Nemačka od danas za kormilom EU, a ono što je bilo prioritet sada nije ni na vidiku

Iako je Zapadni Balkan bio planiran kao jedan od fokusa nemačkog predsedavanja EU u drugoj polovini 2020. godine, kriza izazvana koronavirusom promenila je sve planove.

U narednih šest meseci EU baviće se prvenstveno svojim oporavkom, Bregzitom, a iz Berlina poručuju da je veliko interesovanje i za nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

Nemačka, koja preuzima šestomesečno "kormilo" EU, kao vrhunski prioritet svog predsedavanja vidi nastavak borbe protiv pandemije i njenih posledica.

Drugi fokus Berlina su i razgovori o Bregiztu koji bi trebalo da se okončaju dogovorom do kraja godine, a proširenje, pre COVID19 krize najavljivano kao "jedan od prioriteta", nije se našlo ni pod "tačkom tri" u koju zvanični Berlin ubraja dogovor o migracijama, klimatski zakon i Konfrenciju o budućnosti Evrope.

Nemačka se u Briselu, kao i u regionu, vidi kao zemlja članica koja ima najviše uticaja kada je reč o politici proširenja i odnosima sa Zapadnim Balkanom.

U najvećem broju slučajeva politika proširenja EU oblikovana je stavom upravo Berlina, a zatim i drugih zemalja članica, pa tek onda zvaničnom politikom Brisela.

Tokom priprema za predsedavanje Savetom EU u drugoj polovini 2020. godine iz Berlina su stizale najave da će se nemački fokus zadržati na Zapadnom Balkanu i proširenju kao što je to bio slučaj sa prethodnim predsedavanjima Bugarske, Austrije, Finske i Hrvatske.

Visoki nemački zvaničnik u Briselu navodi da je izbijanjem korona krize došlo do uspostavljanja "novih prioriteta", a samo predsedavanje je neformalno dobilo ime "korona predsedavanje".

Čak je i nemački ambasador u EU tokom prve polovine 2020. godine upozorio Berlin da fokus njihovog predsedavanja mora da bude na "spašavanju jedinstva EU", a da sve ostalo mora da ide u "drugi plan".

Visoki nemački zvaničnik je prilikom predstavljanja agende predsedavanja do kraja godine proširenje i Zapadni Balkan pomenuo tek na insitiranje medija.

"Uradićemo najbolje što možemo da napredujemo sa proširenjem i organizujemo Međvladine konferencije tokom šest meseci nemačkog predsedavanja", navodi nemački zvaničnik.

On nije mogao da "obeća" da će do kraja godine uspeti da se organizuju ni prve zvanične konfrencije sa Severnom Makedonijm i Albanijom koje još čekaju na potvrdu pregovaračkog okvira.

Srbija, koja po prvi put, tokom hrvastkog predsedavanja, nije otvorila niti jedno pregovaračko poglavlje, moraće da sačeka izvešataj o napretku koji je Evropska komisija najavila na jesen.

U odnosu na to kada izvešataj koji već kasni zbog kororona krize bude objavljen i procene zemlja članica o učinjenom od strane Srbije u posednjih godinu dana, Nemačka će moći da planira organizovanje Međuvladine konfrencije sa Srbijom i otvaranje novih poglavlja.

U ovom trenutku Srbija ima spremnih 5 poglavlja, a nemački zvaničnici u Briselu podvlače da će novi koraci odnosno nova poglavlja biti "povezana sa napretkom reformski procesima".

Tačka gde se vidi značajnije nemačko zalaganje jeste nastavak dijaloga Beograda i Prištine. "Ideja je da se stvari pokrenu. To je važmo i mora brzo da se dogodi kako bi se sačuvala stabilnost na Zapadnom Balkanu i napredovalo u pristupnim pregovorima", navodi visoki nemački zvaničnik u EU.

On napominje da je posle pokušaja bivše šefice EU diplomatije Federike Moferini da izdejstvuje dogovor i koja u tome, kako kaže, "nije stigla daleko", postoji francusko - nemačka inicijativa.

"Imamo i novog pregovarača Miroslava Lajčka i očekujemo da vidimo ambicijozniju EU u pokušaju da dođe do dogovora između Srbije i Kosova", navodi visoki nemački zvaničnik.

Iako se po mnogim pitanjima mimoilaze, Pariz i Berlin su složi u stavu da je "kosovsko pitanje evropsko pitanje" i da ne žele da o tome odlučuju drugi uključujući i "partnerske" SAD.

Ministar spoljnih poslova Nemačke Heiko Mas je pored "solidarnosti" naveo i "suverenitet" kao jedan od fokusa nemačke politike tokom predsedavanja Savetom EU.

U Berlinu to objašanjavju kao nameru da EU "uzme svoje interese u svoje ruke" kada je reč o odnosima sa SAD i Kinom, a to se u određenoj meri odnosi i na dešavanja na Zapadnom Balkanu.