NATO je trebalo da bude duž granice sa Makedonijom. Zbog Amerike je sve promenjeno, a planirali su i napad na ruske snage: Sećanja generala Viktora Zavarzina o ratu na Kosmetu

Ovako se završetka bombardovanja naše zemlje, tog juna 1999, seća general pukovnik Viktor Zavarzin, čovek koji je uveo ruske padobrance na Kosmet. Danas zamenik predsedavajućeg Odbora ruske Dume za odbranu, Zavarzin prvi put za srpske medije govori o Maršu ruskih padobranaca u našu pokrajinu. U ekskluzivnom razgovoru za "Novosti" objašnjava da je "desant iz Bosne bio iznuđeno rešenje", odgovor Moskve i Generalštaba VJ na činjenicu da su Amerikanci uspeli da pritisnu srpsku stranu u pregovorima da odustane od rešenja koje je prethodno "vojno usaglašeno u Moskvi, Bonu, Parizu i prema kome bi i VJ uz NATO ostala na Kosmetu".

* Kako se sećate dana usaglašavanja Kumanovskog sporazuma i Rezolucije u SB UN?

- Na dan 10. juna, kada je donošena Rezolucija u Njujorku, bio sam sa vašim načelnikom Obaveštajne službe generalom Krgom. Sa generalom Ivašovom smo se čuli redovno. Bili smo neraspoloženi jer je Sporazum o razgraničenju koji je postignut sa NATO dan ranije promenjen. Ako je za utehu, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, na kojoj je ruska delegacija takođe detaljno radila, manje-više je popravila situaciju. Dokument UN je naglasio suverenitet Jugoslavije i istovremeno pružio značajnu autonomiju i stvarnu samoupravu Kosovu.

* Konkretno, kakvo je rešenje dogovoreno između ruskog i NATO generalštaba oko razmeštanja trupa na KiM?

- NATO je trebalo da bude raspoređen duž makedonsko-jugoslovenske granice u takozvanoj tampon-zoni i da ne ulazi dublje u Kosovo, dok je jugoslovenska vojska, povukavši deo svojih snaga sa teritorije KiM, trebalo da kontroliše opštu situaciju u pokrajini. Černomirdin je Miloševiću doneo drugačije rešenje i ubedio ga da potpiše.

Zavarzin je ruske padobrance 1999. uveo iz BiH na KiM

* Usledio je odgovor Moskve u vidu ruskog marša na Slatinu?

- Kao glavni vojni predstavnik Rusije pri NATO, dobio sam naređenje da vodim naš Mirovni desantni bataljon koji je napredovao iz Bosne. Za mene je to bila velika čast i veliko poverenje naše komande. Bataljon je bio visoko obučen, sa praktičnim iskustvom u mirovnim operacijama u Bosni. Zadatak je bio da se zauzme strateški važan aerodrom u selu Slatina, 15 kilometara jugoistočno od Prištine, jedini aerodroma u tom regionu. Znali smo da ko god kontroliše ovaj strateški objekat, moći će da kontroliše celokupnu situaciju, ne samo u pokrajini, već i na Balkanu u celini. I to je bila vojna namera.

* Sećate se ulaska u pokrajinu?

- Verujte, deo mog srca je ostao tamo. Kada smo prešli Merdare, prizori su bili strašni. Uništene kuće, putevi, pruga.... Forsiranog ulaska u Prištinu se sećam kao filmskog žurnala koji smo gledali iz Drugog svetskog rata kada su naši dedovi oslobađali Evropu. Narod je bio na ulici, slavilo se, ali tada nismo mogli da se zadržavamo. Mi smo bili duboko svesni da na svetu srpsku zemlju ulazimo da zaštitimo srpsko stanovništvo i da spasavamo pravoslavne svetinje od varvarskog razaranja, ali u tom trenutku se odvijala borba za svaki minut. Imali smo informaciju da su Englezi dobili isti zadatak.

* To je bila noć između 11. i 12. juna?

- Tog dana je američka delegacija na čelu sa Strobom Talbotom bila u Moskvi sa zadatkom da pregovara kako da se odloži odluka vojno-političkog rukovodstva Rusije o raspoređivanju našeg kontingenta na Kosovu. Kada su shvatili da smo mi već tamo ušli, napustili su Moskvu. Odmah sam napisao Izveštaj o zauzimanju aerodroma i to je u Generalštabu primljeno izuzetno. Zabeležili smo pobedu.

General Zavarzin nosilac je i medalje Marša na Kosmet

* Da li je Rusija mogla više?

- Tada niko nije očekivao od Rusije tako odlučnu akciju. Zapad je prvo regovao zaprepašćeno i ogorčeno, ali posle je bilo i skrivenog divljenja. Iz ove perpektive smatram pozitivnim što smo u tim uslovima, u teškoj ekonomskoj situaciji, sa gomilom socijalnih problema, u Rusiji našli snagu i nismo se zadovoljili ulogom spoljnog posmatrača globalnih promena na Balkanu, koje su potkopavale temelje bezbednosti u Evropi.

* Tvrdi se da je tada i vojni sukob bio na pomolu?

- Da. Prema našim informacijama, NATO je planirao da izvede oružanu akciju protiv nas, ali do razmene vatre nije došlo jer su shvatili da i mi nameravamo da se borimo!

General sa svojim vojnicima u jutro 12. juna 1999.

ZLOČINI NATO NE ZASTAREVAJU

* Uprkos tome što se i na Zapadu delom zna istina o agresiji na SRJ, Kosovo se i dalje "gura" ka nezavisnosti?

- Amerikancima treba opravdanje za bombardovanje SRJ i to je upakovano u priču o nekakvim zapadnim vrednostima u ime zapadne demokratije. Ta demokratija je u stvari uspostavanje velike vojne baze u regionu Prištine. Mislim da istorija još nije dala ocenu delovanja SAD i NATO-a na Balkanu, a kao što znate - ratni zločini ne zastarevaju.