ĐURAĐ BRANKOVIĆ JE BIO NAJBOGATIJI ČOVEK, A LAZAREVA KĆI JE ODUDARALA OD SVIH Misteriozne priče o srpskim junacima iz srednjeg veka za koje do sada nistečuli
Da li vam je poznato da je Đurađ Branković bio jedan od najbogatijih ljudi svoga doba, a da je Jelena Balšić, Lazareva kći, bila primer žene koja se nije uklapala u uobičajenu sliku o srednjem veku?
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Odgovore na ova, ali mnoga druga pitanja u pričama o srednjovekovnim ličnostima koje su zasigurno odredile sudbinu mnogih naroda i kultura na Balkanu u tom veoma dinamičnom i turbulentnom periodu istorije doneće nam nove epizode igrano-dokumentarne serije „Srpski junaci srednjeg veka“.
U razgovoru za „Blic“, autori i producenti otkrivaju nam kako je stvaran ovaj projekat i zašto nije lako baviti se istorijskim temama.
- Drugi ciklus igrano-dokumentarnog serijala „Srpski junaci srednjeg veka“, u produkciji Telekoma Srbija i izvršnoj produkciji Contrast Studiosa, u poslednjoj je fazi procesa postprodukcije. Premijerno televizijsko prikazivanje očekuje nas ove jeseni. Deset novih epizoda doneće gledaocima malo poznate detalje iz srpske srednjovekovne istorije i baštine - kaže Predrag Jočić, jedan od izvršnih producenata i direktor fotografije ovog projekta.
Na konstataciju da je prva sezona serije „Srpski junaci” imala snažan odjek u javnosti pre par godina, on nastavlja:
„Nošeni uspehom prvog serijala, potrudili smo se, a verujem i uspeli, da drugi ciklus „Srpskih junaka“ podignemo na mnogo viši nivo u produkcijskom smislu. Svaka od deset epizoda traje 40 minuta i obiluje rekonstrukcijama istorijskih događaja i sekvencama snimljenim na putovanjima. Radeći na „Junacima“, obišli smo mnoge gradove i mesta kao sto su Dubrovnik, Beograd, Smederevo, Skoplje, Sarajevo, kao i Svetu goru i Istanbul“.
Koliko je teško i odgovorno baviti se istorijskim temama, objasnio nam je Gordan Matić, scenarista i reditelj ovog projekta.
- Zahvaljujući pričama o despotu Stefanu Lazareviću, Đurđu Brankoviću, Jeleni Balšić, caru Urošu, vojvodi Momčilu, Tvrtku Kotromaniću, Banović Strahinji i Jugu Bogdanu, u kojima se prepliće istorijsko, epsko i tradicionalno, neke činjenice koje često uzimamo zdravo za gotovo posle ovog televizijskog iskustva postaće nam bliže i jasnije.
Govoreći zatim o zahtevnom i dugotrajnom procesu kroz koji je prošao spremajući „Junake“, reditelj nam objašnjava:
„Faza priprema ovakvog projekta - to je izazov! Istraživanje, prolasci hiljada strana istorijske građe, epskih biografija i analiza tih dela. Zatim odlučivanje o tome šta nije bitno za priču, a bez čega ona ne može. Tu se priprema dramatika i predviđa ritam naracije. Tu se priča u stvari pravi!“
Realizovan u produkciji Telekoma Srbija i izvršnoj produkciji Contrast Studiosa, ovaj veliki projekat nošen je idejom da se gledaocima svih generacija ponudi svež i atraktivan kulturno-obrazovni sadržaj vrhunskog kvaliteta, po uzoru na popularne inostrane formate ovog tipa, a sve sa ciljem edukacije publike svih uzrasta i očuvanja nasleđa i identiteta srpskog naroda. Svesni važnosti ovakvih televizijskih projekata, producenti su angažovali brojne domaće i strane eksperte iz različitih oblasti, koji daju vrednost i legitimitet serijalu, stavljajući akcenat na duboko edukativni karakter, koji pored onog zabavnog ovaj igrano-dokumentarnog serijal ima.
Snimane na lokacijama koje do sada nisu bile zabeležene okom kamere, nove epizode „Srpskih junaka“ prikazaće mnoge istorijske detalje i dokumenta o čijem se postojanju do sada spekulisalo, ali su ih samo retki zaista videli. Svaki lokalitet pomenut u priči, zabeležen je okom Contrastove kamere u sadašnjosti i to će gledaoci moći da vide, kao i mnoge istorijske spomenike i ostatke, od kojih neki, nažalost, možda neće dočekati da ih neko ponovo snimi.
U prilog tome Predrag Jočić kaže: „Jedno od takvih mesta koje mi je najviše emocija izmamilo je napušteni manastir Matejče, koji se nalazi 12 kilometara u brdima iznad Kumanova na teritoriji gde i makedonska policija nerado zalazi. Tu je oslikana cela loza Nemanjića na jednoj od retko oslikanih fresaka cara Uroša iz perioda njegove vladavine“, a zatim zaključuje, „cela ekipa Contrast studiosa je ponosna na ovaj projekat. Radili smo ga sa zadovoljstvom i ljubavlju i siguran sam da će svi koji vole srpsku istoriju uživati od jeseni uz novih 10 epizoda.“
Gordan Matić, reditelj i scenarista
„Radeći na drugoj sezoni ‘Junaka‘ došli smo do neverovatnih saznanja. Da li ste, recimo, znali koliko je rudarstvo u Srbiji bilo razvijeno u to doba i da je čak postojao veoma napredan i precizan zakon o eksploataciji rude?“
„Videli smo artefakte za koje retko ko zna da postoje. Fasciniran sam bio Esfigmenskom poveljom na Svetoj gori kao i dokumentima iz arhiva u Dubrovniku s originalnim otiscima pečata despota Stefana Lazarevića“