EKSKLUZIVNO! NOVI ŠEF VOJNE KANCELARIJE NATO U SRBIJI: NATO ceni srpskog vojnika! Ne smeta nam saradnja Srbije i Rusije

Za mene je velika privilegija što sam postavljen na ovu značajnu poziciju u tako važnoj zemlji. NATO visoko vrednuje svoj odnos sa Srbijom, kao bliskim partnerom, koji igra veoma važnu ulogu u održavanju mira i stabilnosti u regionu. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg i predsednik Aleksandar Vučić redovno se konsultuju i veoma dobro slažu. To doprinosi unapređenju političkog dijaloga i jačanju praktične saradnje u partnerstvu NATO i Srbije. Imam duboko poštovanje prema vašoj zemlji.

Ovim rečima general Tomazo Vitale, novi šef vojne kancelarije NATO u Beogradu, započinje ekskluzivni intervjuu za Kurir u kojem, pored ostalog, govori i o Kosovu, bombardovanju Srbije 1999, ali i o učenju srpskog jezika... Ovo je, inače, njegov prvi intervju za novine nakon stupanja na dužnost u Beogradu.

Verujem da ste videli istraživanja o veoma maloj podršci NATO u Srbiji - 89 odsto građana je protiv ulaska u Alijansu. Kako gledate na to i kako mislite da građanima Srbije približite priču o NATO?

- Razlog zašto sam ja ovde i zašto je NATO vojna kancelarija za vezu otvorena u Beogradu 2006. jeste da bismo doprineli bezbednosnim potrebama Srbije. Na zahtev Srbije, zajedno sprovodimo raznovrsne aktivnosti koje su osmišljene kako bi se unapredili odbrambeni i bezbednosni kapaciteti Srbije, njene strukture i institucije, a sve u okviru programa Partnerstvo za mir sa NATO, kom je Srbija pristupila 2006. godine. Veoma poštujemo javno mnjenje u Srbiji, i njihova opažanja i stavovi su ključni faktor koji svakodnevno razmatramo. U tom pogledu, bitno je da uzmemo u obzir stvarni opseg naše saradnje sa Srbijom danas, ali i činjenicu da je NATO i dalje kontroverzna tema u Srbiji. Srbija je cenjen, poštovan i važan partner. To je poruka koju želimo da pošaljemo običnim građanima.

Jeste li zadovoljni saradnjom sa Srbijom?

- Za nas, Srbija danas je moderna zemlja i faktor stabilnosti na zapadnom Balkanu. Činjenica je to da je naša saradnja pouzdana, obostrano korisna i odvija se u više domena. Na primer, NATO i Srbija rade zajedno kako bi bili spremniji za civilne vanredne situacije poput poplava i šumskih požara. Pomažemo Srbiji u reformi bezbednosnih snaga i institucija. NATO obučava srpske vojnike za međunarodne mirovne misije; a tokom prethodnih 20 godina uložili smo milione evra kroz različite projekte, među kojima su i sredstva namenjena za pomoć da se uništi više od 230 tona viškova opasne municije. Srbija takođe doprinosi NATO tako što pomaže drugim zemljama, na primer, na obuci iračkih vojnih lekara. Na bilateralnom nivou Srbija sprovodi mnogo aktivnosti sa 30 zemalja NATO, od kojih su neke i članice EU. Ove zemlje doniraju i ulažu mnogo sredstava u Srbiju, kroz NATO poverilačke fondove ili fondove EU, ili na isključivo bilateralnoj osnovi. To su stvari o kojima bismo voleli da se više zna, o kojima bismo voleli da se više priča.

Da li mislite da ljudi ovde ne znaju šta sve predstavlja NATO?

- Nije svima poznato da je NATO savez 30 demokratskih zemalja. NATO je Italija, moja domovina, jedna od 12 osnivača Alijanse, NATO je takođe Kanada. NATO je Norveška, odakle dolazi naš generalni sekretar Jens Stoltenberg. NATO je i Grčka, gde većina Srba ide sa porodicom na letovanje. NATO su Mađarska, Nemačka i mnoge druge zemlje.

Da li Alijansi smeta vojna neutralnost Srbije?

