Da li smo u toj najvećoj MRLJI JUGOSLAVIJE ostavili saosećanje? Otvaranje izložbe "Dobro došli na Goli otok" u galeriji Artget

Izložba "Dobro došli na Goli otok" autora Milomira Kovačevića biće otvorena sutra (19) u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda.

- Fotografije Milomira Kovačevića "Dobro došli na Goli otok" imaju nešto što nije nimalo ironično kao naziv ove izložbe: poziv da konačno fizički, pomoću svetlosti i senki otkrijemo nešto što je u našim glavama samo pojam o paklu. Jer, Goli otok je to - sinonim za hadske muke kojima su bili izložene hiljade stradalnika od 1948. pa do kasnih pedesetih i uvek ostao samo kao maglovita pretnja, a manje kao konkretan geografski pojam sa svojim toponimima - navodi o ovoj izložbi reditelj Goran Marković.

Autor izložbe Milomir Kovačević (1961) ističe da je Goli otok uvek bio tema koja ga je intri­girala, kao najveća mrlja u istoriji Jugoslavije, partije, komunizma, socija­lizma, Tita.., kao mesto stradanja i patnje hilja­da nevinih ljudi.

Foto: Miomir Kovačević / Privatna arhiva

- Moj egzil u Pariz, a i pojavljivanje svedočenja preživelih logoraša o životu na Golom otoku samo je još povećavalo moju želju da jednog dana odem tamo. Da li je to tada bila samo želja za dokumentovanjem ili nešto više, ni sam ne znam. I usledio je poziv moga prijatelja iz Zagreba Darka Bavoljaka da posetimo Goli otok - kazuje o nastanku ovih fotografija Milomir Kovačević.

- Sve se brzo dešavalo, Pariz, Zagreb, Rab, Lopar, brodica i 45 minuta vožnje i dođosmo na Goli otok. Izbledela oglasna tabla "Dobro došli na Goli otok" je prvo što vas dočeka. I onda počinjem obilazak Otoka… Sve je urušeno, uništenom što od ljudi, što od prirode, vetra, kiše… Na svakom koraku vide se ili osete tragovi boravka zatvorenika. Razvalje­ne zgrade, pogoni za rad, nepotrebne i nejasne betonske građevine, spaavone, igrališta, kameno­lom, bioskopska sala - opisuje autor svoje utiske. Dodaje zatim da je Goli otok ceo povezan putevima od tucanog kamena, tu se nalaze veliki slivnici za skupljanje vode od kamenih ploča koje su isto pravili zatvoreni­ci.

- Unutar zgrada ruinirani su zidovi, metalne ploče su zarđale, pločice su potamnele, svet­lost upada u mlazovima kroz razvaljene krovove.

Pročitajte još

Dve nove izložbe u Kulturnom centru Beograda

"DRUŽE TITO, LJUBIČICE BELA…" Kako je jedna Beograđanka zbog vica o maršalu završila na GOLOM OTOKU

Bio je ŽRTVA JEZIVIH NACISTIČKIH EKSPERIMENATA, život je proveo okružen smrću i strahotama: Dušan Stojiljković preživeo je tri logora, ovo je njegova priča

Sve je pusto i avetinjski, kao iz nekog filma. Nemo sve fotografišem, kako je moguće da je ovo postojalo, da je toliko ljudi stradalo, mučeno… - ističe Kovačević. Izložba će biti otvorena do 30. jula.

Goran Marković: Nemo upozorenje

Goran Marković navodi da je i sam boravio na tom ukletom mestu, kao Milomir, drugim poslom od ovog umetnika, ali sada, dok posmatra njegove vizuelne impresije, pomišlja kako to mesto možda nije video dobro.

Foto: Dalibor Danilović / RAS Srbija

- Ono je na mene delovalo kao celina, kao udarac u glavu, a fotografije Milomira Kovačevića razlažu taj skup u niz vizuelnih senzacija i izabranih prizora koje stvari osvetljavaju sasvim drugačije od onoga kako sam ih ja doživeo. Te fotografije govore zapravo o nama sada. I postavljaju pitanje: da li smo na tom ukletom ostrvu ostavili saosećanje. Jer, ništa nije tako prisutno u trenutku koji upravo živimo kao to - nedostatak empatije, odsustvo razumevanja za druge, nezainteresovanost za patnju. Ove fotografije na mene deluju kao nemo upozorenje da smo zaboravili da smo ljudi - zaključuje Goran Marković.

VIDEO: Tajna Titovog Galeba