AMERIKA USRED EVROPE Šta sve možeš u EU kad imaš TRAMPA?!
Prognoze za prvi krug predsedničkih izbora u Poljskoj pokazale su se tačnim, niko nije dobio dovoljno za pobedu, u drugi krug ušla su dva kandidata, dosadašnji predsednik Andžej Duda (41,8 odsto glasova) i liberalni kandidat Rafal Trzaskovski (30,4 odsto). Ipak, neočekivano mnogo pažnje dobile su njihove kampanje i sa neobičnim nestrpljenjem - od Vašingtona preko Brisela do Moskve - iščekuje se konačni rezultat.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Varšava, nekada percipirana uglavnom kao mesto odakle dolazi jeftina radna snaga, značajno je promenila pozicije. Postala je mesto odakle stižu lekcije Briselu, što o suverenitetu država članica, kada se oštro protivila mešanju u unutrašnje odluke, što o ekonomskoj krizi (jedina evropska država koja je izbegla recesiju), što o migrantskoj krizi, kada je odbila da prihvati briselska rešenja o kvotama. Najzad, našla je saveznika u Viktoru Orbanu, mađarskom premijeru, kao i u Češkoj i Slovačkoj. A kada je Velika Britanija rešila da napusti EU, pokazalo se i da je ona postala važnija za Brisel, nego Brisel za nju.
Takva Poljska sada bira predsednika i to postaje jedno od važnijih evropskih pitanja. Konačnu reč birači će reći u drugoj nedelji jula, tada će se znati kuda će se Varšava dalje kretati, a i kakvi će se odnosi uspostaviti i unutar EU.
Upravo tako izgledaju i programi koje dva kandidata iznose pred građane. Dosadašnji predsednik Duda zapravo zastupa program vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS) koju vodi najmoćniji čovek zemlje Jaroslav Kačinjski. To je konzervativna partija koja se preporučuje kao čuvar tradicije, hrišćanskih i porodičnih vrednosti, a Duda je u svom petogodišnjem mandatu uspeo da na to doda i ekonomske uspehe i da ponudi socijalne reforme koje su donele povećanje minimalne zarade, smanjenje starosne granice za odlazak u penziju, veća davanja za socijalnu pomoć. U kampanji je naglasio i da mu je cilj da se dostigne standard kakav imaju zapadne članice.
Protivkandidat Trzaskovski iza sebe ima Građansku platformu, liberalnu, proevropsku partiju i obećava da će obnoviti pokidane veze sa Briselom i zaustaviti „reformu“ pravosuđa, koja je iskorišćena da se mnoge nepodobne sudije penzionišu i da njihova mesta popune oni koji odgovaraju vlasti. Oko toga je bilo mnogo rasprava i borbe, iz EU je stiglo dosta opomena i upozorenja o kršenju nezavisnosti sudstva, ali je PiS istrajao u nameri da kontroliše sudsku vlast.
Trzaskovski je pre dve godine postao gradonačelnik Varšave i tu je pokazao šta želi da donese građanima, što je bio i okidač za sukob sa PiS. Predložio je i uvođenje seksualnog obrazovanja u skladu sa preporukama SZO, što je u protivničkom taboru oštro napadnuto kao „seksualizacija dece“. A potom se založio i za prava LGBT populacije, što je tek uzbunilo duhove. Tim pre što Duda misli da je „zapadno korišćenje LGBT ideologije slično jarmu komunizma i da predstavlja opasnost za poljski način života“.
Spominjanje komunizma, uz optužbu da nije dobar katolik i da iza njega stoji strani lobi, kako Duda predstavlja Trzaskovskog, pogađa najosetljivije tačke poljskih glasača. Poljska katolička crkva već je ozbiljno uzdrmana posle prošlogodišnjeg dokumentarnog filma Tomaša Sekjelskog Ne pričaj nikom o pedofiliji u crkvi. Izvinjenje žrtvama stiglo je sa samog vrha, od poglavara, nadbiskupa Vojćeha Polaka, Ipak, za mnoge vernike bio je to još jedan javni napad na crkvu.
Ne biti dobar katolik u izbornoj kampanji znači ne štititi jednu od značajnijih vrednosti društva, koja pritom upravo prolazi kroz težak period suočavanja sa seksualnim zlostavljanjem dece, napada i preispitivanja. To je veoma teška optužba, naročito kada joj se dodaju komunizam i stranci, u Poljskoj koja vuče traume iz odnosa sa dva snažna suseda, Nemačkom i Rusijom.
Pritisnuta između Moskve - za koju je vežu tako duboke frustracije da je tema lustracije onih koji su sarađivali sa državnom bezbednošću u doba komunizma još uvek aktuelna (Kačinjski je više puta preteći zahtevao da se sami prijave) - i Brisela, u kome glavnu reč ima Berlin, poljska aktuelna vlast se odlučila da izabere Vašington. Duda je upravo pred izbore posetio Donalda Trampa i tako postao prvi strani zvaničnik koji je došao po izbijanju epidemije virusa korona. Uz to je dobio i potvrdu prethodnih obećanja da će američke snage koje se budu povlačile iz Nemačke biti raspoređene na poljskoj teritoriji. To su formalno pripadnici NATO-a, zbog čega su već stigla upozorenja iz Nemačke i drugih članica, a nezadovoljna je i Moskva. Tramp na sve to nije odgovorio, ali je pružio punu podršku Dudi i poželeo mu pobedu na izborima. Nije propustio da primeti da dve zemlje dele „iste kulturne vrednosti“, u čemu je poljska opozicija pročitala podršku za odnos prema LGBT populaciji.
Trzaskovski nudi drugu opciju, da se zemlja vrati tamo gde pripada i tamo gde je, kako smatra, sigurnija, u EU, čije bi vrednosti trebalo da prihvati sa jednakim entuzijazmom sa kojim je prihvatila i fondove iz kojih je povukla 110 milijardi evra, koje je PiS iskoristila, između ostalog, i da realizuje svoju socijalnu politiku.
Za PiS ta opcija je manje izvesna i od Polegzita, kako se naziva pravac u kom se sada kreće zemlja. Duda je predstavnik onih snaga koje bi želele evropsku ekonomsku integraciju bez mešanja u unutrašnje stvari, pri čemu se pre svega misli na zajedničke evropske vrednosti koje su tema spora, posebno posle sporne reforme pravosuđa.
Pobedi li opet Duda, poljskom teritorijom uskoro će se šetati američka vojska. Biće to potez koji će možda glasačima doneti osećaj sigurnosti, ali će promeniti evropske odnose i doneti nemir i Briselu i Moskvi.