Superheroina iz stvarnog života: Od Nasine astronautkinje do najdublje tačke u okeanu

Bivša NASA astronautkinja postala je prva osoba koja je putovala i u svemir i stigla do najdublje poznate tačke u okeanu.

Doktorka Keti Saliven u nedelju je ušla u istoriju zaronivši 35,810 stopa do Čelendžer dipa u Marijanskom rovu.

„Osećala sam se kao vanzemaljka koja je stigla na nepoznatu planetu i kružila po krajoliku nalik Mesečevom. Bilo je izuzetno", kaže za BBC Njuz ova 68-godišnjakinja.

• Džudit Batler o protestima srpskih studenata, slučaju Marije Lukić i nenasilju
• Od Srbije do Mjanmara: „Kad stave ruž na usne, stave i osmeh na lice“
• Žene i muškarci ravnopravni tek za 100 godina

To je čini osmom osobom, a prvom ženom, koja je stigla do ove dubine, oko 11 kilometara ispod površine Pacifičkog okeana.

Doktorka Saliven je provela oko sat i po proučavajući rov u podvodnom plovilu, izgrađenom tako da izdrži ogroman podvodni pritisak. Salivenin kompanjon bio je investitor i istraživač Viktor Veskovo, koji je pre toga postao prva osoba koja je posetila najdublje tačke u pet okeana.

„Nikad mi nije palo na pamet da bi jednog dana mogla da mi se ukaže ova prilika ili da će mi se Viktor obratiti i pozvati me da pođem s njim", kaže doktorka Saliven.

Na dnu rovova kao što je Marijanski, voda je ledena, nema svetla i pritisak je gotovo neizdrživ. A opet, nekako, život tamo istrajava a istraživači tek sad počinju da shvataju kako.

Prvo zaranjanje na dno Marijanskog rova desilo se 1960. godine, a izveli su ga poručnik američke mornarice Don Volš i švajcarski inženjer Žak Pikard, u Triesteu, plovilu znanom kao batiskaf.

Filmski režiser Džejms Kameron potom je sam zaronio pola veka kasnije, 2012. godine, u svojoj jarkozelenoj podmornici.

Poslednje zaranjanje bilo je deo ekspedicije zvane Vatreni prsten - pokušaj da se istraže najdublje tačke u Pacifičkom okeanu.

Doktorka Saliven je postala Nasin astronaut 1979. godine, a u istoriju je ušla 1984. godine kao prva Amerikanka koja je hodala u svemiru.

Sakupila je više od 532 sata provedena u svemiru i 2004. godine je primljena u Astronautsku kuću slavnih.

Pridružila se Nacionalnoj okeanskoj i atmosferskoj administraciji (NOAA), na čije je čelo dospela kasnije.

• Kako plivati sa ajkulama
• Nasa i Spejs Iks: Ko su astronauti koji lete u svemir
• NASA i Spejs Iks: Astronauti stigli do Međunarodne svemirske stanice

U telefonskom razgovoru sa BBC-jem, dok je još bila na moru, doktorka Saliven je opisala okean i svemir kao „dve najveličanstvenije fizičke neistražene teritorije koje ostaju pred čovečanstvom."

Ona je sada postala prva osoba koja je putovala u oba ta prostranstva, pod uslovima koji se veoma razlikuju jedan od drugog.

Međunarodna svemirska stanica (ISS) okružena je vakuumom svemira, dok podmornica Limiting faktor trpi neverovatan pritisak od osam tona po kvadratnom inču, što je oko hiljadu puta više od standardnog atmosferskog pritiska na nivou mora.

„Obučena sam i kao naučnica i kao inženjerka, tako da iskustvo boravka unutar tako specijalizovanih vozila - Svemirski šatl u mojim astronautskim danima i Limiting faktor u ovoj ekspediciji - predstavlja beskrajnu fascinaciju za mene", kaže ona.

„Oni su za mene leteći ćilimi koji nam omogućuju da idem na mesta na koja ljudi inače ne bi mogli da kroče."

Pre nego što je postala astronautkinja, doktorka Saliven je završila doktorske studije iz geologije na Univerzitetu Dalhausi i išla na razne okeanografske ekspedicije.

Kad joj se ukazala prilika da istraži dno jednog od svetskih okeanskih rovova, doktorka Saliven je rado pristala na to.

„Za jednog okeanografa, prilika da iz prve ruke vidite dno jednog od svetskih okeanskih rovova u kom se dešavaju izuzetno moćni geološki procesi drugačije je nego kad vidite slike ili nečije tuđe podatke", kaže ona.

• Šta svaka peta žena ima zajedničko sa astronautima
• Život naučnice koja proučava ajkule
• Oborio svetski rekord za najdublje zaranjanje i pronašao plastičnu kesu

Rob Makalum, osnivački partner EJOS ekspedicija koje su pomogle da se organizuje logistika ove misije, kaže da je doktorka Saliven „strastvena i profesionalna" poklonica svetskih okeana.

„Ona ima ogromno iskustvo u korišćenju tehnologije zarad poboljšanja istraživanja. Kao pedagoškinja i poklonica okeana, ona će moći da ukaže na prednosti podvodne nauke u budućnosti", kaže ona.

Po povratku na njihov matični brod posle zaranjanja, doktorka Saliven i Viktor Veskovo koordinisali su poziv sa Međunarodnom svemirskom stanicom, koja se nalazi na oko 400 kilometara iznad Zemlje.

„Uradili smo to da bismo povezali pojedince koji su istraživači veličanstvenih neistraženih teritorija i proslavili ono što nam je zajedničko u porivu za istraživanjem i poštovanju prema inženjerskom radu koji omogućuje ove fantastične ekspedicije", kaže doktorka Saliven.

„Bilo je to za mene kao neka vrsta godišnjice mature, rekla bih."

Njena i druge slične ekspedicije pokazaće nam ekstreme života na našoj planeti. Za sada, ona se nada da će to ohrabriti više ljudi da nastave da pomeraju granice našeg poznatog sveta.

„Decenijama sam opisivala sebe kao astronautkinju, naučnicu i istraživačicu. Nastaviću da istražujem", kaže ona.

„Nadam se da ću inspirisati druge da razumeju koliko su ljudi rođeni istraživači, koliko je prirodno i suštinski važno to što nastavljamo da istražujemo sve dimenzije našeg univerzuma i sebe same."

Ovi impulsi da se istražuje i inovira pomoći će da se čovečanstvo pogura napred, kaže ona.

„To će stvoriti novu tehnologiju koja će transformisati naše živote - to će stvoriti sposobnost da se čovečanstvo izdigne iz siromaštva i da se reši zdravstvene krize."

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk