DOTAKNUTO JE DNO U Nemačkoj je stala svaka peta mašina, a ono što je pokazala najnovija analiza NIKO NIJE OČEKIVAO
Proizvodnja, zahvaljujući kojoj nemačka industrija slovi za jednu od najuređenjih, nije uspela da se odupre najvećem aprilskom udarcu korona krize. Prema najnovijim podacima, industrija u ovoj najrazvijenijoj evropskoj ekonomiji pala je za 17,9 odsto u odnosu na mart. Uvedene restrikcije su u aprilu uzele danak industriji u punoj meri i gotovo da je stala svaka peta mašina.
Proizvođači su jednostavno morali da se zaustave. Desetkovana tražnja i prodaja, i mere koje je donela kriza, zaustavila je i proizvodne pogone. Prema podacima nemačkog Državnog zavoda za statistiku, najveći pad od 35 odsto, imali su proizvođači sirovina. Proizvodnja u energetici pala je za nešto više od sedam odsto, a građevinarstvo za četiri procenta.
"Dotaknuto je dno. Sada počinje ekonomski opravak sa postepenim ublažavanjem mera zaštite i s nastavkom proizvodnje u automobilskoj industriji", zvanično je saopštilo resorno ministarstvo ekonomije.
I Italija je krenula sa oživljavanjem opustošene ekonomije. Fabrikama je dozvoljeno da se pokrenu 4. maja, prodavnice su ponovo otvorene, ali pad od 13 odsto, koliko za ovu godinu očekuje tamošnja centralna banka, nesumnjivo će ostaviti posledice.
"Ono što možemo potvrditi", rekao je guverner Visko Bruto je da će "problemi italijanskih porodica trajati, biće manje posla, potrošnja će se smanjiti, jer će ljudi gledati da uštede s obzirom da će budućnost biti neizvesna."
Nemački problem je i naš problem
A Nemačka i Italija upravo su naši najveći spoljnotrgovinski partneri, zemlje koje se nalaze na prvom i drugom mestu po srpskom izvozu, i među top pet pozicija po vrednosti uvezene robe. Čak 24 odsto ukupnog izvoza srpske robe u Evropu ode u ove dve zemlje. Vrednosno je to 4 milijarde evra godišnje.
Italijanske firme u Srbiji istovremeno zapošljavaju između 25.000 i 30.000 ljudi u 600 firmi. U oko 400 nemačkih preduzeća u našoj zemlji radi 60.000 ljudi.
Iz ove dve zemlje dolaze nam i značajne investicije - 264 miliona evra iz Nemačke u 2018. godini i 154 miliona evra iz Italije.
Za celu 2020. godinu, vlada u Berlinu predviđa pad bruto domaćeg proizvoda od 6,3 odsto, na osnovu pretpostavki da će paket fiskalnih podsticaja od 130 milijardi evra pomoći ubrzanju privredne aktivnosti u drugoj polovini godine.
Vlada kancelarke Angele Merkel planira za petak posebnu sednicu posvećenu početku primene velikih delova stimulativnih mera.
Očekuje se da će Merkelin kabinet "raščistiti put" za dogovoreno privremeno smanjenje poreza na dodatu vrednost, za uplatu gotovine roditeljima s decom, i za povećanje podsticaja za kupovinu električnih automobila, naveli su izvori britanske agencije.
"Situacija će svakako loše uticati na srpsku privredu, jer su ove dve ekonomije naši najveći spoljnotrgovinski partneri", kaže Savić.
Komentarišući podatke Evrostata po kojima je Srbija najbrže rastuća ekonomija u Evropi, direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević. je Tanjugu rekao da je Srbija tu čelnu poziciju obezbedila u ovom kvartalu godine zahvaljujući stopi rasta BDP od pet odsto.
"Ekonomija Srbije oporavlja se brže nego što je to bilo očekivano, a iduće godine opravak nakon pandemije biće veoma vidljiv", ocenio je Kovačević.