Od Čerčila do Gandija: Zbog čega Britancima smetaju statue

Brutalno ubistvo Džordža Flojda ponovo je u žižu javnosti u Velikoj Britaniji stavio godinama sporno pitanje koji su to spomenici primereni savremenom britanskom društvu i vrednostima.

Demonstranti protiv rasizma su na protestima prošle nedelje, skrnavili, ali i obarali neke od spornih statua. Koji to spomenici najviše bodu oči dela britanske javnosti i zašto?

Spomenik Vinstonu Čerčilu na Parlamentarnom trgu u Londonu

EPA/ ANDY RAIN

Premijer, koji je dobio Drugi svetski rat i proglašen za najvećeg Britanca u istoriji, više ne gleda, oslonjen na štap, u zgrade parlamenta. Ovaj spomenik zadaščen je po naređenju gradonačelnika Londona Sadika Kana kako bi bio "zaštićen" od demonstranata protiv rasizma.

Tu odluku premijer Boris Džonson, koji se identifikuje sa Čerčilom i napisao je i knjigu o njemu, smatra "apsurdnom i sramnom", ističući da je reč o "heroju, koji je zemlju spasao o fašističke i rasističke tiranije", prenosi RTS.

"Ne možemo cenzurisati i prekrajati prošlost. Ne možemo se praviti da imamo drugačiju istoriju", tvituje Džonson.

We cannot now try to edit or censor our past. We cannot pretend to have a different history. The statues in our cities and towns were put up by previous generations. 3/8

— Boris Johnson #StayAlert (@BorisJohnson) June 12, 2020

Šta je sporno?

Vinston Čerčil je nesumnjivo kontroverzna istorijska ličnost, koja često nije birala reči.

U najnovijem kontekstu zamera mu se izjava, data pred Palestinskom kraljevskom komisijom, kojom je branio zločine nad Indijancima u Americi i Aboridžinima u Australiji ocenom da je "jača rasa, rasa višeg reda, koja je bolje poznavala svet, došla i zauzela njihovo mesto".

Sporna je i depeša iz vremena Prvog svetskog rata u kojoj Čerčil snažno podržava upotrebu bojnih otrova protiv "necivilizovanih plemena".

Statua Robertu Bajdenu-Pauelu u Dorsetu

Robert Bajden-Pauel osnivač je globalnog skautskog pokreta. Sporna statua otkrivena je na obali grada Pula u Dorsetu na jugu Engleske 2008. godine. I ova statuta prekrivena je daskama da bi bila zaštićena od demonstranata. Šta je sporno?

Prema tvrdnjama Internet stranice "Srušite rasizam", Robert Bajden-Pauel počinio je zločine nad pripadnicima Zulu naroda na početku vojne karijere 1888. godine. Na samom početku ratne karijere u Južnoj Africi on je izgubio kontrolu nad svojim ljudima, koji su ubili trojicu pripadnika naroda Zulu.

Istoričari ističu da incident nije prošao nekažnjeno i da ga je zamalo koštao vojne karijere.

Najspornije je pogubljenje pobunjenog afričkog poglavice Uvinija, kome je u zamenu za predaju, obećana bezbednost 1897. godine. Pobornici Bajdena-Pauela tvrde da poglavica ne bi preživeo put do Kejptauna i da je ovaj oficir na licu mesta organizovao preki sud.

Bajden-Pauel smatra se herojem Drugog burskog rata zbog odbrane grada Mafekinga. Njegov biograf tvrdi da je optužba da je tom prilikom oteo hranu crnom stanovništvu da bi hranio belce, "apsolutna laž", ističući da je Bajden-Pauel otvorio javne kuhinje i pobio sve vojne konje da bi prehranio stanovništvo.

Bajden-Pauelu se spočitava i susret sa vođom Hitler Jugenda 1937. godine, kojom prilikom se sreo i sa Adolfom Hitlerom, kao i činjenica da je "Majn kampf" nazvao "predivnom knjigom". Njegov biograf Tim Džil ponovo staje u njegovu odbranu ocenom da je divljenje nacističkom vođi "bilo ograničeno na zajedničke ideje o obrazovanju dečaka".

