Iran će se osvetiti svakoj zemlji koja sprovedi sajbe napade na njegova nuklearna postrojenja, rekao je šef civilne odbrane, nakon požara u elektrani u Natanzu za koji neki iranski zvaničnici tvrde da je možda bio izazvan sajber sabotažama.
Postrojenje za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, čiji se veći deo nalazi pod zemljom, jedan je od nekoliko iranskih objekata koje nadgledaju inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), organizacije Ujedinjenih nacija za nuklearni nadzor.
Iransko najviše bezbednosno telo saopštilo je u petak da je utvrđen uzrok incidenta u nuklearnom postrojenju, ali "zbog bezbednosnih razloga", on će biti saopšten u pogodno vreme.
Iranska Organizacija za atomsku energiju prvobitno je saopštila da se incident dogodio rano u četvrtak u Natanzu, koji se nalazi u pustinji u centralnoj provinciji Išahan.
Na kansije objavljenoj fotografiji jednospratne zgrade od opeke vide se delimično spaljeni krov i zidovi. Vrata koja vise sa šarki ukazuju na to da je došlo do ekslozije u zgradi.
"Odgovaranje na ciber-napade deo je odbrambene moći zemlje. Ako se dokaže da je naša zemlja bila na meti sajber-napada, mi ćemo odgovoriti", izjavio je kasno u četvrtak šef državne civilne zaštite Golamreza Džalali na državnoj televiziji.
Članak koji je u četvrtak objavila državna novinska agencija IRNA bavio se onim što se naziva mogućnošću sabotaže od strane neprijatelja kao što su Izrael i Sjedinjene Države, mada nije prestao da ih optužuje direktno.
"Do sada je Iran pokušavao da spreči veće krize i stvaranje nepredvidivih uslova i situacija", piše IRNA. "Ali prelazak crvenih linija Islamske Republike Iran od strane neprijateljskih zemalja, posebno cionističkog režima i Sjedinjenih Država, znači da bi tu strategiju ... trebalo revidirati."
Tri iranska zvaničnika koja su razgovarala sa Rojtersom pod uslovom anonimnosti izjavila su da veruju da je požar posledica sajber napada, ali nisu predočili nikakve dokaze za to.
Jedan od zvaničnika rekao je da je napad ciljao zgradu montažne centrifuge, pomenuvši delikatne cilindrične mašine koje obogaćuju uranijum.
On je rekao da su iranski neprijatelji izvršili slične radnje u prošlosti. U 2010. godini kompjuterski virus Staknet, za koga se veruje da su ga razvili SAD i Izrael, otkriven je nakon što je upotrebljen za napad na postrojenje u Natanzu.
Lukas Olejnik, nezavisni istraživač i savetnik za kibernetičku bezbednost sa sedištem u Briselu, rekao je da incident sa Staknetom ne govori nužno mnogo o onome što se desilo u četvrtak.
"Događaji koji su se odigrali pre više od 10 godina, jedanput, ne mogu sami po sebi formirati nikakve dokaze o dešavanjima danas", rekao je u mejlu Olejnik, koji je ranije radio kao naučni savetnik za sajber ratovanja u Međunarodnom komitetu Crvenog krsta.
Dodao je da je razgovor o sajber napadu "preuranjen" i da bi prikazivanje spektra digitalne sabotaže "moglo biti prikladno objašnjenje za prirodne događaje ili nesposobnosti."
Dvojica iranskih zvaničnika rekli su da je Izrael mogao da stoji iza incidenta u Natanzu, ali nisu ponudili nikakve dokaze.
Upitan u četvrtak uveče o nedavnim incidentima prijavljenim na strateškim lokacijama u Iranu, izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je novinarima: "Jasno je da ne možemo ulaziti u to".
IAEA je saopštila da u petak na lokaciji požara nije bilo nuklearnog materijala i da tada tamo nije bio prisutan nijedan njen inspektor.
"Agencija je bila u kontaktu s relevantnim iranskim vlastima kako bi potvrdila da neće biti uticaja na njene aktivnosti verifikacije zaštitnih mera, za koje se očekuje da će se nastaviti kao pre", navodi se u saopćenju IAEA-e i dodaje da im je Iran rekao da uzrok požara još nije poznat.
Natanz je centralno mesto iranskog programa obogaćivanja, za koji Teheran kaže da je samo u miroljubive svrhe.
Zapadne obaveštajne agencije i IAEA veruju da Iran ima koordinirani, tajni program nuklearnog naoružavanja koji je zaustavljen 2003. godine.
Teheran negira da je ikada tragao za nuklearnim oružjem.
Iran je suzbio svoj nuklearni rad u zamenu za uklanjanje većine globalnih sankcija prema sporazumu postignutom sa šest svetskih sila iz 2015. godine, ali je umanjio poštovanje ograničenja sporazuma od kada su se Sjedinjene Države povukle 2018. godine.