Bradaš je agenciji Beta rekla da je u poslednjem kvartalu 2019. godine bilo zaposleno 2.938.200 radnika, a u prvom 2020. godine 2.877.400.
Takva nelogičnost se, prema njenim rečima, može objasniti činjenicom da je dobar deo radnika koji su ostali bez posla u vreme vanrednog stanja koje je počelo 15. marta zbog pandemije, odustao od traženja posla, pa nije registrovan kao nezaposlen u RZS.
"Ti radnici, koji su ostali bez posla, ako četiri nedelje nisu aktivno tražili posao prešli su u 'neaktivnost' i ne računaju se kao nezaposleni", rekla je Bradaš.
Dodala je da takva razlika u smanjenju broja zaposlenih između prvog kvartala 2020. i četvrtog kvartala 2019. ne može da se tumači sezonskim oscilacijama jer ni do sada nisu bile tolike.
Ako se, kako je rekla, posmatra poslednji kvartal 2018. godine i prvi 2019. razlika u broju zaposlenih je samo 6.900.
Bradaš je rekla da od 60.800 radnika za koliko je smanjen broj zaposlenih u formalnom i neformalnom sektoru najveći broj njih je ostao bez posla (51.400) u neformalnom sektoru.
Od tih 51.400 ljudi koji su ostali bez posla najveći broj je onih koji su bili samozaposleni, ali van sektora poljoprivrede, uglavnom u malim, preduzetničkim radnjama.
Bradaš je rekla da tačne podatke o broju radnika koji su ostali bez posla ima Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja na osnovu ođava poslodavaca o broju radnika koji su ostali bez posla, a radili su na neodređeno ili određeno vreme ili po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR