije i edukovalo više od 100 mladih hirurga iz Srbije, Republike Srpske, Makedonije i Crne Gore.

Postoji veliki rizik prilikom laparoskopije kod pacijenata zaraženih koronavirusom.

"Moramo da štitimo i pacijenta i sve osoblje u sali, jer da bismo ušli u laparaoskopsku operaciju moramo da kreiramo pneumoperitone a gde je veća mogućnost širenja aerosola (prenošenje virusa) nego kod drugih pacijenata. Tako je veća mogućnost infekcije i anesteziologa, instrumentarki, hirurga", rekao je Mijatović.

Mnogo je manje izvedenih laparoskopskih operacija u periodu postojanja koronavirusa, napominje.

"Ova metoda se, inače, može primeniti u abdominalnoj traumi, kod akutnih krvarenja, kod zbrinjavanja raznih performacija na parenhimatoznim organima, kod karcinoma debelog creva, akutne upale žučne kese, slepog creva i drugih stanja koja iziskuju hirurško lečenje", pojasnio je.

Mijatović se osvrnuo i na pitanje budućnosti laparoskopije i robot-hirurgije u Srbiji.

"U našoj zemlji i manje razvijenim evropskim i svetskim zemljama se o minimalno invazivnoj hirurgiji govori kao o hirurgiji budućnosti. U ekonosmki razvijenim zemljama minimalno invativna hirurgija je daleka sadašnjost uz primenu najmodernije tehnologije i tehnike, koja je neizostavna u modernom pristupu hirurgiji. Uvođenje robotskog sistema u zdravstveni sistem zemlje bi mnogo tome doprinelo, jer je Srbija uz Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Crnu Goru, jedina zemlja u regionu koja ne poseduje robotski sistem. Njegova multidisciplinarnost i mogućnost primene u abdominalnoj hirurgiji, kardiohirurgiji, urologiji, ginekologiji bi mnogo doprinela boljem, kvalitetnijem i kraćem oporavku pacijenata", ističe.

Foto: Depositphotos, AndrewLozovyi

Nikada nije isti broj dnevnih operacija u Urgentnom centru, napominje Mijatović.

"Nekada postoji veći saobraćajni traumatizam, nekada ima više akutnih abdominalnih, grudnih i neurohirurških traum, tako da ne možemo tačno definisati koji se u toku 24 sata, ali svi koji dođu u Urgentni centar, budu zbrinuti, ne samo iz Beograda, već iz Srbije, pa i regiona", kaže.

Podaci ZZS kažu da je manji broj saobraćajnih nezgoda bio u periodu između 15. marta i 6. maja, za vreme policijskog časa.

"Značajno manji broj saobraćajnih trauma je bio ali po popuštanju mera došlo je do povećanog broja saobraćajnog traumatizma, naročito u populaciji koja voze moticikle, mopede... Uglavnom je to populacija nešto starija od 18, 19 godina", objašnjava.

Rekao je ponešto i o tome kako zdravstveni sistem izdržava sve napore.

"Ja mislim da menadžment ove kuće na čelu sa Ministarstvom zdravlja izvanredno radi svoj posao, mi imamo kompletnu opremu, osoblje koje radi sa pacijentima je izuzetno stručno, sprovode se kontinuirane edukacije i što je najvažnije, mladi lekari, sestre i ostalo osoblje se na najkvalitetniji način uvodi u poslove, koji ih očekuju u budućnosti. Postoji velika motivacija svih zaposlenih od najnižeg do najvišeg kadra, i menadžmenta, da se maksimalno pomogne svim pacijentima u ovom trenutku", kaže Mijatović.

"Mislim da je jako važno sprovoditi edukaciju kadra, primenjivati multidisciplinarni pristup radu, posebno slušati savete epidemiologa, pratiti uputstva Ministarstva zdravlja i pridržavati se svih mera i izolacije i samoizolacije", zaključuje.