"Nagrada koja će doći od Evropske unije (EU) je najveći motiv i za Srbiju i za Kosovo da učestvuju u dijalogu", ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nikola Burazer, programski direktor nevladinog Centra savremene politike.
Povodom poslednje izjave predsednika Srbije o odnosu i očekivanjima od evropskog i američkog posredovanja u pregovorima, Burazer je za rubriku Zašto RSE rekao da EU ipak ostaje najvažniji akter u procesu normalizacije odnosa Srbije i Kosova.
Aleksandar Vučić je 22. juna izjavio da Beograd "poštuje napore koje je izaslanik predsednika SAD Ričard Grenel (Richard Grenell) uložio u rešavanje ekonomskih problema" između Srbije i Kosova, ali da "nema nikakve sumnje da je Beograd u potpunosti posvećen dijalogu pod pokroviteljstvom EU".
On je tokom posete specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka Beogradu naveo da je "dobar deo problema o kojima se razgovara sa Prištinom vezan za evropsku budućnost Srbije".
"Kada govorimo o ulozi EU i SAD u rešavanju problema Kosova, EU ima više da ponudi i Srbiji i Kosovu kad je u pitanju neka vrsta ohrabrenja da se postigne sporazum. I Srbija i Kosovo su neke od ključnih koraka na putu ka EU pravili nakon što su potpisali određene krupne sporazume u dijalogu", kaže Nikola Burazer.
Burazer navodi da je veza između dijaloga i evropskih integracija za Srbiju formalizovana u Poglavlju 35 u pregovorima o članstvu koje se odnosi na normalizaciju odnosa sa Kosovom, te da se u tom smislu, uprkos uključivanju SAD, nije mnogo toga promenilo.
"I dalje je neka vrsta nagrade koja dolazi od EU jedino što može biti dovoljan argument za Srbiju i Kosovo da pristanu na neki sporazum koji bi kod kuće bio dosta nepopularan", navodi Burazer.
Briselski dijalog Srbije i Kosova suspendovan je u novembru 2018. nakon što je Vlada Ramuša Haradinaja uvela takse od 100 odsto na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Taksa je naknadno ukinuta, kao i mere reciprociteta koje je uvela vlada Aljbina (Albin) Kurtija.
Krajem 2019, u proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova uključile su se SAD, kada je predsednik Donald Trump imenovao Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika američke administracije za dijalog.
Obe strane pozdravile su njegovo imenovanje, a Grenelovo posredovanje rezultiralo je postizanjem tri dogovora između Prištine i Beograda - o avio liniji između dva grada, te o železnicama i autoputevima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je tada predsedniku SAD i specijalnom izaslaniku Grenelu što su "pokazali veliki interes za region Zapadnog Balkana". Vučić je u februaru nakon potpisivanja sporazuma o autoputu i železnici rekao da je "srećan što vidi progres", i da se nada da će inicijativa američke administracije "obezbediti bolju budućnost, stabilizaciju regiona i osigurati mir".
Okretanje Evropskoj uniji
Nekoliko meseci kasnije, kada je novoimenovani izaslanik EU Miroslav Lajčak posetio Prištinu i Beograd u pripremama za nastavak dijaloga pod evropskim pokroviteljstvom, Vučić je svojom porukom nade usmerio ka Briselu, gde je i boravio 26. juna.
"SAD jesu imale dosta važnu ulogu nakon što je dijalog suštinski prekinut da se neki sastanci održe. Ali, čini se da je ceo angažman SAD bio na drugom koloseku u odnosu na dijalog koji se vodio i vodiće se pod pokroviteljstvom EU. Grenel je pre svega insistirao na ekonomskim temama, koje su svakako dobrodošle kada se govori o normalizaciji odnosa dva društva, ali to opet nisu teme koje su od ključnog značaja za rešavanje onih najkrupnijih, najozbiljnijih problema", navodi Nikola Burazer.
Sam Lajčak izjavio je za RSE, nakon što je 1. aprila stupio na dužnost, da je njegov zadatak da osigura da Kosovo i Srbija jednom zauvek reše sva nerešena pitanja, odnosno da dijalog rezultira sveobuhvatnim sporazumom između dve strane. On je dodao da "postoji samo jedan dijalog kojim posreduje Evropska unija", ali da će nastaviti usko da sarađuje sa američkim kolegama, jer "SAD i EU dele zajedničku agendu za region".
Iz Evropske unije potvrđeno je da će dijalog u Briselu biti nastavljen ovog meseca (jul).
"Postoji zainteresovanost u EU da se taj proces pogura. Nisam siguran koliko će uspeti da rezultira nekim ozbiljnijim sporazumima u narednih nekoliko meseci i sumnjam da do kraja godine možemo očekivati sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji. Previše je otvorenih pitanja i sporazuma koji još nisu implementirani i previše je tema ostalo da se o njima razgovara pre nego što bi jedan takav sporazum mogao biti potpisan", kaže Burazer.
Više od sedam godina prošlo je od kako je potpisan (19. aprila 2013.) takozvani "Briselski sporazum", dokument u 15 tačaka proistekao iz dijaloga predstavnika Srbije i Kosova u Briselu, čiji je krajnji cilj da uredi odnose i približi Srbiju i Kosovo Evropskoj uniji. Jedan je od preko 20 sporazuma i dogovora koji su od tada postignuti, ali se tek za nekoliko može se reći da su i primenjeni.
Promena pregovarača
U planove EU na obnovi dijaloga više nije uključen predsednik Kosova Hašim Tači (Hashim Thaci), koji je u protekloj dekadi vodio pregovore sa Srbijom.
To su za RSE potvrdili zvaničnici EU nakon što je Specijalizovano tužilaštvo u Hagu 24. juna podnelo na ispitivanje optužnicu za ratne zločine protiv kosovskog predsednika, nekadašnjeg predsednika Skupštine Kadrija Veseljija (Veseli) i drugih lica.
Vest o optužnici otkazala je i sastanak Srbije i Kosova koji je 27. juna, na incijativu izaslanika predsednika SAD Ričarda Grenela, trebalo da bude održan u Beloj kući.
Sam Tači najavio je u obraćanju javnosti 29. juna da će, ukoliko navodi iz optužnice budu potvrđeni, podneti ostavku. Predsednik Srbije je u reakciji na optužnicu protiv Tačija izjavio da je za Srbiju "najvažnije da bude uzdržana".
Facebook Forum