Većina baka i deka žive sami, često u siromaštvu i bez podrške, pa tragedije NISU RETKOST
Starac izgoreo na spavanju, a njegovo telo nađeno je u krevetu. Ova stravična tragedija, druga u poslednja tri meseca na širem području Banjaluke, ponovo je aktuelizovala pitanje kako žive, boluju i umiru stari ljudi u Srpskoj i ko uopšte vodi računa o njima.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Ako je suditi po statistikama, ali i crnim hronikama, većina baka i deka žive sami, često u siromaštvu i bez podrške, pa tragedije nisu retkost. Podsećamo, deda koji je izgoreo u požaru pre dva dana živeo je sam i sumnja se da je njegova sobica planula, jer je ostavio uključenu grejalicu.
Pre tri meseca još je jedan starac glavom platio pokušaj da se ugreje. Deda koji je prešao devedesetu, stradao je u požaru u banjalučkom naselju Motike. Ložio je vatru, pa se ugušio, a potom izgoreo. Njegovo telo je nađeno pored šporeta.
Kako je ranije pisala Srpskainfo, često se dešava da vatrogasci nakon poziva zabrinutih komšija provaljuju u zaključane stanove starijih Banjalučana, da bi proverili jesu li živi. Zatiču potresne scene.
- Zatičemo ih čak i bez garderobe i uneređene, jer se dešava da padnu u kupatilu i ne mogu sami da ustanu. Ko ima snage, lupa i doziva u pomoć - ispričao je jedan iskusni vatrogasac.
Da veliki broj starijih ljudi u Srpskoj i BiH žive sami i da nisu adekvatno zbrinuti potvrdile su i brojne studije o socijalnoj isključenosti. Prema istraživanjima Fondacije “ Fridrih Ebert” u BiH, kao i prema studiji Svetske banke u BiH, procentualno najveći broj socijalno isključenih i siromašnih građana je u kategoriji starijih od 65 godina. Svaka treća osoba starija od 65 godina u BiH može se smatrati siromašnom, a svaki peti deda ili baka nemaju čak ni najskromniju penziju, tako da doslovno zavise od milosti porodice.
Nisu ugroženi samo najsiromašniji. Praksa pokazuje da čak i ljudi koji su othranili brojno potomstvo i koji imaju novaca, često u starosti nemaju kvalitetan život. Deca su najčešće u inostranstvu, a na Zapad su pobegli i najbolji negovatelji i gerontodomaćice. Tako je teško naći kvalitetnu profesionalnu pomoć za starije ljude, čak i u slučajevima kada novac nije problem.
Šta je koren svih ovih problema za Srpskainfo objašnjava dr Ljubo Lepir, profesor na katedri za socijalni rad banjalučkog Fakulteta političkih nauka i bivši pomoćnik ministra zdravlja i socijalne zaštte RS.
Lepir ističe da su osnovni problemi nedostatak sistemskog rešenja za zbrinjavanje starijih osoba, što je odgovornost države, te nedostatak porodične solidarnosti, jer se dešava da ni ljudi koji imaju jecu i unuke nemaju čak ni elementarne uslove za dostojanstvenu starost.
- Naravno, u svemu ovom i siromaštvo igra veliku ulogu. Siromašni ljudi moraju da rade i po dva-tri loše plaćena posla, da bi im porodica opstala. Oni ne samo da oskudevaju u novcu, nego nemaju ni vremena da se posvete starim roditeljima - kaže Lepir.
Osim toga, dodaje on, u siromaštvu je teško odrediti prioritete, a u pravilu prioritet su u većini porodica deca, a ne stvari. To važi i kada su u pitanju materijalni izdaci, vreme i stambeni prostor.
- Uz sve to, jedan od bitnih faktora je sam način razmišljanja starijih ljudi. Oni i u poznim godinama nastoje da zaštite svoju decu na svaki način, pa i time što se povlače i sklanjaju, da im “ne bi bili na teret “ - kaže Lepir.
Poseban problem je, dodaje Lepir, zbrinjavanje starijih osoba, koje ne mogu računari na porodičnu podršku, bilo zbog toga što nemaju svoje dece ili zato što su ih deca napustila i zanemarila.
- Nemamo sistemsko rešenje ni za ovakve slučajeve. Imamo rešenja na papiru, ali ona u praksi ne funkcionišu. S druge strane, nemamo ni sistemska rešenja po kojima bi se podržale porodice koje se trude da vode brigu o svojim starijim članovima. Takve porodice su prepuštene same sebi - zaključuje Lepir.