Kakva žena! Maja "surfuje" između leda od Grenlanda do Ognjene zemlje, i kaže:"Lakše mi je da plovim brodom nego da vozim auto"
Ekskluzivni kruzer koji ima šest zvezdica najbolje se može opisati rečju - luksuz. Maja je sa njim otkad je bio hrpa čelika i kablova. Zna svaki njegov deo, a kada siđe sa njega, kaže da je lep osećaj znati da ga vozi.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Ova oficirka bez problema "surfuje" između leda, jer kruzerom putuje od Antarktika i Grenlanda do Ognjene zemlje, piše "24sata.hr".
Pročitajte još
Maja Sabolić (31) iz Kutine, koja prva je oficirka za navigaciju na polarnom kruzeru "Sinik Eklips". Putovanja njime koštaju desetine, pa i stotine hiljada evra. Ovaj brod je građen u pulskom brodogradilištu Uljanik. Na njemu rade Hrvati. Kapetan osoblja je Hrvat. A i “vozi” ga Hrvatica.
- Pa i nije to neka velika drama. Meni je lakše da plovim brodom nego da vozim auto. Kad vozim auto, imam osećaj da je to sve nekako malo. Malo je prostora unutra, uzak mi je put, ima puno ljudi. Kad sam na brodu, sve je tako lepo, otvoreno more. Draže mi je i lakše ploviti. Znam kako šta napraviti. S autom je komplikovanije. Brod, recimo, nisam nigde zakačila ni ogrebala - kroz šalu priča.
Brod je od maja usidren u riječkoj luci. Ne plovi zbog korone. Inače, posebno je napravljen za plovidbu u polarnim područjima.
- Mi idemo u područja gde kruzeri baš i ne idu. Idemo do Antarktika, Grenlanda, Ognjene zemlje. Plovimo između leda. Tad zapravo najviše ja i upravljam brodom jer imam iskustva u tome. Naši putnici izađu s broda, mogu da hodaju po tom višegodišnjem morskom ledu, imaju na raspolaganju i vožnju helikopterom, pa čak i podmornicom - kaže Maja.
Opremljen je velikim jaht klubom, gde se služi hrana i piće, a u sklopu kojeg se nalazi i bazen. To je prvi takav bazen ikad postavljen na brodu, objašnjava. Na brodu je i restoran, teatar za razna predavanja, bioskop i pozorišne predstave. No najviše luksuza odiše u najvećoj kabini na kruzeru.
- To je tzv. vlasnička kabina. Međutim, vlasnika u njoj nema. On je iznajmljuje. Kabina ima 130 kvadrata, dnevni boravak, spavaću sobu, posebne sobe koje služe kao ormari, dva kupatila. Ima poseban deo palube zaštićen od pogleda, na njoj je i privatni đakuzi. Na naš kruzer stane nešto više od 200 putnika. Samo ću vam reći da Hrvata među putnicima nema - dodaje Maja.
Kaže kako je igrom slučaja zapravo dospela na Sinik Eklips. Olakšvajuća okolnost joj je bila što zna hrvatski, a brod se gradio u Hrvatskoj.
- Javila sam se na konkurs, ali to što znam hrvatski je sigurno pomoglo, kao i to što imam iskustva s navigacijom u ledu. Došla sam zapravo vrlo rano u procesu brodogradnje. Kad sam stigla, brod je bio doslovno samo čelik i kablovi. To obično moja struka ne vidi. Mi ne vidimo brod dok se gradi. Eventualno dođemo u kasnoj fazi gradnje, kad se već mogu neke stvari odrađivati, gde ima kompjutera, pa mi moramo nešto sa svoje strane postavljati. Tako da je to bilo dobro iskustvo za mene - kaže Maja.
A iskustvo se, kaže Maja, ceni najviše. Iskustvo i znanje vode je i u najtežim trenucima. Oni moraju prevladati strah.
- Poznajem ovaj brod. Nema straha. Možda je bilo na početku dok sam bila treći oficir, kad sam bila na teretnom brodu i stavili su me da u Kini plovim područjem u kojem ima puno ribarica, a ja upravljam brodom od 300 metara koji i nema neke manevarske sposobnosti - kaže Maja i nastavlja.
Ali jedanput, drugi put pa shvatiš kako šta funkcioniše. Kako kaže Maja, sve to uđe u naviku i kasnije se postane lakše. Susretala se sa veoma visokim talasima od 10 i 15 metara.
- Pomaže i odgovornost koju nosi ovaj posao. Iza tebe, dok ploviš, je 300 ljudi. Imaš odgovornost prema njima, prema drugim ljudima, prema drugim brodovima, okolini. Izgleda komplikovano. Puno je dugmića, pokazivača. Olakšava što sam žensko, pa mogu više stvari da radim odjednom - kaže kroz šalu.
Na pitanje da li su je kao ženu gledali "ispod oka", odgovara da nije imala problema.
- Iskreno rečeno, nisu me gledali drugačije. Bar ja nisam imala takav osećaj. Ovde je dosta drugačije. Mislim na putnički brod u odnosu na teretne. Na putničkima ima više ženske posade. Dok sam radila na teretnim brodovima, bilo je nešto drugačije. Ali i dalje nije bila stvar u tome ko je žensko, a ko je muško. Tamo je bilo drugačije jer sam relativno rano došla na teretni brod. Bila sam najmlađa, a nadređena sam bila mnogo starijim mornarima. U Hrvatskoj je to možda malo više bauk ako je žena oficir, ali mislim da se to polagano menja. U inostranstvu je to potpuno normalno da žene plove na trajektima, teretnjacima itd. Na kraju se zapravo ništa ne svodi na pol nego na tvoje znanje i iskustvo. Poštovanje ćeš samo time steći - kaže Maja.
Plovi već sedam godina. Tri meseca je na moru pa tri kod kuće. Kada je na moru, onda nema stajanja. Radi se svaki dan. Ali, ne smeta joj.
- Moj radni dan, recimo, počinje u četiri sata. Od četiri do osam imam tzv. gvardiju. Na mostu sam, upravljam brodom. Nakon toga, od osam do podne, sam na helikopterskom postolju ako imamo operacije s helikopterima. Ili ako imam nekog drugog posla, oko ručka ili posle ručka, onda to obavljam. Nakon toga sam slobodna do 16 sati, a onda sam od 16 do 20 sati opet na mostu. Potom do 21 završavam papirologiju i onda oko 22 sata idem na spavanje. I tako svaki dan - priča Maja i nastavlja:
- Nije mi naporno. Radim posao koji volim i navikla sam se na to. Meni se sviđa ovaj avanturizam, odlazak na razna mesta. To mi nekako olakša sve te teškoće na poslu - zaključuje Maja.
Maja radi na mostu kao navigacijski oficir. Na tom radnom mestu, osim što upravlja brodom, nadgleda operacije helikopterom i rešava papirologiju. Radni dan joj traje od četiri sata do 21 sat. I tako svaki dan po tri meseca, ali, kaže kako to joj ne smeta.