Izaslanik EU Miroslav Lajčak juče je trebalo da počne svoju misiju obnavljanja dijaloga posetom Prištini, ali je ona trenutno odložena, zasad iz nepoznatih razloga i do kada.

Francuski predsednik Emanuel Makron namerava, kako je najavljeno, da pozove lidere Beograda i Prištine u Pariz odmah nakon što se stvore politički uslovi i ublaže antipandemijske mere.

Vest je potvrdila francuska ambasadorka u Prištini Mari Kristin-Butel uz objašnjenje da Francuska ima partnera, Nemačku, i "da pod vođstvom Evropske unije mora biti postignut sveobuhvatan, konačan i pravno obavezujući sporazum, čiji sadržaj moraju da utvrde obe zemlje".

Šta stoji iza ovih inicijativa iz Vašingtona, Brisela i Pariza, a time i Berlina o resetovanju dijaloga?

Najpre, svakako i želja da se pokaže da bez njih nema rešenja kosovskog problema, a time i da ne odustaju od uticaja na zbivanja na Balkanu.

Po inicijativama koje sustižu jedna drugu gotovo da bi se mogao steći utisak da je u ovom momentu nastavak dijaloga bitniji Parizu, Berlinu, Briselu ili Vašingtonu, nego Beogradu i Prištini.

To što zasad, bar po onome što se moglo čuti, niko ne nudi i rešenje, koje bi dijalog izvelo iz ćorsokaka, manje je, čini se, bitno od demonstracije uticaja ovih svetskih centara.

Osim ako nije reč o nekoj vrsti udruženog pritiska iz Evropske unije na Beograd, u čemu Sjedinjene Države ne učestvuju iz svojih razloga i Trampove politike prema Evropi.

A Moskva?

U ponedeljak je saopšteno da je predsednik Srbije razgovarao sa šefom ruske države, o mnogim pitanjima, a ponajviše o pitanju Kosova i Metohije, posebno, kako je saopšteno, o onome što se u vezi sa tim pitanjem događa na međunarodnoj političkoj sceni.

Vučić se još jednom zahvalio Putinu na aktivnoj podršci Rusije državnim i nacionalnim interesima Srbije, na principima međunarodnog prava i pravde.

Kako je navedeno, Putin je rekao da će o tome nasamo da razgovara sa predsednikom Vučićem sledeće nedelje u Moskvi, te naglasio da će Rusija da podrži Srbiju kada je reč o Kosovu i Metohiji i da je jasno da nijedna odluka ne može da bude doneta bez Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Ali, svakako i na prvom mestu ne - bez Srbije.

Predsednik Vučić je ovih dana poručio da će Srbija uvek imati snage da kaže "ne" onome što je protivno njenim nacionalnim i državnim interesima.

Međusobno priznanje nije na agendi: "Nema bele zastave", rekao je za Rojters.

A samo pre par dana rekao je i da postoji značajno neslaganje unutar, do skora monolitne, zapadne alijanse po pitanju KiM, ali ne suštinske prirode po rešenje, već u tome ko će da vodi igru.

To je, kaže, veoma teška pozicija za Srbiju i zato očekuje dalje pritiske.

I možda je to ono što se upravo događa.

Grenel će u fokus staviti ekonomiju, prihvatiti ponudu SAD

Direktor Centra za evroatlantske studije Jelena Milić smatra da će specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Ričard Grenel na sastanku koji je najavio sa predstavnicima Beograda i Prištine u Beloj kući, u fokus razgovora staviti ekonomske integracije, a ako postoji nešto što Sad nude, to treba prihvatiti.

"Ne bih želela da spekulišem koje će tačno teme biti na stolu 27. juna na sastanku, ali ponovila bih da je Grenel dao akcenat na ekonomiju", kazala je Milić i i skreće pažnju da Srbija "ukoliko postoji nešto što SAD nude brže od prilično neodređenog - budućnosti članstva Evropskoj uniji, to treba prihvatiti zarad nastavka stabilizacije i unapređenja ekonomskih prilika".

Kako je kazala, Srbiji je u interesu bilo kakvo rešenje koje će doprineti i ekonomskom oporavku Kosova i ostatku Srbije.

"Ne znam koja je tačna razlika u tome što nude SAD, s jedne strane i EU, s druge, ali podsećam da Vašington uvek stoji iza onoga što podržava i to mora da se ima u vidu", naglašava Milić.

Ako država proceni da je bolje da se prihvati američki predlog, nego evropski, kaže ona, bez obzira šta je u pitanju, iako bismo voleli da taj predlog bude koherentan, mi to treba da podržimo jer verujem da predsednik Srbije zna stvari koji mi ne moramo da znamo, a to je kako velike sile iz svojih razloga i interesa vide rešenja ili možda imaju u interesu da do rešenja ne dođe.

Milić je istakla da je ne iznenađuje poziv Grenela i trenutak u kome je on upućen i kazala da to govori da ni Amerika nije skroz "okrenula čunak" naopako i postala prijatelj Srbije protiv Kosova kako to, dodaje ona, tvrde oni koji žele da naprave bilo kakve kompromise, uz podsećanje da je sadašnje ponašanje državnog rukovodstva Srbije neuporedivo bolje nego kosovskog.

"Smatram da treba da formalizujemo odnose na KiM i jačamo političke odnose sa političkim Zapadom, kako što smo uradili sa Kinom i Rusijom, upravo da bi održali balans i ojačali suverenost", ocenjuje Milić.

Dodaje da je predsednik Vučić dobro pripremio javnost Srbije objašnjavajući svima koliko Rezolucija 1244, iako ima elemente koje idu u prilog Srbiji, ima jako puno elemenata koji umnogome ograničavanju defacto pregovaračku poziciju Srbije.

S druge strane, kaže Milić, potpuno razumem problem i težinu situaciju u koje se državno rukovodstvo Srbije nalaze ne samo zato što je učlanjenje u EU proglašeno u dokumentima Srbije kao strateški interes, već i zbog trgovinske razmene pre svega sa Nemačkom i Italijom.

"Stepen stranih direktnih investicija, radna mesta, kreditni rejting - sve zavisi od mira i stabilnosti u zemlji. U tom smislu produženo nerešeno stanje sa Prištinom odugovlači takve stvari, odvlači pažnju i to je jedan od razloga zašto je potrebno formalizovati odnose", naglašava Milić.

Podseća da su poslednjih 20 godina vođene različite predfaze u dijalogu, poput tehničkog dijaloga, a da se onda nove generacije bave pomirenjem i naglašava da je pomirenje arbitrarna forma.

"Mislim da je najnormalniji sled događaja prvo kompromis, formalizacija odnosa, ma koliko on bio bolan. Predsednik Vučić više puta je naglasio da sretnog rešenja nema. A onda u tome treba tražiti šta su korisne stvari za Srbiju i za Srbe na KiM", objašnjava Milić i dodaje da su te korisne stvari upravo ekonomski razvoj i okruženje u kome će direktne investicije lakše dolaziti.

Najbitnije je, kaže, da se utvrdi i to da kosovska strana kada pregovora ne brine previše o pravima Albanaca na jugu Srbije jer oni imaju garantovana prava, niko im ne ruši groblja, nema napada na dnevnoj osnovi, dok Beograd kada pregovora mora imati u vidu interese Srbije kao što su ekonomski oporavak, evropske integracije, ali i položaj Srba koji žive na Kosovu.

"U tom smislu Beograd ima znatno smanjen manevarski prostor. Nama nije u interesu da se Kosovo getoizuje zato što onda getoizujete i Srbe koji žive dole", zaključuje Milić.