Da li je Narodno pozorište dva puta primljeno u istu organizaciju?
Nedavno je iz nacionalnog teatra Beograd stiglo obaveštenje u kojem se kaže da je „Narodno pozorište u Beogradu postalo punopravni član Evropske pozorišne konvencije (European Theatre Convention - ETC), međunarodne organizacije koja okuplja značajna evropska pozorišta u cilju međunarodnog povezivanja i obogaćivanja umetničkog rada”.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Dalje se, pak, navodi da je Narodno pozorište učestvovalo na pozorišnoj konferenciji koju je organizovala Evropska pozorišna konvencija od 10. do 12. juna 2020. godine u Gracu, da je konferencija (tema ”Povezivanje razdvojenih - ponovno otvaranje evropskih pozorišta”) održana onlajn, a da je posle izlaganja upravnice Ivane Vujić na generalnoj skupštini ETC-a, kada je govorila o Narodnom pozorištu i budućim planovima, Generalna skupština izglasala prijem Narodnog pozorišta u članstvo u ovoj organizaciji, te ukazuje na renomiranost i značaj te asocijacije…
I sve bi bilo dobro - jer lepih vesti nema previše - da nije zbunjujuće.
Naime, već jednom smo pre nekoliko godina dobili vest da je Narodno pozorište primljeno u ETC.
Pisale su o tome, između ostalih, i “Pozorišne novine” oktobra 2016. godine, a u tom tekstu se, između ostalog, kaže:
„Po oceni sarajevskog lista ’Oslobođenje’, naši ’Rodoljupci’ su najbolja predstava na 56. MESS-u, a Narodno pozorište je postalo član Evropske teatarske konvencije, jedinstvene mreže evropskih pozorišta koju čini više od 40 članica iz 20 zemalja, 8.000 ljubitelja teatra, više od 11.000 zaposlenih u tim pozorištima, na hiljade umetnika i 16.000 predstava i događaja svake godine“.
Na pitanje da li je tada Naradno pozorište primljeno u ETC, Želko Hubač, tadašnji direktor Drame, kaže:
- Jeste, Dubravka Vrgoč, tadašnja predsednica ETC, potpisala je dokument. Taj dokument o prijemu u ETC je stajao na oglasnoj tabli Narodnog pozorišta više od tri godine i neko ga je pre izvesnog vremena skinuo, ali postoji u arhivi. Međutim, i prethodna i aktuelna uprava nisu htele da plate članarinu - navodi Hubač.
Sve skupa je, blago rečeno, zbunjujuće i sluđujuće; da li je Narodno pozorište Beograd ponovo primljeno u organizaciju u kojoj je već ili je samo platilo članarinu ili opet nije platilo nego…,i/ili ko će ga znati... Dobro, u pozorištu je, kažu, sve moguće, ali u čemu je poenta da se ne plaća članarina u renomiranoj svetskoj organizaciji u kojoj si, onda se zabašuri da si član da bi potom, ponosno, ponovo bio član iste te organizacije. I o čemu (sve) to govori? Nažalost, i o nama kod kojih to, i mnogo toga još, prolazi, žargonski rečeno, “ko nož kroz puter”.