Statua Edvardu Kolstonu u Bristolu

EPA/Bristol City Council

Demonstranti protiv rasizma oborili su u Bristolu statuu Edvardu Kolstonu, trgovcu i lokalnom filantropu iz 17. veka.

Osim spomenika, sećanje na njega u rodnom Bristolu beleži se imenima nekoliko ulica i škola, kao kroz specijalitet "Kolstonova pogačica". Šta je sporno?

Kolston je 1680. godine ušao u posao sa Kraljevskom afričkom kompanijom, koja je držala monopol nad trgovinom afričkim robljem. Bio je zamenik guvernera te kompanije od 1689. do 1690. godine.

Statua Roberta Miligana

Spomenik Robertu Miliganu iz 1809. godine uklonjen je sa svog mesta ispred londonskog muzeja Doklandsa. Šta je sporno?

Škotski trgovac Robert Miligan bio je pokretačka snaga iza stvaranja Zapadnoindijskog doka u Londonu. Međutim, on je bio robovlasnik i obogatio se na radu 526 robova na njegovim plantažama šećerne trske na Jamajci.

Statue Gaju Tomasu i seru Robertu Klejtonu

Ove statue uklonjene su sa prostora ispred bolnice "Gaj i sveti Toma" u Londonu po odluci uprave bolnice. Šta je sporno?

Gaj Tomas, bio je prodavac knjiga, investitor i poslanik u 18. veku. Obogatio se na uvozu holandskih, kvalitetnijih Biblija, u Englesku. Posedovao je akcije u Južnomorskoj kompaniji, koja je držala monopol nad prodajom robe i roblja španskim kolonijama na oba američka kontinenta.

Ser Robert Klejton bio je bankar, mason i jedan od upravnika ove bolnice u 17. veku. Takođe je investirao u trgovinu robljem.

Spomenik Sesilu Rodsu u Oksfordu

EPA/ANDY RAIN

Hiljade demonstranta su ispred Orijel koledža u Oksfordu tražile uklanjanje "imperijaliste" Sesila Roudsa. Šta je sporno?

Sesil Džon Rouds bio je rudarski magnat. Bio je premijer britanske kolonije Kejp od 1890. do 1896. godine. Njegova Britansko-južnoafrička kompanija osnovala je Rodeziju - današnji Zimbabve, koja je po njemu dobila ime. Rouds je anglosaksonsku rasu smatrao „prvom rasom na svetu". "Što više sveta nastanimo, to bolje za svet", smatrao je Rouds.

Spomenik Mahatmi Gandiju u Lesteru

EPA/WILL OLIVER

Spomenik jednom od simbola pacifizma u svetu podignut je 2009. godine u ulici Belgrejv u Lesteru. Međutim, opština će na dnevni red staviti glasanje o njenom uklanjanju zbog peticije, koju je potpisalo 5.980 građana. Šta je sporno?

U zaglavnju peticije, njen pokretač Keri Pangiljer tvrdi da je Mahatma Gandi bio "fašista, rasista i seksualni predator", koji je naneo "neutešne patnje" milionima tokom podele Indije pre ubistva Gandija u januaru 1948. godine.

Problem je u priznanju Gandijevog biografa i unuka Radžmohana Gandija da je tvorac nezavisne Indije imao predrasude prema Afrikancima dok je živeo u Južmoj Africi krajem 19. veka. Međutim, drugi istoričari ističu da je Gandi bio na strani afričkog stanovništva tokom Burskih i Zulu ratova.

Malo je verovatno da će statua Mahatme Gandija i biti uklonjena, jer ona predstavlja veliku zajednicu iz indijske države Gudžarat, koja živi u Lesteru. Ovoj inicijativi protive se i laburisti, kao i akademski krugovi.

Bivši laburistički poslanik Kit Vaz, koji je otkrio statuu u Lesteru 2009. godine, ističe da je Gandi "jedan od najvećih mirotvoraca u istoriji", kao i da je spreman da spomenik fizički brani.