Negre: Regionu 1,7 milijardi evra za najurgentnije probleme
Evropska investiciona banka (EIB) je za region Zapadnog Balkana namenila 1,7 milijardi evra kao pomoć za rešavanje najurgentnijih posledica pandemije korona virusa, pre svega u zdravstvu i u sektoru malih i srednjih preduzeća, kaže šefica regionalnog predstavništva EIB-a Dubravka Negre.
Na onlajn konferenciji "Kako najbolje iskoristiti pomoć EU?" na kojoj je bilo reči o ekonomskim merama za odgovor na pandemiju u Srbiji, Negre je rekla da EIB radi i na dugoročnoj podršci i pripremi projekata ukupne vrednosti 2,3 milijarde evra.
"To je nešto što će potrajati malo više i obuhvatiće sve sfere privrede. Nadamo se da će taj paket mera pomoći oporavku ekonomije i jačanju i zdravstvenih kapaciteta, ali i obnovi vitalne infrastrukture u zemljama u regionu u narednom periodu", kaže Negre.
Navela je da su institucije EU bile jasne na samitu u Zagrebu da je u fokusu zdravstvo, pomoć zdravstvenom sektoru i oporavku privrede, pre svega pomoć malim i srednjim preduzećima za likvidnost.
Kaže i da zemlje regiona pomažu oporavak privrede svaka sa svojim merama, ali da su tu i međunarodne finansijske institucije da pomognu bakarskom sektoru koji bi mogao da plasira sredstva pod povoljnim i boljim uslovima, pre svega za one najugroženije delove privrede, a to su mikro, mala i srednja preduzeća.
"Naš cilj je da pomognemo da se osnaži zdravstveni sistem, s jedne strane, koji je najviše pogođen, ali i da pružimo dugoročne finansijsku, ali i tehničku pomoć za razvoj i realizaciju projekata privrede i privrednika u regionu i u Srbiji", rekla je Negre.
Napomenula je da je konkretnim finansijskim instrumentima podrške bankarskom sektoru skoro milijardu evra plasirano u privredu Srbije u protekle četiri godine.
Time se, dodaje, implementiraju programi EU i to pre svega programi za podizanje konkurentnosti privrede, ali i programi za pomoć inovativnim kompanijama i razvoju inovacija.
Ona je navela da su se ekonomske mere koje je donela Srbija pokazale kao pozitivne, ali da je jako bitno kako pomoći da se oporave sektori koji su najviše pogođeni, kao što su automobilski sektor, transport, turizma i kako usmeriti snage na preduzeća u tim oblastima sa ciljem da se sačuvaju radna mesta.
Navela je da podaci Evrostata pokazuju da je Srbija donekle jako dobro plasirana i kada se gleda rast u prvih šest meseci ove godine u odnosu na isti period prošle godine, ali i na poslednji kvartal 2019.
Naglasila je važnost makorekonomske stabilnosti i ulaganja javnih rashoda u ono što je zaista prioritet, kao i fokusiranja na to da se zaduživanja na finansijskom tržištu ostvare pod najpovoljnijim uslovima, te dodala da su i MMF i EU stavili na raspolaganje Srbiji jako povoljna finansijska sredstva.
Ona je rekla da očekuje da će Srbija u 2021. zabeležiti značajan rast, a da su preduslovi za to nastavak strukturnih reformi, održanje nivoa zaposlenosti, poreska reforma, dalja korporativizacija javnih preduzeća i navela da bez efikasnog javnog sektora ni privatni sektor ne može da napreduje.
