Epidemiolog objasnio kako je Severna Makedonija ponovo postala žarište koronavirusa

Broj novozaraženih počeo je iznova da raste krajem maja.

Tako je 29. maja registrovan porast od 59 novih slučajeva, a u petak čak 120 novoobolelih, što je najveći skok od početka epidemije. U proteklih nedelju dana dnevni broj obolelih kreće se oko 100 na dva miliona stanovnika.

Mnogi smatraju da je do naglog rasta broja obolelih došlo zbog verskih okupljanja u muslimanskim opšinama, gde se slavio Bajram te se ljudi nisu pridržavali fizičke distance, prenosi Večernji.hr.

Drugi pak tvrde da se ni pravoslavni vernici nisu pridržavali preporuka i mera, kao ni policijskog časa kada se slavio pravoslavni Uskrs.

Nakon što je zemlja ponovno počela da se otvara, došlo je do popuštanja mera, a građani su se opustili pa je tako većina ljudi prestala da nosi maske. Ponovo su se družili na venčanjima i drugim okupljanjima, putovanjima, ali i na poslu, na primer, u fabrikama do kojih radnici najčešće putuju u pretrpanim autobusima.

Osim toga, i u Severnoj Makedoniji će se održati parlamentarni izbori, a već je zabeležen jedan zaraženi političar na predizbornom skupu.

Epidemiolog Dragan Danilovski, direktor Instituta za epidemiologiju i biostatistiku na Medicinskom fakultetu u Skoplju i bivši ministar zdravstva kaže da trenutno ne postoje naučni dokazi da je virus u Makedoniji mutirao i da je ovo već drugi talas zaraze, no ističe da se smanjuje broj hospitalizovanih osoba iako je povećan broj zaraženih. "Broj hospitalizovanih je pouzdaniji indikator širenja epidemije od registrirovanih pozitivnih slučajeva. Zašto? Zbog toga što broj zaraženih uvek zavisi od broja testiranih. A ako testirate građane samo u žarištima zaraze, dobićete nerealno veći broj pozitivnih u odnosu na realni broj na celoj teritoriji države. Želimo li najobjektivnije proceniti stvarni udeo zaraženih, treba testirati celo stanovništvo. Nažalost, uprkos najavama da bi se počelo s takvim načinom testiranja već početkom juna, ne vidim ni nagoveštaja za tako nešto", rekao je Danilovski. "To su tzv. epidemiološki važni događaji. Dodao bih tu i Praznik rada. Nažalost, deo tih nepovoljnih događaja traje i dalje. Veliki broj ljudi se i dalje ne pridržava propisanih mera zaštite. Povrh svega, dogodilo se preuranjeno i naglo popuštanje propisanih restriktivnih mera. Ukinuli su policijski čas, otvorili su kafiće... Ljudi su takvi kakvi jesu. Svugde! Kad se suoče s nepoznatim, pa i nevidljivim neprijateljem, reakcija je spontani obrambeni gard. Ljudi se zatvaraju poput školjki! Rađaju se prkos, revolt i otpor prema propisanim merama", dodaje Danilovski. Kako je rekao, ispostavilo se da mere nisu bile dovoljno učinkovite, kao ni sankcionisanje nepoštovanje mera. Kada je reč o parlamentarnim izborima u Severnoj Makedoniji, Danilovski kaže da je teško zadovoljiti kriterijum koji bi bio potreban za bilo kakav masovni događaj, a to bi bilo da se tokom dve maksimalne inkubacije ne registruje nijedan zaraženi slučaj. "Osnovni princip je: preduzete mere u određenoj krizi nikada ne smeju uzrokovati veću štetu od one koju bi uzrokovala spomenuta kriza", kaže Danilovski. Ipak, epidemiolog smatra da se zdravstveni sistem u njegovoj zemlji uspešno nosi s epidemijom. Postoji mogućnost mobilizacije kapaciteta, ali ističe da je osoblje veći problem. "Bude li više pacijenata, postoji mogućnost da će nam nedostajati specifični profili zdravstvenih radnika, posebno anesteziologa intenzivista. Nadajmo se da neće doći do nepovoljnog toka epidemije, zaključio je Dragan Danilovski, prenosi Večernji list.