"Nikola je napravio izvanrednu karijeru, ali tek je na sredini puta"

Košarkaška sezona je pauzirana zbog pandemije koronavirusa.

Otac Nikole Vučevića rekao je u intervjuu za "TV Vijesti" da mu košarka nedostaje.

"Navikli smo da stalno budemo u dvorani, da gledamo utakmice kada smo u Baru. Mornar, Budućnost... Kući naravno, gledamo Evroligu i NBA, a kada smo u Americi onda uživo pratimo utakmice najjače lige na svetu, tako da smo stalno uz košarku", rekao je Boro.

Nikola Vučević za sada ima sjajnu karijeru.

"Moram da priznam da sam više nego zadovoljan kako sve ide, kako napreduje, kako je tekao i kako teče njegov košarkaški put. Napravio je izvanrednu karijeru - rekao bih da je tu na sredini puta, da ima još vremena da napreduje i da se dokazuje. Iskoristio je vreme dobro, napredovao, stigao do ol-stara"

Orlando se nije popravio, a Vučević ima nekoliko zamerki.

"Po meni su napravili jednu, dve greške, kada su pustili Oladipa i Herisa. Sa njima bi izgledali drugačije ali dobro, te stvari se dešavaju"

Da li je član šampionske generacije sa Bosnom najzaslužniji zbog uspeha njegovog sina?

"Ja sam ponosan, ali mislim da nisam najzaslužniji... Mislim da je najzaslužniji ipak on. Ja sam mu pomagao sa savetima, u momentima kada mu je bilo teško, kada je bio mlad, kada je razmišljao, kada se pitao da li može. Uvek sam ga bodrio da istraje. Mogao sam da mu ukažem kao bivši igrač na neke detalje da ih popravi. Kada bih to morao u procentima da kažem, to je mojih 10 odsto, ostalih 90 je njegov rad, posvećenost i naravno ljudi koji su radili sa njim kroz karijeru da dostigne taj nivo", smatra Vučević.

Sa Bosnom je bio šampion Evrope.

"Bio je to, neću reći šok, ali svakako iznenađenje. Tako su se, međutim, posložile kockice i ja sam dobio poziv da idem u Bosnu, da treniram sa njima sedam dana. Nakon toga, Bogdan Tanjević mi je rekao: ‘Ti ostaješ ovde’. U tom momentu bio sam oduševljen, ali sam se i pitao da li mogu i šta dalje... Ta generacija je bila besprekorna, ne pamtim da je bio ijedan problem. Klub je ispunjavao sve obaveze, delili su se stanovi, auta - nisu bili ugovori kao danas, ali nikad ništa nikom nije falilo"

Na klupi je bio Bogdan Tanjević.

"Boša je uvijek bio strog, bolje reći zahtevan. I on je bio mlad, imao je 32 godine, bio nam je drug i trener. Kada se završi trening on je sedeo sa nama, družili smo se, pili piće, ali kada bi utakmica počela on je bio potpuno drugi čovek. Mi smo izvanredno sarađivali sa njim"

O Mirzi Delibašiću.

"On je bio najbolji. Bio je vođa, pravi vođa, ličnost, veliki igrač. Svi smo mi imali dodatno samopouzdanje igrajući uz njega. Igrajući sa njim osjećao sam sigurnost i znao sam da ću imati mnogo lakšu ulogu kada sam pored njega, nego kad moram sam da rešavam neke stvari za koje realno u tom momentu nisam bio spreman", rekao je Vučević.

Za čim žali?

"Sve medalje, pehare, slike sve što je bilo vezano za moju karijeru u Sarajevu ostalo je u mom stanu. Ja sam bio u Švajcarskoj u Lozani, kada je počeo rat 1992. godine, a sve iz je stana odneseno. To je jedino što mi je žao. Nije mi žao ništa materijalno, ali te uspomene iz Bosne su mi najviše značile"