- Ne. Naša poruka je jasna: NATO u potpunosti poštuje Srbiju i njenu politiku vojne neutralnosti. Srbija je naš sused, važan i cenjen partner NATO. NATO poštuje pravo svake suverene države da odlučuje o sopstvenoj budućnosti i bezbednosnim aranžmanima, bez mešanja i veta trećih strana. Zato NATO poštuje pravo Srbije da bira sopstveni put bez ičijeg uplitanja. Ovo je fundamentalno načelo NATO. U međuvremenu ćemo težiti ka razvoju i jačanju naše saradnje. Možemo imati jake odnose sa partnerima, poput Austrije i Finske, iako one nisu članice. U potpunosti poštujemo njihovu odluku da se ne pridruže NATO, isto kao što poštujemo odluke drugih da se pridruže. Na kraju, bogata i ekonomski jaka Srbija je preduslov za mir u stabilnost u regionu. Drago nam je što vidimo Srbiju na putanji progresivnog ekonomskog rasta.

Iskustvo pokazuje da su put u EU i članstvo u NATO najčešće povezani. Da li bi Srbija mogla, u tom smislu, da bude uslovljena?

- Uprkos činjenici da je 11 od 13 zemalja koje su se pridružile EU od 2004. takođe u NATO, članstvo u Alijansi nije uslov za pridruživanje Evropskoj uniji i obratno. Srbija želi da se učlani samo u EU i za nas je to u redu. Za članstvo u EU ne postoji nikakvo uslovljavanje NATO.

Naša država, osim sa Alijansom, ima vojne vežbe i sa Rusijom, na šta se često nije blagonaklono gledalo. Da li vam smeta naša dobra saradnja sa Rusijom?

- Želim da naglasim da za nas ne postoji suprotnost između dobrih odnosa sa NATO i dobrih odnosa s Rusijom. Mi ne namećemo ništa našim partnerima. Drugi to možda rade, ali ne i mi. Želim još jednom da naglasim da vojna neutralnost nije u suprotnosti sa saradnjom sa NATO. Na Srbiji je da odluči kako i u kojoj meri želi da sarađuje sa Rusijom. Ono što je najvažnije jeste da se Srbiji ništa ne nameće. Ovo je možda i najvažnija poruka: želimo da zemlje u regionu mogu samostalno da donose političke odluke, u kom god pravcu da izaberu, i zadrže potpuni politički integritet, bez ikakvog spoljnog uplitanja.

Šta mislite o Vojsci Srbije, njenoj opremljenosti i srpskom vojniku?

- Srbija je domovina ponosne nacije sa visokocenjenim oficirima. Vaše oružane snage su na veoma dobrom glasu širom sveta. Svojim napornim radom i posvećenošću, uz svoje jako vođstvo, Srbija daje primer u promovisanju mira i stabilnosti na zapadnom Balkanu. Meni je kao oficiru, kao generalu, važno da mogu da se oslonim na svoje vojnike. Vojnici koje predvodim moraju da me razumeju, kao i ja njih, bez obzira na to odakle su. To me dovodi do jedne veoma bitne reči: interoperabilnost. Ova reč je ključ za uspešne multinacionalne mirovne misije. NATO pomaže razvoju interoperabilnosti u Vojsci Srbije.

Kakvi su srpski vojnici u mirovnim misijama?

- Hrabri srpski oficiri koji učestvuju u mirovnim misijama širom sveta kreiraju pozitivnu sliku Srbije. Srpski oficiri su primer toga kako je posvećenošću i profesionalnošću Srbija postala cenjen partner u pružanju doprinosa međunarodnom miru i stabilnosti. Smatram ovo obostranim uspehom, pošto je NATO taj koji kroz aktivnosti za izgradnju kapaciteta omogućava Srbiji da dostigne potreban nivo interoperabilnosti za učešće u mirovnim misijama pod okriljem UN i EU širom sveta - u Centralnoafričkoj Republici, Libanu i drugde. Neke od mojih kolega iz NATO koji su imali to zadovoljstvo da služe rame uz rame sa vašim oficirima na ovim misijama imaju samo reči hvale o njima. I ja takođe veoma cenim doprinos Srbije mirovnim operacijama pod okriljem EU i UN.

Nekoliko godina ste proveli na Kosovu. Kako vidite položaj Srba na KiM? Koliko je Kosovo bezbednosni rizik u regionu?

- Kfor, misija NATO, bila je moja prva operativna misija. Ovo mi priziva brojna sećanja. Tad sam bio mlađi. Proveo sam oko godinu dana na Kosovu, u selu Goraždevac. I dalje se sećam načelnika, zvao se Božidar Krstić. On je mnogo dobar čovek i voleo bih da se opet nekad sretnemo. Naučio sam mnogo toga na Kosovu: posvedočio sam mukama i patnji lokalnog stanovništva, ali sam istovremeno otkrio neverovatno i izuzetno dostojanstvo građana tokom tako teškog vremena. Uvek ću pamtiti to kad su moji vojnici obnovili ceo glavni trg u selu i mnogi Srbi u Goraždevcu došli kod mene, tražeći da trg nazovem Pjaca Italija (Trg Italija). A kad smo obnovili lokalnu pekaru i organizovali pekarski kurs za mlade, i dalje se sećam tog iskustva i osećanja koja su potekla iz takvog zajedničkog poduhvata. Delimo prošlost, ali imamo i mogućnost da delimo bolju budućnost. I to je ono što NATO i Srbija rade kroz ovo partnerstvo - gledamo napred ka svetlijoj zajedničkoj budućnosti. Želim da iskoristim ovu priliku da uverim srpsku javnost da NATO, kroz misiju Kfora, ostaje posvećen i nastavlja da izvršava svoju ulogu širom Kosova.

Kako danas gledate na NATO bombardovanje Srbije 1999? Da li je trebalo uložiti napore da se ono izbegne? Osim ogromne materijalne štete, stradalo je dosta civila tokom napada...

- Razumemo da su sećanja na vazdušnu kampanju iz 1999. i dalje mnogima bolna, posebno onima koji su izgubili svoje najbliže. Generalni sekretar NATO je izjavio saučešće porodicama i svima koji su izgubili voljene osobe na obe strane. Ne treba da zaboravimo prošlost, ali možemo zajedno da gledamo unapred. To je ono što NATO i Srbija rade kroz ovo partnerstvo, gledamo ka boljoj budućnosti.

Koliko ste uspeli da upoznate Beograd otkad ste ovde?

- Ovo je grad u kom je lako osećati se dobro. Kad sam pre pet meseci došao ovde, naišao sam na veoma topao doček, što zaista cenim. Bilo mi je lako da Beograd doživim kao drugu kuću, pošto su ljudi ovde veoma druželjubivi i ljubazni. Činjenica da kafići služe italijanski espreso baš onako kako ga Italijani vole takođe pomaže. Kao Italijan, oduševio sam se koliko srpski narod voli Italiju i Italijane.

ISKRENO PRIZNANJE

Srpski nije lak za učenje

Da li učite srpski jezik? Kako vam ide?

- Srpski je fascinantan jezik, ali moram priznati da nije lak za učenje. Znam osnove svakodnevne komunikacije i da udelim pokoji kompliment. Daću sve od sebe da unapredim svoje znanje srpskog jezika. Prilikom prvog susreta sa ministrima Vulinom i Dačićem, nakon što sam ih pozdravio na srpskom i oni su mi odgovorili na istom jeziku, shvatio sam koliko je vaš jezik složen. Bez obzira na to, nastaviću da dajem sve od sebe i, ko zna, možda jednom iznenadim samog sebe. Zasad mogu da kažem da se trudim i da stvari idu „dobrissimo“.

SOLIDARNOST TOKOM KORONE

Dirnula me je srpska pomoć Italiji

Ovde vas je zatekla i pandemija koronavirusa...

- S obzirom na to da sam od početka pandemije u Beogradu, želim da kažem jednu stvar koja mi je bliska srcu: darežljivost i solidarnost koju je vaša zemlja pokazala kada ste poslali medicinsku opremu u Italiju duboko me je dirnula. Italijani će zauvek pamtiti i nositi u srcu ono što ste uradili za nas. Hvala vam.

Kurir.rs/ Boban Karović Foto: Kurir